Prava forma u pravo vreme

Pred četom trenera Nenada Lalatovića poklekla je ekipa Čukaričkog, tim koji je takođe prikazao veoma dobru partiju, ali, ipak, bilo je to nedovoljno da se savladaju Nikola Drinčić i njegova crveno-bela družina. Nebojša Čović bio je čovek odluke, strelac jedinog, ali baš velikog i značajnog gola, zahvaljujući kome su Novosađani, po osmi put u istoriji „stare dame“, izborili pravo da se bore za značajni trofej, koji su osvojili jednom, tačnije 2014. godine. U finalu, koje je na programu 24. juna, rival Voši biće tim Partizana, koji je u drugom polufinalu nadigrao Crvenu zvezdu (1:0) i imaće priliku da peti put zaredom osvoji pehar u ovom takmičenju.

- Naravno da sam presrećan i uzbuđen posle pobede nad Čukaričkim, a baš svi moji igrači su  heroji – rekao je Nenad Lalatović. – Utakmica s Čukaričkim bila je izjednačena, a mi bolji za gol i to što smo više želeli da uđemo u finale. Hoćemo da osvojimo taj trofej, koliko to žele igrači, želim i ja, jer mislim da sam ga zaslužio. Da je neki drugi trener u pitanju, bio bi cenjeniji, ali mene narod voli i verujem da sam zaslužio da podignem, zajedno s ekipom, pobednički pehar. Zahvalan sam i našoj upravi, jer su predsednik Vojislav Gajić, direktor Dušan Bajatović i član UO Ljubomir Apro pred susret održali važan sastanak s ekipom. Svi Novosađani treba da budu ponosni na ono što smo uradili. Sama utakmica protekla je na evropskom nivou i nedostajalo je samo malo više publike na tribinama, pa da možemo da kažemo da je ovo bio susret u rangu onih iz najboljih evropskih liga, koje imamo priliku da gledamo u TV prenosima. Zaslužili smo pobedu, fudbaleri Vojvodine su ispoštovali sve ono što smo se dogovorili pre susreta i za to su nagrađeni velikom pobedom.

Veselinović: Čestitam pobedniku

Utisak je da ni trener Beograđana Aleksandar Veselinović nije puno tugovao zbog poraza njegovog tima u polfunalu.

- Presudilo je iskustvo Novosađana, a mi smo u nastavku pokušavali da žurimo – rekao je Veselinović. – Vojvodina se povukla, baš kako to čine iskusni timovi, i čekala naše greške. Zadovoljan sam bio našim izdanjem u prvih 45 minuta, igralo se obostrano otvoreno i do kraja, a publika je mogla da prati veoma kvalitetan i zanimljiv okršaj. Odnos i filozofija našeg stila fudbala su takvi da negde pobedite, a negde dobijete po nosu. Moj zadatak je da uočene mane tokom susreta pokušam da ispravim i baš zbog toga sam već u 39. minutu iz igre izveo Ezea, a uveo Mićina. Vojvodini čestitam na plasmanu u finale.

Odluka o domaćinu finala naknadno

Još uvek nije poznato na kojem terenu i u kom gradu će finalnu utakmicu Kupa Srbije odigrati Vojvodina i Partizan. U svakom slučaju, ona će uslediti veoma brzo, pošto je meč za trofej predviđen već za 24. jun.

Tumbaković u loži

Utakmici Čukarički – Vojvodina prisustvovalo je oko 1.300 gledalaca, među kojima je bilo i dosta ljudi iz FS Srbije. Primetili smo predsednika FSS Slavišu Kokezu, sportskog direktora A reprezentacije naše zemlje Vladimira Matijaševića, ali i selektora seniorske selekcije Ljubišu Tumbakovića. Duel su pratili i nekadašnji trener Novosađana Dragomir Okuka, skaut Milana Dario Šimić i još čitav niz eminentnih gostiju iz sveta srpskog, ali i međunarodnog fudbala.

Lalatoviću je ovo bilo treće uzastopno polufinale i, posle neuspelih pokušaja upravo s Čukaričkim, a onda i Radničkim iz Niša, našao se u završnom susretu. Zanimljivo, bila mu je ovo, baš kao što je i priželjkivao, treća-sreća, a u prethodna dva pokušaja nije uspeo da preskoči upravo rivala s kojim će ovog puta snage da odmeri u završnoj utakmici, dakle s Partizanom.

- Znalo se da će duel s Čukaričkim biti taktički izazovan, jer je reč o ekipi koja je hitrija od nas. Posle nedavnog prvenstvenog susreta u Novom Sadu, kada je rezultat bio 1:1, znali smo da ne smemo da dozvolimo da nam linije ekipe budu daleko, odnosno da protivnik ne sme da nam stvara višak i igrači su se toga pridržavali. U duel igri dejstvovali smo jako dobro, a gol Čovića bio je – fenomenalan. Napravio sam i određene taktičke izmene na terenu, pa je u drugom poluvremenu Stojković igrao desnog beka, a u sredini je dejstvovao Andrić, nešto kasnije pridružio mu se i Devetak, tako da pohvale zaslužuju baš svi. Jako nam je nedostajao mladi Topić, ali smo uspeli da njegov izostanak nadoknadimo i sve to na kraju donelo nam je pobedu. Moram da naglasim da je suđenje bilo odlično, da smo imali potpuno ravnopravne uslove za igru s rivalom i da smo, po svemu viđenom, zaslužili priliku da igramo u finalu.

Sve u svemu, posle duge pauze zbog koronavirusa, utisak je da ekipa Vojvodine podiže formu i može da se očekuje da će njen vrhunac naići baš onda kada to bude i najvažnije – u finišu prvenstva i finalu kupa. Pred ekipom je otvorena mogućnost da se bori za drugo mesto u Superligi i pobednički trofej u Kupu Srbije, čime bi aktuelna sezona mogla da bude krunisana izvanrednim ostvarenjima. Naravno, o tome će da se pita i jedini rival za ostvarivanje ta dva rezultata, ekipa Partizana, s kojim Vojvodina igra u poslednjem kolu šampionata na „Karađorđu“, a onda i u finalu kupa.

Još jednom želimo da istaknemo to da su Novosađani imali sjajnu podršku s tribina, jer je utakmici prisustvovalo i oko 300 navijača koji su organizovano stigli u Beograd. Iako su nešto kasnije ušli na stadion, njihovo navijanje nije se prekidalo ni za minut, a koliko je to značilo igračima, videlo se najbolje po završetku susreta, kada su, svi do jednog, otišli do navijača i, s njima zajedno, proslavili ulazak u finale Kupa Srbije.

A. Predojević