ТУРБУЛЕНТНА СИТУАЦИЈА У ФУДБАЛСКОМ СРПСКОЛИГАШУ СА ТИСЕ: Наставити или одустати, питање је сад
Ево пролази и јануар, а у српсколигашу са Тисе, ОФК Бечеју 1918, су терени без играча.
Припреме за наставак сезоне још нису почеле, а у овом тренутку се не зна када ће, а можда, и да ли ће.
– Стално смо у неким разговорима са представницима локалне самоуправе у жељи да нам помогну, али се решења не назиру. Не би било добро да иступимо из такмичења, јер то повлачи драстичне казне и нови почетак би значио полазак из далеко нижег ранга такмичења. А питање је како да кренемо када нисмо у финансијским могућностима да полусезону изгурамо до краја. Питање је да ли можемо и играчки да издржимо изазов који је пред нама. Јер, играчи су почели да одлазе, а кад то крене онда се крај не назире. О новајлијама не можемо ни да причамо док смо у ситуацији каква је – искрен је председник ОФК Бечеј 1918 Недељко Васић.
Први је ногу повукао некадашњи капитен Владан Воргучин, који је прешао у Слогу из Темерина. Потом је отишао Данејел Павловић у Железничар из Инђије, а ових дана је опрему раздужио и Александар Ћук, који је прешао у Војводину из Бачког Градишта. Сва тројица су играчи одбране, а што је најгоре ту није крај одласцима.
Када се зна да су Бечејци послењепласирани на табели са минималним изгледима да се спасу испадања, онда је јасно што обала Тисе није популарна за доласке као ранијих година.
Подсећања ради, фудбалска лопта је у Бечеју почела да скакуће 1911. године, клуб је формиран одмах по завршетку Великог рата, а у такмичараски циклус се ушло 1920. године. И за време Другог светског рата такмичење се није прекидало. Ко зна, можда ће овог пролећа трибине да остану празне или ће се, ипак, смоћи снаге и завршити сезону са унапред познатим исходом. Неће то да буде прво ни последње испадање из лиге. Падало се и раније, али и дизало до неслућених висина, интернационалне сцене, па би било лудо сада дићи руке од свега.
Текст и фото: В. Јанков