Petar Mićin: Straha nema, uzbuđen jesam

Za loptom je počeo da trči u Novom Sadu, na Detelinari, da bi potom prešao u Vošinu omladinsku školu „Ilija Pantelić“, gde je proveo narednih šest godina. Sanjao je, kao i mnogi klinci uz njega, da će jednog dana zaigrati u crveno-belom dresu seniorskog tima na „Karađođu“, pred svojim Novosađanima. Peca, kako ga od milošte zovu drugari, prošlog leta je svom snagom zakucao na vrata najbolje ekipe, dokazujući da je stasao da pokaže sve što ume i na najvećoj sceni u Srbiji i bio je s prvotimcima novosadskog superligaša na pripremama na Zlatiboru. Tada je sudbina umešala prste...

- Zbog neisplaćenih stipendija tužio sam klub, a u tim danima činilo mi se da pravu priliku još neću dobiti – podsetio je Mićin, novi igrač Udinezea na pozajmici u Kjevu, pred polazak za Italiju. – Malo kasnije, ipak, debitovao sam za Vojvodinu u utakmici prvog kola Superlige sa Čukaričkim i odigrao nekih 70 minuta. Ispostaviće se, bili su to prvi i jedini minuti u timu iz mog grada, jer sam, zbog pomenute tužbe, bio odstranjen iz ekipe i trenirao sam trčeći sam krugove u FC „Vujadin Boškov“. Dobio sam u međuvremenu raskid ugovora, a Čukarički je bio najbrži i najkonkretniji, ponudivši mi da pređem u njegove redove. Iskren da budem, ne verujem da su me ljudi iz kluba poznavali kao igrača, ali je veoma važno bilo mišljenje trenera Nenada Lalatovića, koji me je znao iz perioda dok je bio šef struke u Vojvodini i koji je dao zeleno svetlo za transfer.

Na Banovom brdu si odigrao 16 utakmica u jesenjem delu sezone, a postao si i standardni član mlade reprezentacije Srbije?

- Sve je počelo veoma brzo da se dešava i razvija u mom životu. Izborio sam mesto u najjačoj postavi, igrao sasvim dobro i ružan rastanak s Vojvodinom sam uskoro preboleo. Za Čuku sam postigao jesenas pet golova, tri u Kupu i dva u prvenstvu, a pojedini strani klubovi počeli su da prate moje igre. Nisam znao o kome je reč, ali nisam se time ni opterećivao. Tek kada je dogovor bio na pomolu, rečeno mi je da je Udineze najuporniji u želji da postanem njegov član i... To je bilo – to! Potpisao sam za italijanski klub, koji me je prosledio u Kjevo, takođe člana Serije A. Uz to, kako rekoste, ustalio sam se i u mladoj reprezentaciji Srbije.

Bilo je reči da ćeš do sledećeg leta igrati u dresu Čukaričkog, ali je pred kraj prelaznog roka došlo do promene odluke Italijana?

- Činjenica je da je dogovor bio da ostanem u Beogradu, a onda se Udineze javio i insistirao da već ove zime dođem u Italiju. Zbog nekih administrativnih začkoljica, kako su mi objasnili. Do leta, nažalost, nemam pravo da nastupam za Kjevo, jer sam u ovoj sezoni već imao jedan transfer, pa ću samo trenirati i pripremati se da se od leta dokažem.

Da li se plašiš prelaska u novu sredinu i zemlju?

- Ne plašim se, ali sam uzbuđen. Jedva čekam da debitujem u Seriji A, prethodno i da se nametnem novim poslodavcima. Želim da se dokažem i počnem da ispisujem nove stranice u karijeri, a čini mi se da za mladog igrača i nema bolje zemlje za to od Italije.

Vratimo se na Vojvodinu... Da li ti, ipak, ponekad bude žao što nisi imao priliku da ostaviš dublji i konkretniji trag u novosadskom klubu?

- Lagao bih ako bih tvrdio suprotno. Žao mi je što nisam odigrao više utakmica u klubu iz mog rodnog grada i bilo mi je veoma teško kada sam se iz Novog Sada selio u Beograd. Stvari su se jednostavno dešavale, pa sada shvatam da je možda tako bilo i bolje, jer ću i u Italiji morati da živim sam, a imao sam period privikavanja na to upravo u našem glavnom gradu.

Pretpostavka je da imaš i lepe planove kada je državni tim u pitanju?

- Sada sam mladi reprezentativac i nadam se da ćemo izboriti plasman na Evropsko prvenstvo i tamo ostvariti lep rezultat. U mašti, naravno, idem i dalje, ali bih za sada ovde povukao kočnicu. Biće vremena kasnije da i o tim mojim maštarijama pričamo konkretnije.

Čukarički ti je puno pomogao?

- O Čuki mogu da kažem sve najlepše. Vrhunski je i sjajno organizovan klub, ali i sredina u kojoj sam dobio šansu da pokažem umeće i napravim prvi lep transfer. Zahvalan sam svim ljudima iz kluba s Banovog brda, od igrača, trenera, zaposlenih, sve do vlasnika i iskoristiću ovu priliku da ih još jednom pozdravim. - dodao je Petar Peca Mićin, Vošino dete, momak koji je zahvaljujući talentu i radu stigao do sjajne prilike da izgradi veliko fudbalsko ime.

Nama je samo preostalo da mu poželimo puno zdravlja i sreće, a kvalitet i potencijal u baratanju fudbalskom bubamarom, ne sumnjamo, pokazaće veoma brzo.

Aleksandar Predojević

Petar Mićin je ovih dana boravio u Srbiji pošto je morao da sredi formalnosti oko dobijanja radne vize za Italiju. Proveo je kod kuće nekoliko dana, a u petak je otišao „za ozbiljno“ na Apeninsko poluostrvo, rešen da tamošnje tifoze omađija svojim talentom i načinom na koji igra fudbal.

- Od mojih vršnjaka iz omladinske ekipe Vojvodine jedino Aleksandar Mesarović igra u seniorskom timu, ali su tu i godinu dana mlađi Ranko Veselinović, Devetak, Živković, Pilipović, Miloš Zličić, pa onda još mlađi Nešković... Sa svima njima sigurno ću ostati u kontaktu i znam da će, makar i u mislima, biti uz mene - poručio je Petar Mićin.