МАТИЈА ГОЧМАНАЦ СЕ „ПРЕТПЛАТИО“ НА МЕСТО МЕЂУ СТАТИВАМА: Воша је средина о каквој се сања
Није лако бити голман, у фудбалу нарочито.
Нападачки промашаји навијачки уздах изазову, али се лако праштају, у очекивању нове прилике и нове могућности за аплауз. С друге стране, голманске грешке се памте и препричавају. С годинама тек голмани стичу самопоуздање и тренерово поверење. Ретки су изузеци као што је пример Војводининог голмана Матије Гочманца, који јекао 20-годишњак, пре безнамо годину дана, стигао из Мачве. Дебитова је против Спартака у Суботици пре три месеца и до краја полусезоне остао на голу Војводине
-Овај тим Војводине вреди знатно више него што то тренутно место на табели показује – убедљив је у коментарисању раскораку између жељеног и постигнутог млађани голман. – Мало ко је нас надиграо у минулих 20 кола. Пре бих рекао да је некакав чудан сплет околности, попут примљеног гола у првом минуту или одсуства концентрације у надокнади времена, резултирао томе како јесте. Додамо ли да смо на почетку првенства практично све утакмице играли у гостима, с обзиром на то да је реновиран терен „Карађорђа“, имамо основ за барем мало разумевања. Наши навијачи, они највернији, препознали су све то о чему говорим, тако да њихова подршка није изостала и сви ми у колективу смо им неизмерно захвални на томе. На њихово стрпљење и на поверење одговорићемо начином који од нас очекују од почетка сезоне. Финиш јесењег дела наговестио је такав смер у наставку, а почетак припремапосвећеношћу свих играча потврдио је спремност да истрајемо у нашој заједничкој жељи да нападнемо друго место, како је у Дневнику и најавио наш председник Драгољуб Збиљић.
Прочитао Вулића, али...
Једини моменат када је јесенас зажалио на терену био је у Бачкој Тополи, упркос победи Војводине од 3:1.
-Пет минута до краја, а ми водимо са 3:0 - присетио се Гочманац. - Вулић изводи пенал, осетио сам, прочитао сам његову намеру, али је лопта ипак завршила у мрежи. Јесмо победили, али ми је криво што сам примио гол који нисам морао да примим.
Гочманац је у млађим српским селекцијама бранио гол у 13 утакмица. Логичан след био би и позив под националну заставу сениора. За сада, међутим, размишља једино о начину тимског скока ка врха. И у различитим комбинацијама тражи решење за такав расплет.
-Плеј-оф је наша шанса – наговестио је Гочманац. – У доигравању фаворита нема, свак свакога може да победи. До тада имамо још 10 утакмица. Доста тога зависиће од расплета у првих неколико кола. Војводина је увек знала како и шта да уради са Напретком, без обзира да ли играмо у Крушевцу или у Новом Саду. Потом на „Карађорђе“ стиже Партизан. У дербију се крије и могући одговор на питање које смо поставили на почетку и које се односи на наш могући скок ка врху.
Нерадо је прихватио могућност да оцени сопствени учинак на голу Војводине. Ипак...
-Ако баш инсистирате, без лажне скромности, задовољан сам својим учинком, а презадовољан сам минутажом коју сам добио у великом клубу у 21. години живота. Пре позива из Новог Сада имао сам пристојне понуде из два суперлигашка клуба. У време када сам са мојима кући вагао између те две понуде, стигла је трећа. Трећа – срећа, рекосмо! Нисам погрешио, Нови Сад је средина какву сам само могао да пожелим, а Војводина клуб о коме се сања. Имам ту срећу и задовољство да тренирам у фантастичним условима са двојицом изванредних голмана и мени драгих пријатеља Драганом Росићем и Ранком Пушкићем. Сјајни су то момци. У здравој конкуренцији вучемо један другог и сваког дана усвајамо нове голманске елементе за напредак између статива. Војводина је одувек имала чуваре мреже за хвалу, пресрећан сам што сам и сам постао део тога низа – оптимистички је разговор за Дневник завршио голман Војводине Матија Гочманац.
Л. Бакмаз
