Милан Јованић: Голмани Воше су талентовани, вредни и одговорни

(Од нашег специјалног извештача)

Међутим, повреда га је приморала да заврши каријеру и посвети се тренерском позиву. Прилику је добио у клубу који воли, у коме је и његов отац Младен оставио траг, али веома добро зна какаве се обавезе прихватио. Под његовим надзором вежбају капитен тима Емил Роцков, Никола Симић и млади Немања Тороман, којима није лако да издрже напорне тренинге.

– Још су им ноге тешке, нема одговарајуће брзине у реакцијама и то је сасвим нормално за ову фазу рада. Сада смо завршили с најтежим делом тренинга и полако улазимо у рад на брзини реакција, играмо и припремне утакмице и до сада оствареним више сам него задовољан. Постоје неке ситније повреде, али то није ништа озбиљно, сва тројица раде јако добро и добро подносе напоре – истиче Јованић.

Да ли се у раду ослањате на сопствено голманско искуство, или сте за основ узели неку специфичну голманску школу?

- Све то нијансе, трудим се да комбинујем, по мени, најбоља искуства из различитих школа. Током каријере радио сам са стручњацима из Енглеске, Немачке, Холандије и  Србије и настојим да оно најбоље применим у пракси. Много разговарам са мојим садашњим ученицима, размењујемо мишљења, јер сам убеђен да је то кључ успеха.

Милан Јованић је поникао из голманске породице, његов отац Младен је био голман Воше, а сада је и Миланов наследник Милош (6) на путу да прудужи низ.

- Никада се у историји није догодило да су отац  и син били голмани у Војводини. Ускоро би могло да се догоди да ће и трећа генерација Јованића чувати мрежу црвено-белих, што је заиста куриозитет. Милош је почео да брани, одушевљен је голманским рукавицама које је добио од деда Младена и очигледно је да ивер не пада далеко од кладе. Имамо супруга и ја ћерку Невену, а чекамо у јуну месецу и рођење још једне ћеркице.

Нисте још напунили 34 године, млади сте и могли би да браните, да ли због тога имате другарски однос са голманима, или је то чиста реалција тренер – играч?

- Лепо је када кажете да бих и даље могао да чувам мрежу, да ме је послужило здравље не бих прекидао каријеру. Међутим, било је супротно и сада настојим да имамо однос тренер – играч, а да истовремено, уз обострано поверење, будемо и другари.  Дружим се са голманима, од септембра сам у клубу и имамо јако леп однос, у којем се тачно зна ко и шта треба да ради. Захвалан сам шефу стручног штаба Радовану Кривокапићу и људима из клуба на поверењу коју су ми указали и за сада такав однос с голманима беспрекорно функционише, нисмо имали ни један-једини проблем.

Из голманске перспективе, каква је будућност Војводине?

- Роцков је диван младић, узоран спортиста, јако је вредан и изузетан као личност. Све што је до сада постигао учинио је то захваљујући раду и односу према тренинзима и утакмицама. Када му се указала шанса да стане на гол, искористио ју је на најбољи начин. Из утакмице у утакмицу напредује, све је бољи, а има још пуно простора за напредак и он је тога свестан. Симић на тренинзима показује квалитет, а сада је то почело да се примећује и на утакмицама. Има добре поставке, комуникацију с одбрамбеном линијом, врхунску игру ногом и сигуран је. По томе, када Емил буде отишао из наше екипе, клуб не треба да стрепи, јер ту је Симић, а за њим стижу и они још млађи. Пилиповић је у Кабелу где феноменално брани и добро је што је отишао на позајмицу. То је пут успеха, јер јако је тешко у клубу какав је Војводина из омладинског погона одмах стати на гол сениорске екипе. Сви велики чувари мреже имали су пут кроз каљење у мањим срединама, а изузеци којих је било, попут Вање Милинковића-Савића, само потврђују правило. Ту је и Тороман, који ћути и ради, овде је улазио у игру, имао и феноменалне интервенције, тако да сам убеђен да за голманску будућност не треба да стрепимо.Заиста су талентовани, вредни и одговорни и милина је радити са њима.

Није мали број оних који као Емилову  ману истичу игру ногом?

- Не знам због чега је прихваћено такво мишљање. Када бих показао његову статистику,јасно би се видело да он има јако добру ногу, а то доказује и на овим припремама. Као тренер, не слажем се с таквим мишљењем, јер сматрам да Роцков стасава у комплетног голмана.

Да ли вам понекад дође да и сами поново станете између статива?

- Када тренинзи то захтевају, шеф од мене тражи да станем на гол. Урадим то и буде ми супер, али после није баш тако, јер ме боле леђа... Ипак, срећан сам човек, радим оно што волим, поникао сам и завршио каријеру у Војводини и сада сам у њој постао тренер. Мени тренутно више не треба за задовољство и осећај испуњености – нагласио је Милан Јованић, млади тренер голмана пред којим је, настави ли да се развија онако како је кренуо, сјајна каријера.

Текст и фото: А. Предојевић