Права форма у право време

Пред четом тренера Ненада Лалатовића поклекла је екипа Чукаричког, тим који је такође приказао веома добру партију, али, ипак, било је то недовољно да се савладају Никола Дринчић и његова црвено-бела дружина. Небојша Човић био је човек одлуке, стрелац јединог, али баш великог и значајног гола, захваљујући коме су Новосађани, по осми пут у историји „старе даме“, изборили право да се боре за значајни трофеј, који су освојили једном, тачније 2014. године. У финалу, које је на програму 24. јуна, ривал Воши биће тим Партизана, који је у другом полуфиналу надиграо Црвену звезду (1:0) и имаће прилику да пети пут заредом освоји пехар у овом такмичењу.

- Наравно да сам пресрећан и узбуђен после победе над Чукаричким, а баш сви моји играчи су  хероји – рекао је Ненад Лалатовић. – Утакмица с Чукаричким била је изједначена, а ми бољи за гол и то што смо више желели да уђемо у финале. Хоћемо да освојимо тај трофеј, колико то желе играчи, желим и ја, јер мислим да сам га заслужио. Да је неки други тренер у питању, био би цењенији, али мене народ воли и верујем да сам заслужио да подигнем, заједно с екипом, победнички пехар. Захвалан сам и нашој управи, јер су председник Војислав Гајић, директор Душан Бајатовић и члан УО Љубомир Апро пред сусрет одржали важан састанак с екипом. Сви Новосађани треба да буду поносни на оно што смо урадили. Сама утакмица протекла је на европском нивоу и недостајало је само мало више публике на трибинама, па да можемо да кажемо да је ово био сусрет у рангу оних из најбољих европских лига, које имамо прилику да гледамо у ТВ преносима. Заслужили смо победу, фудбалери Војводине су испоштовали све оно што смо се договорили пре сусрета и за то су награђени великом победом.

Веселиновић: Честитам победнику

Утисак је да ни тренер Београђана Александар Веселиновић није пуно туговао због пораза његовог тима у полфуналу.

- Пресудило је искуство Новосађана, а ми смо у наставку покушавали да журимо – рекао је Веселиновић. – Војводина се повукла, баш како то чине искусни тимови, и чекала наше грешке. Задовољан сам био нашим издањем у првих 45 минута, играло се обострано отворено и до краја, а публика је могла да прати веома квалитетан и занимљив окршај. Однос и филозофија нашег стила фудбала су такви да негде победите, а негде добијете по носу. Мој задатак је да уочене мане током сусрета покушам да исправим и баш због тога сам већ у 39. минуту из игре извео Езеа, а увео Мићина. Војводини честитам на пласману у финале.

Одлука о домаћину финала накнадно

Још увек није познато на којем терену и у ком граду ће финалну утакмицу Купа Србије одиграти Војводина и Партизан. У сваком случају, она ће уследити веома брзо, пошто је меч за трофеј предвиђен већ за 24. јун.

Тумбаковић у ложи

Утакмици Чукарички – Војводина присуствовало је око 1.300 гледалаца, међу којима је било и доста људи из ФС Србије. Приметили смо председника ФСС Славишу Кокезу, спортског директора А репрезентације наше земље Владимира Матијашевића, али и селектора сениорске селекције Љубишу Тумбаковића. Дуел су пратили и некадашњи тренер Новосађана Драгомир Окука, скаут Милана Дарио Шимић и још читав низ еминентних гостију из света српског, али и међународног фудбала.

Лалатовићу је ово било треће узастопно полуфинале и, после неуспелих покушаја управо с Чукаричким, а онда и Радничким из Ниша, нашао се у завршном сусрету. Занимљиво, била му је ово, баш као што је и прижељкивао, трећа-срећа, а у prеthodna два покушаја није успео да прескочи управо ривала с којим ће овог пута снаге да одмери у завршној утакмици, дакле с Партизаном.

- Знало се да ће дуел с Чукаричким бити тактички изазован, јер је реч о екипи која је хитрија од нас. После недавног првенственог сусрета у Новом Саду, када је резултат био 1:1, знали смо да не смемо да дозволимо да нам линије екипе буду далеко, односно да противник не сме да нам ствара вишак и играчи су се тога придржавали. У дуел игри дејствовали смо јако добро, а гол Човића био је – феноменалан. Направио сам и одређене тактичке измене на терену, па је у другом полувремену Стојковић играо десног бека, а у средини је дејствовао Андрић, нешто касније придружио му се и Деветак, тако да похвале заслужују баш сви. Јако нам је недостајао млади Топић, али смо успели да његов изостанак надокнадимо и све то на крају донело нам је победу. Морам да нагласим да је суђење било одлично, да смо имали потпуно равноправне услове за игру с ривалом и да смо, по свему виђеном, заслужили прилику да играмо у финалу.

Све у свему, после дуге паузе због коронавируса, утисак је да екипа Војводине подиже форму и може да се очекује да ће њен врхунац наићи баш онда када то буде и најважније – у финишу првенства и финалу купа. Пред екипом је отворена могућност да се бори за друго место у Суперлиги и победнички трофеј у Купу Србије, чиме би актуелна сезона могла да буде крунисана изванредним остварењима. Наравно, о томе ће да се пита и једини ривал за остваривање та два резултата, екипа Партизана, с којим Војводина игра у последњем колу шампионата на „Карађорђу“, а онда и у финалу купа.

Још једном желимо да истакнемо то да су Новосађани имали сјајну подршку с трибина, јер је утакмици присуствовало и око 300 навијача који су организовано стигли у Београд. Иако су нешто касније ушли на стадион, њихово навијање није се прекидало ни за минут, а колико је то значило играчима, видело се најбоље по завршетку сусрета, када су, сви до једног, отишли до навијача и, с њима заједно, прославили улазак у финале Купа Србије.

А. Предојевић