Петар Мићин: Страха нема, узбуђен јесам

За лоптом је почео да трчи у Новом Саду, на Детелинари, да би потом прешао у Вошину омладинску школу „Илија Пантелић“, где је провео наредних шест година. Сањао је, као и многи клинци уз њега, да ће једног дана заиграти у црвено-белом дресу сениорског тима на „Карађођу“, пред својим Новосађанима. Пеца, како га од милоште зову другари, прошлог лета је свом снагом закуцао на врата најбоље екипе, доказујући да је стасао да покаже све што уме и на највећој сцени у Србији и био је с првотимцима новосадског суперлигаша на припремама на Златибору. Тада је судбина умешала прсте...

- Због неисплаћених стипендија тужио сам клуб, а у тим данима чинило ми се да праву прилику још нећу добити – подсетио је Мићин, нови играч Удинезеа на позајмици у Кјеву, пред полазак за Италију. – Мало касније, ипак, дебитовао сам за Војводину у утакмици првог кола Суперлиге са Чукаричким и одиграо неких 70 минута. Испоставиће се, били су то први и једини минути у тиму из мог града, јер сам, због поменуте тужбе, био одстрањен из екипе и тренирао сам трчећи сам кругове у ФЦ „Вујадин Бошков“. Добио сам у међувремену раскид уговора, а Чукарички је био најбржи и најконкретнији, понудивши ми да пређем у његове редове. Искрен да будем, не верујем да су ме људи из клуба познавали као играча, али је веома важно било мишљење тренера Ненада Лалатовића, који ме је знао из периода док је био шеф струке у Војводини и који је дао зелено светло за трансфер.

На Бановом брду си одиграо 16 утакмица у јесењем делу сезоне, а постао си и стандардни члан младе репрезентације Србије?

- Све је почело веома брзо да се дешава и развија у мом животу. Изборио сам место у најјачој постави, играо сасвим добро и ружан растанак с Војводином сам ускоро преболео. За Чуку сам постигао јесенас пет голова, три у Купу и два у првенству, а поједини страни клубови почели су да прате моје игре. Нисам знао о коме је реч, али нисам се тиме ни оптерећивао. Тек када је договор био на помолу, речено ми је да је Удинезе најупорнији у жељи да постанем његов члан и... То је било – то! Потписао сам за италијански клуб, који ме је проследио у Кјево, такође члана Серије А. Уз то, како рекосте, усталио сам се и у младој репрезентацији Србије.

Било је речи да ћеш до следећег лета играти у дресу Чукаричког, али је пред крај прелазног рока дошло до промене одлуке Италијана?

- Чињеница је да је договор био да останем у Београду, а онда се Удинезе јавио и инсистирао да већ ове зиме дођем у Италију. Због неких административних зачкољица, како су ми објаснили. До лета, нажалост, немам право да наступам за Кјево, јер сам у овој сезони већ имао један трансфер, па ћу само тренирати и припремати се да се од лета докажем.

Да ли се плашиш преласка у нову средину и земљу?

- Не плашим се, али сам узбуђен. Једва чекам да дебитујем у Серији А, prеthodno и да се наметнем новим послодавцима. Желим да се докажем и почнем да исписујем нове странице у каријери, а чини ми се да за младог играча и нема боље земље за то од Италије.

Вратимо се на Војводину... Да ли ти, ипак, понекад буде жао што ниси имао прилику да оставиш дубљи и конкретнији траг у новосадском клубу?

- Лагао бих ако бих тврдио супротно. Жао ми је што нисам одиграо више утакмица у клубу из мог родног града и било ми је веома тешко када сам се из Новог Сада селио у Београд. Ствари су се једноставно дешавале, па сада схватам да је можда тако било и боље, јер ћу и у Италији морати да живим сам, а имао сам период привикавања на то управо у нашем главном граду.

Претпоставка је да имаш и лепе планове када је државни тим у питању?

- Сада сам млади репрезентативац и надам се да ћемо изборити пласман на Европско првенство и тамо остварити леп резултат. У машти, наравно, идем и даље, али бих за сада овде повукао кочницу. Биће времена касније да и о тим мојим маштаријама причамо конкретније.

Чукарички ти је пуно помогао?

- О Чуки могу да кажем све најлепше. Врхунски је и сјајно организован клуб, али и средина у којој сам добио шансу да покажем умеће и направим први леп трансфер. Захвалан сам свим људима из клуба с Бановог брда, од играча, тренера, запослених, све до власника и искористићу ову прилику да их још једном поздравим. - додао је Петар Пеца Мићин, Вошино дете, момак који је захваљујући таленту и раду стигао до сјајне прилике да изгради велико фудбалско име.

Нама је само преостало да му пожелимо пуно здравља и среће, а квалитет и потенцијал у баратању фудбалском бубамаром, не сумњамо, показаће веома брзо.

Александар Предојевић

Петар Мићин је ових дана боравио у Србији пошто је морао да среди формалности око добијања радне визе за Италију. Провео је код куће неколико дана, а у петак је отишао „за озбиљно“ на Апенинско полуострво, решен да тамошње тифозе омађија својим талентом и начином на који игра фудбал.

- Од мојих вршњака из омладинске екипе Војводине једино Александар Месаровић игра у сениорском тиму, али су ту и годину дана млађи Ранко Веселиновић, Деветак, Живковић, Пилиповић, Милош Зличић, па онда још млађи Нешковић... Са свима њима сигурно ћу остати у контакту и знам да ће, макар и у мислима, бити уз мене - поручио је Петар Мићин.