У ФУДБАЛСКОЈ АКАДЕМИЈИ У БАЧКОЈ ТОПОЛИ Трава као на Олд Трафорду

Академија има четири фудбалска терена, с природном, вештачком и травом као на стадиону „Олд Трафорд”, свлачионице, спаваонице, лекарске собе, канцеларије стручног штаба, маркетинг-собу у којој се води рачуна о организацији клуба, али и друштвеним мрежама, теретану, ресторан, собу за одмор, два лекара и психолога, базене с ледом и справе за опуштање мишића после тренинга, собу за рехабилитацију... где је све урађено на светском нивоу.

– Академија има 68 запослених, заједно с професионалним играчима и тренерима, јер су сви у радном односу. Два пута недељно обавезно имамо састанак, али се окупљамо и кад имамо ванредне ситуације – каже Палађи. – Имамо ФК ТСЦ и ФК „Бајша”, а неке селекције су подељене по годиштима. Имамо и две сениорске екипе, једни играју под именом ТСЦ, други под именом „Бајша”. Имамо 11 мањих селекција плус две сениорске. ТСЦ је у Суперлиги, док је „Бајша” у 4. лиги.

По директоровим речима, имају четири терена, а у изградњи је и пети.

– Имамо терен с вештачком травом, затим природном која није сејана, него је стављен бусен као тепих, затворени, те специјални терен, такозвани хибридни, као на „Олд Трафорду”, који је мешавина природне траве која је сејана и после проткана вештачким нитима које чине само два одсто. То је једини терен такве врсте у Србији, за који су набављене и специјалне машине. Коштао је 750.000 евра – тврди Палађи. – Препорука је да се на таквој трави не користе копачке са шест крампона. Терен је као и други травнати терени, с тим што вештачке нити дају чврстину јер су пуштене 18 центиметара у земљу и онда се корени систем качи за природну траву и та трава не може лако да се кида управо зато што јој је корен причвршћен. Кажу да може да поднесе три пута веће оптерећење него обични травнати терени.

Он напомиње да имају и покривени терен, који је мањих димензија 70 са 40 метара, који се зими затвара и има и систем грејања, а користи га и сениорска екипа да уради део тренинга.

– Лепо нас служи и терен с вештачком травом, који можемо користити у било којем тренутку, и по киши и по снегу, и с ова четири терена имамо затворен круг тако да сви могу тренирати квалитетно, на доброј подлози, не ремете нас ни временски услови. Терен који је у припреми биће величине 40 с 20 метара, и то је терен за најмању децу, на којем ће учинити прве фудбалске кораке – каже Палађи.

Када је реч о „великим” играчима, ТСЦ је тренутно у самом врху на табели.

– Унели смо мало динамике у српски фудбал и Суперлигу. Прилазимо другачије, али важна је и организација. Утакмице играмо отворено. Многи причају да екипе која улазе из Друге лиге долазе да се бране и срећа је ако дају гол, ми, насупрот томе, играмо да победимо, отворена је игра и зато и привлачимо гледаоце, људе, новинаре и на неким утакмицама на којима је некад било око 400-500 гледалаца, нашим доласком привучемо и до 4.000 – истиче Палађи. – Наш клуб је нешто ново за српски фудбал, другачије, игра нам је искрена и трудимо се колико можемо, а направили смо породичну атмосферу, због тога су нам и резултати дошли заслужено.

Када је уређен спортски објекат, терени, унутрашње просторије и све скоцкано, уследило је пресељење и стигли су и резултати.

Осим специјалних терена, проласком кроз Фудбалску академију може се приметити да играчи имају потпуно другачији третман од других клубова.

– Дајемо играчима и одличне медицинске услове, и ту се заиста трудимо. Један лекар је задужен за 30 деце која су смештена на Академији, док је други задужен за млађе селекције и сениоре када су повреде, лечење и опоравак, као и припрему за утакмице – тврди директор ФК ТСЦ.

У поткровљу Академије под великом куполом налази се соба и за разне презентације, али и обуку деце како да се понашају пред камерама.

– Припремамо их за све што их чека касније у животу. Дајемо им одређене задатке од којих морају да направе презентацију да би били опуштени пред камерама. С децом ради и психолог, који кроз разне вежбе јача њихову менталну способност у суочавању с проблемима, групно и појединачно – истиче генерални директор ФК ТСЦ Саболч Палађи, од кога играчи често траже савет и слушају његова фудбалска искуства.

Палађи каже да ће након завршетка градње стадиона, који ће бити изузетно леп и који се налази недалеко од Академије, имати и собу за конференције за медије.

Деца у смештају су средњошколског узраста од 15 до 19 година и спадају у квалитетније играче.

– Ако узмемо да је ТСЦ центар, имамо 14 потцентара у селима Бачке Тополе, а деца која су ближе, путују. Они који живе даље, смештени су на Академији и укупно имамо 52 места, али је тренутно смештено 30 деце – наводи Палађи. – Сада у Академију може ући играч који се покаже као екстраквалитетан било где у Србији.

Академија подразумева смештај, исхрану и тренинге, а деца похађају школу у Бачкој Тополи. Деца имају одличан третман, васпитачи брину о њима 24 сата девно и имају улогу разредног старешине, али на вези су с родитељима. Деца су смештена у двокреветне и трокреветне собе, које наликују хотелским, у којима је све беспрекорно чисто, као, уосталом, и сама Академија, која се „цакли”.

– Нисмо желели да доводимо професоре у Академију, већ да деца имају свој живот и слободу да се друже, која је потребна да би се нормално развијали – каже директор. – Најсвежији трофеј је онај који смо добили при уласку у Суперлигу, и то нам је трофеј који је најзначајнији.

У једној од канцеларији може се видети и данашњи дрес, играча с Криваје и бившег репрезентативца Николе Жигића, који данас живи у Валенсији. Никола Жигић је недавно посетио Академију и прокоментарисао да комплекс није врхунски само по изгледу већ и по садржајима и да тако нешто није нигде видео.

– Редовно позивамо бивше играче да нас посете. Душан Тадић, који игра за чувени „Ајакс”, дрес је донео после утакмице од прошле године када су играли у Лиги шампиона с „Бајерном” и тад је дао два гола. Редовни су нам гости, а у другој канцеларији имамо и дрес Немање Николића, који је из Сенте, играо је за мађарску репрезентацију, а данас игра у Чикагу у Америци у МЛС-у, па полако – каже кроз смех Палађи и сматра да ће бити још дресова окачених на зид.

Маша Стакић

Фото: Радивој Хаџић