УГУШИО СЕ ЋЕВАПОМ: бизарна смрт ЧУВЕНОГ ПАРТИЗАНОВОГ И ЗВЕЗДИНОГ ФУДБАЛЕРА Издахнуо на рукама ДИНАМОВЕ ЛЕГЕНДЕ

Њега су се плашили највећи фудбалери света, био је оличење рада, стеге, дисциплине и савести… И као играч био је један од најбољих на свету. Рођени Загрепчанин који је играо и за Грађански, али и за Партизан и Црвену звезду – обележио је неколико фудбалских епоха, и као играч и као тренер.

Бранко Зебец рођен је у Загребу 17. маја 1929. године, умро је 26. септембра у Загребу 1988. Године. Умро је бизарном смрћу: угушио се комадићем меса с роштиља који је спремао за своје пријатеље, пошто што су заједно одгледали једну утакмицу.

Каријеру је започео у чувеном Грађанском, за време Другог светског рата, играо је за јуниорску екипу овога клуба од 1943. до 1945. године. Каријеру је наставио наступајући за аматерске загребачке клубове: Поштар, Локомотиву, Милиционер, а 1951. године ангажово га је београдски Партизан у којем је провео седам година. Управо заслугом Бранка Зебеца Партизан се претворио у истинску снагу тадашњег фудбала. Потом је прешао у суседну Црвену звезду где је одиграо две сезоне. Пред крај карере одлази за Немачку, у Алеманију из Ахена, где је одиграо још три сезоне и коначно 1965. године завршио играчку каријеру. У међувремену, играо је чак 65 пута за југословенску репрезентацију, постигао је 17 голова. Био је члан чувене олимпијске репрезентације Југославије која је на Олимпијским играма у Хелсинкију 1952. године освојила сребрну медаљу, после пораза против Мађара у финалу.

Никад неће бити заборављен

Док је пред крај каријере играо у Ахену, похађао је тренерску школу. Први тренерски посао био му је у Динаму. Сјајном селекцијом играча и новим методама тренинга од Динама је направио страшну екипу која је 1967. године освојила Куп велесајамских градова.

Добио је позив Бајерна којег је препородио. Само две године касније Зебец је са Бајерном освојио и европски трофеј, Куп победника купова. Потом је водио Хајдук, па ХСВ, Штутгарт, Ајнтрахт, Борусију из Дортмунда, а последњи тренерски клуб био му је онај први: Динамо.

Био је изврстан студент математике и физике и Универзитет му је нудио стипендију за усавршавање, али се ипак одлучио за фудбал. Био је познат по строгоћи и сукобима с неким од фудбалских величина, па и Кајзером лично.

Како је стрес био све већи тако се Бранко Зебец, нажалост, одао алкохолу. Све чешће би био виђен пијан на тренинзима, тешко је комуницирао с новинарима, а почеле су га хватати и болести. Одлучио је престати с тренерском каријером у 56. години.

Његова нагла смрт била је шок за фудбалску јавност. Зебец се угушио комадићем меса с роштиља који је сам направио, пошто је хтео да с почасти пријатеље с којима је заједно гледао фудбалску утакмицу. Издахнуо је на рукама Динамове легенде, Краснодара Роре.