Milan Jovanić: Golmani Voše su talentovani, vredni i odgovorni
BELEK: Trener golmana Vojvodine Milan Jovanić ima tek 33 godine i, ako je po tome suditi, trebalo bi da bude u najboljem životnom dobu za vrhunskog čuvara mreže.
(Od našeg specijalnog izveštača)
Međutim, povreda ga je primorala da završi karijeru i posveti se trenerskom pozivu. Priliku je dobio u klubu koji voli, u kome je i njegov otac Mladen ostavio trag, ali veoma dobro zna kakave se obaveze prihvatio. Pod njegovim nadzorom vežbaju kapiten tima Emil Rockov, Nikola Simić i mladi Nemanja Toroman, kojima nije lako da izdrže naporne treninge.
– Još su im noge teške, nema odgovarajuće brzine u reakcijama i to je sasvim normalno za ovu fazu rada. Sada smo završili s najtežim delom treninga i polako ulazimo u rad na brzini reakcija, igramo i pripremne utakmice i do sada ostvarenim više sam nego zadovoljan. Postoje neke sitnije povrede, ali to nije ništa ozbiljno, sva trojica rade jako dobro i dobro podnose napore – ističe Jovanić.
Da li se u radu oslanjate na sopstveno golmansko iskustvo, ili ste za osnov uzeli neku specifičnu golmansku školu?
- Sve to nijanse, trudim se da kombinujem, po meni, najbolja iskustva iz različitih škola. Tokom karijere radio sam sa stručnjacima iz Engleske, Nemačke, Holandije i Srbije i nastojim da ono najbolje primenim u praksi. Mnogo razgovaram sa mojim sadašnjim učenicima, razmenjujemo mišljenja, jer sam ubeđen da je to ključ uspeha.
Milan Jovanić je ponikao iz golmanske porodice, njegov otac Mladen je bio golman Voše, a sada je i Milanov naslednik Miloš (6) na putu da pruduži niz.
- Nikada se u istoriji nije dogodilo da su otac i sin bili golmani u Vojvodini. Uskoro bi moglo da se dogodi da će i treća generacija Jovanića čuvati mrežu crveno-belih, što je zaista kuriozitet. Miloš je počeo da brani, oduševljen je golmanskim rukavicama koje je dobio od deda Mladena i očigledno je da iver ne pada daleko od klade. Imamo supruga i ja ćerku Nevenu, a čekamo u junu mesecu i rođenje još jedne ćerkice.
Niste još napunili 34 godine, mladi ste i mogli bi da branite, da li zbog toga imate drugarski odnos sa golmanima, ili je to čista realcija trener – igrač?
- Lepo je kada kažete da bih i dalje mogao da čuvam mrežu, da me je poslužilo zdravlje ne bih prekidao karijeru. Međutim, bilo je suprotno i sada nastojim da imamo odnos trener – igrač, a da istovremeno, uz obostrano poverenje, budemo i drugari. Družim se sa golmanima, od septembra sam u klubu i imamo jako lep odnos, u kojem se tačno zna ko i šta treba da radi. Zahvalan sam šefu stručnog štaba Radovanu Krivokapiću i ljudima iz kluba na poverenju koju su mi ukazali i za sada takav odnos s golmanima besprekorno funkcioniše, nismo imali ni jedan-jedini problem.
Iz golmanske perspektive, kakva je budućnost Vojvodine?
- Rockov je divan mladić, uzoran sportista, jako je vredan i izuzetan kao ličnost. Sve što je do sada postigao učinio je to zahvaljujući radu i odnosu prema treninzima i utakmicama. Kada mu se ukazala šansa da stane na gol, iskoristio ju je na najbolji način. Iz utakmice u utakmicu napreduje, sve je bolji, a ima još puno prostora za napredak i on je toga svestan. Simić na treninzima pokazuje kvalitet, a sada je to počelo da se primećuje i na utakmicama. Ima dobre postavke, komunikaciju s odbrambenom linijom, vrhunsku igru nogom i siguran je. Po tome, kada Emil bude otišao iz naše ekipe, klub ne treba da strepi, jer tu je Simić, a za njim stižu i oni još mlađi. Pilipović je u Kabelu gde fenomenalno brani i dobro je što je otišao na pozajmicu. To je put uspeha, jer jako je teško u klubu kakav je Vojvodina iz omladinskog pogona odmah stati na gol seniorske ekipe. Svi veliki čuvari mreže imali su put kroz kaljenje u manjim sredinama, a izuzeci kojih je bilo, poput Vanje Milinkovića-Savića, samo potvrđuju pravilo. Tu je i Toroman, koji ćuti i radi, ovde je ulazio u igru, imao i fenomenalne intervencije, tako da sam ubeđen da za golmansku budućnost ne treba da strepimo.Zaista su talentovani, vredni i odgovorni i milina je raditi sa njima.
Nije mali broj onih koji kao Emilovu manu ističu igru nogom?
- Ne znam zbog čega je prihvaćeno takvo mišljanje. Kada bih pokazao njegovu statistiku,jasno bi se videlo da on ima jako dobru nogu, a to dokazuje i na ovim pripremama. Kao trener, ne slažem se s takvim mišljenjem, jer smatram da Rockov stasava u kompletnog golmana.
Da li vam ponekad dođe da i sami ponovo stanete između stativa?
- Kada treninzi to zahtevaju, šef od mene traži da stanem na gol. Uradim to i bude mi super, ali posle nije baš tako, jer me bole leđa... Ipak, srećan sam čovek, radim ono što volim, ponikao sam i završio karijeru u Vojvodini i sada sam u njoj postao trener. Meni trenutno više ne treba za zadovoljstvo i osećaj ispunjenosti – naglasio je Milan Jovanić, mladi trener golmana pred kojim je, nastavi li da se razvija onako kako je krenuo, sjajna karijera.
Tekst i foto: A. Predojević