Sa trenerom na istoj talasnoj dužini NAJBOLJI VOŠIN IGRAČ U PRETHODNOJ SEZONI SEID KORAĆ RADO PRIHVATA NOVU FORMACIJU U IGRI

Po­red pri­mar­ne ulo­ge u de­fan­zi­vi, us­peo je da po­stig­ne i dva go­la, pro­tiv Na­pret­ka u pr­ven­stvu i po­be­do­no­sni gol u po­lu­fi­na­lu Ku­pa sa Rad­nič­kim u Kra­gu­jev­cu. 

Na pri­pre­ma­ma u An­ta­li­ji, za­jed­no sa Cr­no­mar­ko­vi­ćem i Si­čen­dže­om, pred­sta­vlja li­ni­ju od­bra­ne u no­voj for­ma­ci­ji ti­ma 3-5-2.

– Ne­ko će mo­žda ce­ni­ti da je to de­fan­ziv­na for­ma­ci­ja, ali ja to gle­dam dru­ga­či­je. To je od­li­čan iz­bor za igra­če ko­je mi tre­nut­no ima­mo – si­gu­ran je u La­la­to­vi­će­vu vi­zi­ju Vo­šin po­u­zda­ni što­per. - Pri­mo­ra­va na­pa­da­če da uvek bu­du ofan­ziv­ni. Ja sam kao što­per igrao pre­sing na 30 me­ta­ra do pro­tiv­nič­kog go­la, ka­ko bi­smo što pre osvo­ji­li lop­tu i uz­vra­ti­li na­pad. Si­gu­ran sam da će­mo to us­pe­ti da iz­ne­se­mo. Do­bro smo pri­pre­mlje­ni. Sa­mo je pi­ta­nje vre­me­na da mak­si­mal­no usvo­ji­mo no­vu for­ma­ci­ju. Va­žno je i da za­dr­ži­mo istog tre­ne­ra. Ni­je igra­či­ma la­ko ka­da se tri tre­ne­ra pro­me­ne u po­lu­se­zo­ni. Sa­da je pra­vo vre­me da ne­što po­stig­ne­mo.

Igra­či re­dom u su­per­la­ti­vi­o­ma ko­men­ta­ri­šu sa­dr­žaj pri­pre­ma. Ne pro­pu­ste da na­gla­se da, upr­kos zah­tev­nim pla­no­vi­ma tre­ne­ra La­la­to­vi­ća, ra­do od­go­va­ra­ju na sve iza­zo­ve na tre­nin­gu.

– Što se me­ne ti­če, slič­ne smo ener­gi­je, br­zo smo se uklo­pi­li – ka­že Ko­rać. - Dao sam mu reč da ću da dam sve za klub, svu svo­ju ener­gi­ju i zna­nje ko­je po­se­du­jem, sve ću da ugra­dim u ko­lek­tiv. Že­lja mi je da po­no­vi­mo uspeh iz pret­hod­ne se­zo­ne, da po­no­vo iza­đe­mo u Evro­pu, a to je mo­gu­će je­di­no po­zi­tiv­nim re­zul­tat­skim ni­zom i sko­kom ka vr­hu ta­be­le. I da osvo­ji­mo Kup, na­rav­no.

Pret­hod­ni tre­ner, u od­su­stvu po­ve­re­nja u Ko­ra­će­ve vred­no­sti, u ne­ko­li­ko na­vra­ta ni­je ga uvr­stio u sa­stav za utak­mi­ce. Ta­da je bi­lo go­vo­ra o mo­guć­no­stim ra­stan­ka sa Voj­vo­di­nom. 

– U tom tre­nut­ku sam že­leo da idem. Imao sam ozbilj­nu po­nu­du iz Bel­gi­je. Ozbilj­nu za me­ne, ali i za klub. Voj­vo­di­na bi do­bi­la mi­li­on­sko obe­šte­će­nje. Me­đu­tim, pred­sed­nik Zbi­ljić je po­nu­du od­bio. Bio sam do­go­vo­rio uslo­ve sa Bel­gi­jan­ci­ma, ali upra­va je re­ši­la da uru­či ot­kaz Ban­do­vi­ću, da ne pri­hva­ti po­nu­du Bel­gi­ja­na­ca i ja sam tu gde sam, na obo­stra­no za­do­volj­stvo – re­kao je re­pre­zen­ta­ti­vac Luk­sem­bur­ga Se­id Ko­rać, ko­ji je za go­di­nu da­na u Voj­vo­di­ni ste­kao sim­pa­ti­je na­vi­ja­ča i nji­ho­vo bez­re­zer­vno po­što­va­nje, pod­jed­na­ko ka­da je o igri u de­fan­zi­vi reč, ali i u si­tu­a­ci­ja­ma ka­da iz pre­ki­da oče­ku­je lop­tu za skok u pro­tiv­nič­kom ka­zne­nom pro­sto­ru.