UGUŠIO SE ĆEVAPOM: bizarna smrt ČUVENOG PARTIZANOVOG I ZVEZDINOG FUDBALERA Izdahnuo na rukama DINAMOVE LEGENDE

Njega su se plašili najveći fudbaleri sveta, bio je oličenje rada, stege, discipline i savesti… I kao igrač bio je jedan od najboljih na svetu. Rođeni Zagrepčanin koji je igrao i za Građanski, ali i za Partizan i Crvenu zvezdu – obeležio je nekoliko fudbalskih epoha, i kao igrač i kao trener.

Branko Zebec rođen je u Zagrebu 17. maja 1929. godine, umro je 26. septembra u Zagrebu 1988. Godine. Umro je bizarnom smrću: ugušio se komadićem mesa s roštilja koji je spremao za svoje prijatelje, pošto što su zajedno odgledali jednu utakmicu.

Karijeru je započeo u čuvenom Građanskom, za vreme Drugog svetskog rata, igrao je za juniorsku ekipu ovoga kluba od 1943. do 1945. godine. Karijeru je nastavio nastupajući za amaterske zagrebačke klubove: Poštar, Lokomotivu, Milicioner, a 1951. godine angažovo ga je beogradski Partizan u kojem je proveo sedam godina. Upravo zaslugom Branka Zebeca Partizan se pretvorio u istinsku snagu tadašnjeg fudbala. Potom je prešao u susednu Crvenu zvezdu gde je odigrao dve sezone. Pred kraj karere odlazi za Nemačku, u Alemaniju iz Ahena, gde je odigrao još tri sezone i konačno 1965. godine završio igračku karijeru. U međuvremenu, igrao je čak 65 puta za jugoslovensku reprezentaciju, postigao je 17 golova. Bio je član čuvene olimpijske reprezentacije Jugoslavije koja je na Olimpijskim igrama u Helsinkiju 1952. godine osvojila srebrnu medalju, posle poraza protiv Mađara u finalu.

Nikad neće biti zaboravljen

Dok je pred kraj karijere igrao u Ahenu, pohađao je trenersku školu. Prvi trenerski posao bio mu je u Dinamu. Sjajnom selekcijom igrača i novim metodama treninga od Dinama je napravio strašnu ekipu koja je 1967. godine osvojila Kup velesajamskih gradova.

Dobio je poziv Bajerna kojeg je preporodio. Samo dve godine kasnije Zebec je sa Bajernom osvojio i evropski trofej, Kup pobednika kupova. Potom je vodio Hajduk, pa HSV, Štutgart, Ajntraht, Borusiju iz Dortmunda, a poslednji trenerski klub bio mu je onaj prvi: Dinamo.

Bio je izvrstan student matematike i fizike i Univerzitet mu je nudio stipendiju za usavršavanje, ali se ipak odlučio za fudbal. Bio je poznat po strogoći i sukobima s nekim od fudbalskih veličina, pa i Kajzerom lično.

Kako je stres bio sve veći tako se Branko Zebec, nažalost, odao alkoholu. Sve češće bi bio viđen pijan na treninzima, teško je komunicirao s novinarima, a počele su ga hvatati i bolesti. Odlučio je prestati s trenerskom karijerom u 56. godini.

Njegova nagla smrt bila je šok za fudbalsku javnost. Zebec se ugušio komadićem mesa s roštilja koji je sam napravio, pošto je hteo da s počasti prijatelje s kojima je zajedno gledao fudbalsku utakmicu. Izdahnuo je na rukama Dinamove legende, Krasnodara Rore.