MATIJA GOČMANAC SE „PRETPLATIO“ NA MESTO MEĐU STATIVAMA: Voša je sredina o kakvoj se sanja
Nije lako biti golman, u fudbalu naročito.
Napadački promašaji navijački uzdah izazovu, ali se lako praštaju, u očekivanju nove prilike i nove mogućnosti za aplauz. S druge strane, golmanske greške se pamte i prepričavaju. S godinama tek golmani stiču samopouzdanje i trenerovo poverenje. Retki su izuzeci kao što je primer Vojvodininog golmana Matije Gočmanca, koji jekao 20-godišnjak, pre beznamo godinu dana, stigao iz Mačve. Debitova je protiv Spartaka u Subotici pre tri meseca i do kraja polusezone ostao na golu Vojvodine
-Ovaj tim Vojvodine vredi znatno više nego što to trenutno mesto na tabeli pokazuje – ubedljiv je u komentarisanju raskoraku između željenog i postignutog mlađani golman. – Malo ko je nas nadigrao u minulih 20 kola. Pre bih rekao da je nekakav čudan splet okolnosti, poput primljenog gola u prvom minutu ili odsustva koncentracije u nadoknadi vremena, rezultirao tome kako jeste. Dodamo li da smo na početku prvenstva praktično sve utakmice igrali u gostima, s obzirom na to da je renoviran teren „Karađorđa“, imamo osnov za barem malo razumevanja. Naši navijači, oni najverniji, prepoznali su sve to o čemu govorim, tako da njihova podrška nije izostala i svi mi u kolektivu smo im neizmerno zahvalni na tome. Na njihovo strpljenje i na poverenje odgovorićemo načinom koji od nas očekuju od početka sezone. Finiš jesenjeg dela nagovestio je takav smer u nastavku, a početak pripremaposvećenošću svih igrača potvrdio je spremnost da istrajemo u našoj zajedničkoj želji da napadnemo drugo mesto, kako je u Dnevniku i najavio naš predsednik Dragoljub Zbiljić.
Pročitao Vulića, ali...
Jedini momenat kada je jesenas zažalio na terenu bio je u Bačkoj Topoli, uprkos pobedi Vojvodine od 3:1.
-Pet minuta do kraja, a mi vodimo sa 3:0 - prisetio se Gočmanac. - Vulić izvodi penal, osetio sam, pročitao sam njegovu nameru, ali je lopta ipak završila u mreži. Jesmo pobedili, ali mi je krivo što sam primio gol koji nisam morao da primim.
Gočmanac je u mlađim srpskim selekcijama branio gol u 13 utakmica. Logičan sled bio bi i poziv pod nacionalnu zastavu seniora. Za sada, međutim, razmišlja jedino o načinu timskog skoka ka vrha. I u različitim kombinacijama traži rešenje za takav rasplet.
-Plej-of je naša šansa – nagovestio je Gočmanac. – U doigravanju favorita nema, svak svakoga može da pobedi. Do tada imamo još 10 utakmica. Dosta toga zavisiće od raspleta u prvih nekoliko kola. Vojvodina je uvek znala kako i šta da uradi sa Napretkom, bez obzira da li igramo u Kruševcu ili u Novom Sadu. Potom na „Karađorđe“ stiže Partizan. U derbiju se krije i mogući odgovor na pitanje koje smo postavili na početku i koje se odnosi na naš mogući skok ka vrhu.
Nerado je prihvatio mogućnost da oceni sopstveni učinak na golu Vojvodine. Ipak...
-Ako baš insistirate, bez lažne skromnosti, zadovoljan sam svojim učinkom, a prezadovoljan sam minutažom koju sam dobio u velikom klubu u 21. godini života. Pre poziva iz Novog Sada imao sam pristojne ponude iz dva superligaška kluba. U vreme kada sam sa mojima kući vagao između te dve ponude, stigla je treća. Treća – sreća, rekosmo! Nisam pogrešio, Novi Sad je sredina kakvu sam samo mogao da poželim, a Vojvodina klub o kome se sanja. Imam tu sreću i zadovoljstvo da treniram u fantastičnim uslovima sa dvojicom izvanrednih golmana i meni dragih prijatelja Draganom Rosićem i Rankom Puškićem. Sjajni su to momci. U zdravoj konkurenciji vučemo jedan drugog i svakog dana usvajamo nove golmanske elemente za napredak između stativa. Vojvodina je oduvek imala čuvare mreže za hvalu, presrećan sam što sam i sam postao deo toga niza – optimistički je razgovor za Dnevnik završio golman Vojvodine Matija Gočmanac.
L. Bakmaz
