Никола Антић: Фудбал се игра у Белорусији, вирус као да не постоји

За Новосађане је играо у периоду између 2015. и 2019. године, облачећи црвено-бели дрес у 105 званичних утакмица, а онда га је професионални пут одвео у Белорусију и тамошњи клуб Шахтјор из Солигорска. И не би ту било ничег посебно занимљивог да Белорусија није једина земља у којој се фудбал игра чак и у ово ружно време које је произвела пандемија коронавируса. Прошлог викенда почело је ново првенство, са све публиком на трибинама и, барем наизглед, у нормалним околностима. Позвали смо Николу Антића желећи да из прве руке сазнамо за најновија дешавања и за његову оцену укупне атмосфере у којој тренутно живи и ради.

- У  Белорусији нема проблема због коронавируса, једноставно, као да он ни не постоји – рекао је Антић за „Дневник“. – Председник државе Александар Лукашенко издао је саопштење по којем нико не може да уђе у земљу или да је напусти, уз савет да се свако јутро попије чашица вотке, као превентива. По званичним подацима, у држави је короном заражено 80 људи и тај број се не повећава. Све нормално функционише: раде продавнице, тржни центри, ресторани, кафићи, једино је обавезно да се свако напрска раствором алкохола када у те објекте улази и када их напушта. Имам утисак да се овим глобалним проблемом, када је о Белорусима реч, нико нарочито не бави. Јавни превоз функционише нормално, нема несташице у продавницама, а, игра се и фудбал.

Није, ипак, баш све онако како власти у Белорусији прижељкују и труде се да буде. Иако свакодневни живот тече уходаним током, неке ствари, попут курса у мењачницама, јасно сведоче о томе да стање,ипак, није као раније.

- Када је проглашена пандемија курс је био две рубље за долар – објаснио је Антић. – Сада је тај однос већ 2,85 рубље за америчку валуту, с тенденцијом даљег раста, а то нас посебно погађа, јер када добијемо плате у рубљама, губимо и по 20 одсто њене вредности.

Какво је стање у вашој екипи, јер у њој има и доста странаца, а сви они су у контактима са својим породицама и знају шта се догађа у осталим земљама света?

- Сви смо свесни чињенице да зараза јако брзо може да се прошири, али се трудимо да живимо, колико год то можемо, неки нормалан живот. Солигорск је град од око 100.000 становника и 130 км удаљен је од престонице Минска, а генерални спонзор клуба је фабрика соли Беларускали, чијих око 20.000 радника редовно долази на посао. Иако нам није свеједно, ми извршавамо обавезе које имамо, живимо и тренирамо у изолованом кампу који се налази у шуми и немамо никаквих контаката с локалним становништвом. Налазимо се у собама и једини изласци су нам до ресторана у којем се хранимо, а који је у нашој бази и веома ретко до самопослуге.

Ко још из нашег региона, поред вас, игра у Шахтјору?

- Ту су Игор Ивановић, који је зимус стигао из крушевачког Напретка, Зарија Ламбулић је раније био члан Пролетера из Новог Сада, па Дарко Бодул из БиХ и млади Тин Вукманић из Хрватске. Од странаца ту су и двојица Грузијаца и један Албанац, а занимљиво је да Шахтјор има и шест А репрезентативаца Белорусије.

Да ли се редовно чујете с члановима ваше породице?

- Супруга Јелена и ја добили смо, 3. јануара ове године, сина Косту и у то време био сам у Србији и прославили смо његово рођење. Како је мој рођендан само дан касније, спојили смо два весеља и планирали смо да њих двоје дођу код мене 15. априла, али очигледно је да од тога неће бити ништа. Они су сада у Ковиљу, одакле је моја супруга, чујемо се свакодневно и видећемо како ће се ствари развијати у времену које је пред свима нама.

Јесте ли успели да научите руски језик?

- За веома кратко време сам у томе успео и сада су сви момци из нашег региона стално уз мене. У Белорусији су људи јако затворени уколико им се обратите на, рецимо, енглеском, али постају изузетно предусретљиви и љубазни када то учините на руском. И видљиво је да Србију и Србе воле. Ето, тако пролазе дани, већ у петак нас чека утакмица 2. кола првенства, а ја се надам и желим да се ова епидемија даље не шири и да се вратимо нормалном животу,  оваквом какав, макар привидно, влада у Белорусији ових дана – поручио је Никола Антић.

Александар Предојевић