Nikola Antić: Fudbal se igra u Belorusiji, virus kao da ne postoji
Nikola Antić je ostavio značajni trag u Fudbalskom klubu Vojvodina, nastupajući na mestu levog beka.
Za Novosađane je igrao u periodu između 2015. i 2019. godine, oblačeći crveno-beli dres u 105 zvaničnih utakmica, a onda ga je profesionalni put odveo u Belorusiju i tamošnji klub Šahtjor iz Soligorska. I ne bi tu bilo ničeg posebno zanimljivog da Belorusija nije jedina zemlja u kojoj se fudbal igra čak i u ovo ružno vreme koje je proizvela pandemija koronavirusa. Prošlog vikenda počelo je novo prvenstvo, sa sve publikom na tribinama i, barem naizgled, u normalnim okolnostima. Pozvali smo Nikolu Antića želeći da iz prve ruke saznamo za najnovija dešavanja i za njegovu ocenu ukupne atmosfere u kojoj trenutno živi i radi.
- U Belorusiji nema problema zbog koronavirusa, jednostavno, kao da on ni ne postoji – rekao je Antić za „Dnevnik“. – Predsednik države Aleksandar Lukašenko izdao je saopštenje po kojem niko ne može da uđe u zemlju ili da je napusti, uz savet da se svako jutro popije čašica votke, kao preventiva. Po zvaničnim podacima, u državi je koronom zaraženo 80 ljudi i taj broj se ne povećava. Sve normalno funkcioniše: rade prodavnice, tržni centri, restorani, kafići, jedino je obavezno da se svako naprska rastvorom alkohola kada u te objekte ulazi i kada ih napušta. Imam utisak da se ovim globalnim problemom, kada je o Belorusima reč, niko naročito ne bavi. Javni prevoz funkcioniše normalno, nema nestašice u prodavnicama, a, igra se i fudbal.
Nije, ipak, baš sve onako kako vlasti u Belorusiji priželjkuju i trude se da bude. Iako svakodnevni život teče uhodanim tokom, neke stvari, poput kursa u menjačnicama, jasno svedoče o tome da stanje,ipak, nije kao ranije.
- Kada je proglašena pandemija kurs je bio dve rublje za dolar – objasnio je Antić. – Sada je taj odnos već 2,85 rublje za američku valutu, s tendencijom daljeg rasta, a to nas posebno pogađa, jer kada dobijemo plate u rubljama, gubimo i po 20 odsto njene vrednosti.
Kakvo je stanje u vašoj ekipi, jer u njoj ima i dosta stranaca, a svi oni su u kontaktima sa svojim porodicama i znaju šta se događa u ostalim zemljama sveta?
- Svi smo svesni činjenice da zaraza jako brzo može da se proširi, ali se trudimo da živimo, koliko god to možemo, neki normalan život. Soligorsk je grad od oko 100.000 stanovnika i 130 km udaljen je od prestonice Minska, a generalni sponzor kluba je fabrika soli Belaruskali, čijih oko 20.000 radnika redovno dolazi na posao. Iako nam nije svejedno, mi izvršavamo obaveze koje imamo, živimo i treniramo u izolovanom kampu koji se nalazi u šumi i nemamo nikakvih kontakata s lokalnim stanovništvom. Nalazimo se u sobama i jedini izlasci su nam do restorana u kojem se hranimo, a koji je u našoj bazi i veoma retko do samoposluge.
Ko još iz našeg regiona, pored vas, igra u Šahtjoru?
- Tu su Igor Ivanović, koji je zimus stigao iz kruševačkog Napretka, Zarija Lambulić je ranije bio član Proletera iz Novog Sada, pa Darko Bodul iz BiH i mladi Tin Vukmanić iz Hrvatske. Od stranaca tu su i dvojica Gruzijaca i jedan Albanac, a zanimljivo je da Šahtjor ima i šest A reprezentativaca Belorusije.
Da li se redovno čujete s članovima vaše porodice?
- Supruga Jelena i ja dobili smo, 3. januara ove godine, sina Kostu i u to vreme bio sam u Srbiji i proslavili smo njegovo rođenje. Kako je moj rođendan samo dan kasnije, spojili smo dva veselja i planirali smo da njih dvoje dođu kod mene 15. aprila, ali očigledno je da od toga neće biti ništa. Oni su sada u Kovilju, odakle je moja supruga, čujemo se svakodnevno i videćemo kako će se stvari razvijati u vremenu koje je pred svima nama.
Jeste li uspeli da naučite ruski jezik?
- Za veoma kratko vreme sam u tome uspeo i sada su svi momci iz našeg regiona stalno uz mene. U Belorusiji su ljudi jako zatvoreni ukoliko im se obratite na, recimo, engleskom, ali postaju izuzetno predusretljivi i ljubazni kada to učinite na ruskom. I vidljivo je da Srbiju i Srbe vole. Eto, tako prolaze dani, već u petak nas čeka utakmica 2. kola prvenstva, a ja se nadam i želim da se ova epidemija dalje ne širi i da se vratimo normalnom životu, ovakvom kakav, makar prividno, vlada u Belorusiji ovih dana – poručio je Nikola Antić.
Aleksandar Predojević