Са тренером на истој таласној дужини НАЈБОЉИ ВОШИН ИГРАЧ У ПРЕТХОДНОЈ СЕЗОНИ СЕИД КОРАЋ РАДО ПРИХВАТА НОВУ ФОРМАЦИЈУ У ИГРИ

По­ред при­мар­не уло­ге у де­фан­зи­ви, ус­пео је да по­стиг­не и два го­ла, про­тив На­прет­ка у пр­вен­ству и по­бе­до­но­сни гол у по­лу­фи­на­лу Ку­па са Рад­нич­ким у Кра­гу­јев­цу. 

На при­пре­ма­ма у Ан­та­ли­ји, за­јед­но са Цр­но­мар­ко­ви­ћем и Си­чен­џе­ом, пред­ста­вља ли­ни­ју од­бра­не у но­вој фор­ма­ци­ји ти­ма 3-5-2.

– Не­ко ће мо­жда це­ни­ти да је то де­фан­зив­на фор­ма­ци­ја, али ја то гле­дам дру­га­чи­је. То је од­ли­чан из­бор за игра­че ко­је ми тре­нут­но има­мо – си­гу­ран је у Ла­ла­то­ви­ће­ву ви­зи­ју Во­шин по­у­зда­ни што­пер. - При­мо­ра­ва на­па­да­че да увек бу­ду офан­зив­ни. Ја сам као што­пер играо пре­синг на 30 ме­та­ра до про­тив­нич­ког го­ла, ка­ко би­смо што пре осво­ји­ли лоп­ту и уз­вра­ти­ли на­пад. Си­гу­ран сам да ће­мо то ус­пе­ти да из­не­се­мо. До­бро смо при­пре­мље­ни. Са­мо је пи­та­ње вре­ме­на да мак­си­мал­но усво­ји­мо но­ву фор­ма­ци­ју. Ва­жно је и да за­др­жи­мо истог тре­не­ра. Ни­је игра­чи­ма ла­ко ка­да се три тре­не­ра про­ме­не у по­лу­се­зо­ни. Са­да је пра­во вре­ме да не­што по­стиг­не­мо.

Игра­чи ре­дом у су­пер­ла­ти­ви­о­ма ко­мен­та­ри­шу са­др­жај при­пре­ма. Не про­пу­сте да на­гла­се да, упр­кос зах­тев­ним пла­но­ви­ма тре­не­ра Ла­ла­то­ви­ћа, ра­до од­го­ва­ра­ју на све иза­зо­ве на тре­нин­гу.

– Што се ме­не ти­че, слич­не смо енер­ги­је, бр­зо смо се укло­пи­ли – ка­же Ко­раћ. - Дао сам му реч да ћу да дам све за клуб, сву сво­ју енер­ги­ју и зна­ње ко­је по­се­ду­јем, све ћу да угра­дим у ко­лек­тив. Же­ља ми је да по­но­ви­мо успех из прет­ход­не се­зо­не, да по­но­во иза­ђе­мо у Евро­пу, а то је мо­гу­ће је­ди­но по­зи­тив­ним ре­зул­тат­ским ни­зом и ско­ком ка вр­ху та­бе­ле. И да осво­ји­мо Куп, на­рав­но.

Прет­ход­ни тре­нер, у од­су­ству по­ве­ре­ња у Ко­ра­ће­ве вред­но­сти, у не­ко­ли­ко на­вра­та ни­је га увр­стио у са­став за утак­ми­це. Та­да је би­ло го­во­ра о мо­гућ­но­стим ра­стан­ка са Вој­во­ди­ном. 

– У том тре­нут­ку сам же­лео да идем. Имао сам озбиљ­ну по­ну­ду из Бел­ги­је. Озбиљ­ну за ме­не, али и за клуб. Вој­во­ди­на би до­би­ла ми­ли­он­ско обе­ште­ће­ње. Ме­ђу­тим, пред­сед­ник Зби­љић је по­ну­ду од­био. Био сам до­го­во­рио усло­ве са Бел­ги­јан­ци­ма, али упра­ва је ре­ши­ла да уру­чи от­каз Бан­до­ви­ћу, да не при­хва­ти по­ну­ду Бел­ги­ја­на­ца и ја сам ту где сам, на обо­стра­но за­до­вољ­ство – ре­као је ре­пре­зен­та­ти­вац Лук­сем­бур­га Се­ид Ко­раћ, ко­ји је за го­ди­ну да­на у Вој­во­ди­ни сте­као сим­па­ти­је на­ви­ја­ча и њи­хо­во без­ре­зер­вно по­што­ва­ње, под­јед­на­ко ка­да је о игри у де­фан­зи­ви реч, али и у си­ту­а­ци­ја­ма ка­да из пре­ки­да оче­ку­је лоп­ту за скок у про­тив­нич­ком ка­зне­ном про­сто­ру.