„Бубамара” се у Зрењанину котрља већ 130 година

Како је најављено из Фудбалског савеза Града Зрењанина, ови значајни датуми биће обележени у септембру, када ће бити одржана редовна годишња Скупштина ФСГ, а одмах после ње ће уследити и свечани део, на којем ће заслужнима бити уручена признања. Податке о томе како је фудбал стигао у Зрењанин, прикупљајући податке из различитих извора, забележио је врсни спортски хроничар и секретар ФСГ Зрењанина Миран Пантелић. Некадашњи градски дневни лист Великог Бечкерека Торонтал, забележио је 19. маја 1889. године следеће:

- Са радошћу региструјемо да је једно друштво у Великом Бечкереку, које се састоји од више младих људи, одлучило да крај ерарне шуме, поред барака, недељно бар једном приреди игру лоптом”.

Тај податак забележиле су бројне старе публикације, између осталих и велика едиција “Југословенски фудбалски клубови” издата 1977. године. Наведено је то и у првој монографији ФК Пролетер, објављеној 1967. године. У њој је записано и да је почетак рада Фудбалског савеза у граду био 1919. године. Први овдашњи градски фудбалски клуб регистрован је 1907. и био је то Раднички теловежбени клуб (Мункас ТЦ). После њега, 1908. године, настао је Великобечкеречки фудбалски клуб, а у 40 километара удаљеном Модошу (данашњи Јаша Томић) 1911. је покренут ФК Грађански.

По завршетку Првог светског рата, спортски живот у Великом Бечкереку добио је нови полет. Оснивачи Великобечкеречке фудбалске жупе били су клубови Соко и Викторија, и то 22. априла 1919. године. Заказали су утакмицу у којој је је Соко победио са 3:2. Градски лист Торонтал забележио је и њихове саставе у том сусрету, уз суђење Петрова. Тог пролећа стартовао је и трећи клуб у граду - Вашаш (од 1926. године - Раднички). Основан је 11. маја, а тог дана одиграо је меч са екипом Соко и изгубио 3:4. Крајем августа формирани су Слога и Зидар, а 1. октобра те 1919. и Обилић. Дакле, било је шест фудбалских клубова у тадашњем граду од око 30.000 становника.

Лист Торонтал бележио је активности Великобечкеречког фудбалског савеза од 1919. Ова спортска асоцијација деловала је у оквиру Банатског спортског савеза, а његов први важан потез почетком 1920. године био је формирање Банатске лиге. Такмичење је почело 18. априла. Учествовали су Обилић, Вашаш и Викторија (Велики Бечкерек), КАЦ (Велика Кикинда), ПСК (Панчево), Олимпија (Вршац), ДСК (Дебељача), ЖСЕ, ЖТК и Швебише (Жомбољ). Први шампион Баната постао је Обилић.

Фудбалски живот у граду брзо се развијао. Лета 1921. формиран је РСК Борац, а 1922. године и ЖСК. Лига Великог Бечкерека организована је први пут 1922. године и имала је шест клубова. Поредак је био: Славија, Обилић, ЖСК, Кадима, Борац, Швебише. На основу захтева банатских клубова и уз сагласност Београдског лоптачког подсавеза, 1921. одлучено је да цела територија Баната чини један фудбалски округ, под називом Банатска жупа, али у оквиру БЛП. На Скупштини ЈНС у Загребу 1930, БЛП је дао сагласност за формирање два нова подсавеза, са седиштима у Новом Саду и у Великом Бечкереку. Трансформације су следиле и од 1945. у социјалистичкој Југославији. Постојао је Фудбалски центар Зрењанин, потом су формирани подсавези, па су унутар њих организовани општински савези. Од 1972. године Фудбалски савез града поново је самостално деловао као ФСО Зрењанин, а 2008. регистрован је под називом Фудбалски савез Града Зрењанина.

Најзначајнији клубови савеза у време Краљевине играли су квалификације и елиминационе лиге за завршницу државног првенства - Обилић два пута, па ЖСК три, Борац једном. У својих пет сезона, од 1931. до 1939. године, делили су од 13. до 21. позиције у Југославији.

Праву славу фудбала у Зрењанину пронео је ФК Пролетер, који је постојао од 1947. до 2005. године. Заузео је прво место на вечитој табели Друге лиге СФР Југославије (1947 – 1991), пет сезона је провео у Првој лиги државе са шест република, а у њеном последњем шампионату заузео четврто место. Створио је много великих играча, а њих 14 су постали државни репрезентативци.

У време Краљевине, у граду на Бегеју постојала су три стадиона, а изградили су их Обилић, ЖСК и Борац. На локацији Обилића, 1948. године почела је градња стадиона за потребе новог друштва - Пролетера. Отварањем покривене западне трибине 1953. године, објекат је добио модеран изглед. Имао је доградњу са новом бетонском покривеном трибином 1968. и реконструкцију 1984. године, а до 2000. године испуњавао је услове УЕФА за међународне утакмице. Овог пролећа почели су интензивни радови како би Градски стадион у Карађорђевом парку добио савремен изглед и функционалност за међународна атлетска и фудбалска такмичења.

Жељко Балабан