Историја – трећи голман: Великан до великана – Шилтон, Зенга, Буфон...
Голмани су ти који су најмање волели број 22 на леђима, јер је то аутоматски значило да су трећи у екипи. Број 1 је био резервисан за најбољег, 12 је била резервисана за његовог првог заменика, а 22 је углавном значило да ниси у протоколу за утакмицу.
Ни на тренинзима за трећег голмана није било место, могао је да ускочи једино ако се неко повреди.
На Светском првенству у Уругвају 1950. први пут су се на дресовима појавили бројеви, није било броја 22. као ни четири године касније у Швајцарској. Тек на СП Шведској 1958. тај број био је на леђима голмана Чехословачке Вилијама Шројфа, који је четири године касније носио јединицу и био један од најбољих појединаца у полуфиналном мечу против Југославије (3:1). Потом су тај број добијали перспективни голмани, који су касније изградили велике каријере. Тако је 1966. године резерва Тилковском у репрезентацији Немачке био Сеп Мајер, у Шпанији 1982. број 22 носио је можда и најбољи голман свих времена Енглеске Питер Шилтон, а четири године касније у Мексику Италијан Валтера Зенге, али није добио прилику да брани, као ни Немац Оливер Кан у САД.
На Мундијалу у Француској број 22 био је на леђима двојице голмана, који су исписали касније фудбалску историју,Италијану Ђанлуиђију Буфону и Бразилцу Диди. Буфон је поникао у Парми, са 16 година постао је први голман екипе, а потом је чак 18 године стајао на голу најбољег италијанског клуба Јувентуса и освојио 11 титула. Прошле године је на кратко скокнуо до Париза и стао на гол ПСЖ- а, да би се затим вратио у Торино. Буфон је освојио многе трофеје, био је светски првак са репрезентацијом, а са Пармом је освојио Куп УЕФА. Међутим, у ризници му недостају европска титула и трофеје у Лиги шампиона иако је три пута играо у финалу.
Чак 176 пута бранио је гол репрезентације Италије. Жан Лук Етори је на Светском првенству у Шпанији био прва опција Француза, као и Швеђанима Томас Равели, који је нарочито блистаона СП у САД .
Али, нису само голмани носили број 22 ,код Аргентинаца на мундијалима носили су га Хектор Јазалде и Рикардо Виља. Американац Алекси Лалас га је имао на леђима у САД, као и Француз Франк Рибери на Мундијалу 2006. године. У Реалу број 22 носио је Анхел ди Марија, у Барселони Ерик Абидал и Дени Алвес,у Милану Кака, у Челсији Вилијам. На Мундијалу у Русији 22 је био омиљени број, носио га је центарфор домаће репрезентације Артјом Дзјуба, Уругвајац Мартин Касерас, Шпанац Иско, Менди (Француска), Павон (Аргентина)., Марк тер Штеген (Немачка), Харвинг Лозано (Мексико), Насер Чадли (Белгија), Трент Александар Арнолд (Енглеска)…
Што се наше репрезентације тиче, на Мундијалу у Немачке број 22 био је на леђим резервног голмана Ризе Мешковића(Слобода), осам године касније у Шпанији Ратка Свилара (Војводина), у Италији 1990. Драгоја Лековића (Будућност). У Јужној Африци 2010. године број 22 добио је Здравко Кузмановић, а у Русији Адем Љајић. И на европским првенствима број 22 је био углавном резервисан за голмане, међутим било је и изузетака. У Италији 1968. године носио је Идриз Хошић(Партизан).Међутим он није отпутовао на Апенине, али када се у мечу са Енглеском (1:0) повредио Ивица Осим позван је Хошић, који је играо у оба финална меча са “азурима”.Осам године касније у Београду Ратко Свилар је носио број 22, док у Француској 1984. године нисмо пријавили фудбалера са тим бројем. У Белгији и Холандији 2000. године број 22 био је на леђима тада нашег првог голмана Ивице Краља.
Г. Ковач
