Нападач Бечеја Милош Зличић игра најбољу сениорску сезону

Истина, томе је допринео и његов готово три године старији брат Лазар, данас члан суперлигаша Вождовца, али су обојица фудбалски занат испекли у нашем најстаријем суперлигашу Војводини.

- Играње за млађе категорије Војводине остало ми је у лепој успомени. Били смо уиграни, пуни елана и жеље да се докажемо и заиграмо за сениоре, али само се снови остварују преко ноћи. Да би заиста постао фудбалер, младом човеку потребно је много уложеног времена и рада. Истина, одиграо сам пет утакмица у суперлигашкој конкуренцији за Вошу, али сам схватио да ми је боље да идем на каљење и играм, како би стекао неопходно искуство и рутину. Не кајем се због тога, млад сам и време ради за мене - почео је причу Милош Зличић.

Још у млађим категоријама Војводине примећена је његова жеђ за головима. У једном дербију против омладинаца суботичког Спартака експлодирао је, постигавши шест голова у победи од 8:0. А онда је стигло - затишје. Полусезону је Милош провео је на каљењу у тада прволигашу ЧСК-у из Челарева, где је одиграо осам утакмица. Наредне полусезоне је у Цементу из Беочина одиграо дупло више утакмица и постигао гол, а потом је уследила полусезона у кулском Хајдуку и три гола које је постигао на 12 утакмица. Летос је стигао у Бечеј и на 15 утакмица, 12 пута затресао је мрежу ривала, што му је донело заслужен епитет „снајпериста са Тисе“.

- За мој долазак у Бечеј најзаслужнији је био тренер Милан Белић. Знао сам да гаји офанзивни начин играња, јер је својевремено и сам био нападач, што ми је одговарало. Иако сам неке саиграче упознао тек на првим тренинзима, успели смо да укомпонујемо солидан и млад састав и заиграмо добро. Укњижили смо 21 бод, презимићемо на седмом месту и верујем да су у клубу задовољни. Лично, ово је била моја најуспешнија сениорска полусезона. Испунио сам жељу да ми голгетерски конто буде двоцифрен, јер се крај мог имена нашла бројка од 12 постигнутих голова. Почео сам с два хет-трика, али није се могло очекивати да ћу у истом ритму наставити. Још по два пута сам постигао два, односно један гол. Није добро то што на осталих девет утакмица нисам затресао мрежу, а било је прилика. Разумљиво је то, јер смо играли офанзивно, без обзира на то ко нам је ривал и да ли смо гостовали или играли пред нашим навијачима.

Навијачи са стадиона крај Тисе сада са зебњом очекују исход зимског прелазног рока, јер се плаше да млађи Зличић не настави у ритму да у једном клубу игра само по полусезону. Истина, нема разлога за то, али у фудбалу важи крилатица „никад не реци никад“.

- Имам договор с руководством да могу да идем ако ми се укаже повољна прилика. Под то „повољна“, не рачунам на неку прволигашку понуду, већ само ону - суперлигашку.

В. Јанков