Бралић: Још нисмо обезбедили европску визу
НОВИ САД: Славко Бралић је у зимском прелазном року последњи стигао у редове Војводине, практично тек онда када је постало јасно да сада већ бивши капитен Ранко Веселиновић одлази у Канаду. Хрватски интернационалац је дрес грчке Ларисе заменио опремом Новосађана и за кратко време обезбедио статус стартера.
Принудна пауза, због коронавируса, зауставила је овог 27-годишњака на путу потпуне афирмације у српком фудбалу, али се он, утисак је, тиме не оптерећује и намерава да настави тамо где је стао чим то услови буду омогућили.
Интересантна је ваша одлука да не одете у родни Сплит током ове епидемије?
Будућа супруга и ја остали смо у Новом Саду, јер је већ било касно да одемо у Хрватску када је проглашена пандемија. Могли смо, додуше, да отпутујемо, али би то значило карантин од 14 или 20 дана, што би ми изузетно тешко пало, јер не бих могао да изађем напоље и да се макар прошетам или да трчим. Определили смо се зато да останемо, јер овде могу све то да радим, имамо прилику да изађемо, али гледамо да шетње практикујемо на местима где је мањи проток људи. Мислим да нисмо погрешили због такве одлуке, каже Бралић.
Пратите вести из Хрватске, каква су ваша сазнања када упоредите ситуацији у тој земљи са стањем у Србији?
Чини ми се да је тамо мало боље стање него овде, барем такав утисак стичем на основу података о укупном броју инфицираних и преминулих. Међутим, никоме није лако током ових дана и све земље воде велику битку за сваки људски живот.
Војводина већ неколико недеља уназад практикује онлајн рад, какви су ваши утисци о таквом начину одржавања кондиционе припреме?
Требало нам је одређено време да се привикнемо, јер је за све нас то била велика новина. Јасно нам је да морамо да тренирамо, јер само на тај начин можемо да будемо колико-толико спремни пред, надам се, скори наставак екипних тренинга напољу. Ма колико да су тренинзи које имамо добри, заједно с трчањем, није то исто као када имамо редовни рад с лоптом. Пауза траје већ јако дуго, ако све буде по оном што планира тренер Лалатовић, биће дужа од 50 дана, а то је период који никада немамо у току календарске године. Јасно нам је да је пред нама, када будемо наставили с радом, веома тежак и велики посао, јер мораћемо за кратко време да достигнемо одговарајући ниво форме. Како је нама, тако је и осталим тимовима, потрудићемо се да испунимо све оно што тренер од нас буде захтевао.
Да ли сте успели да упознате Нови Сад и како вам се допадају сам град и његови становници?
Таман када је почело мало лепше време, а тиме и прилике за шетњу, стигла је и епидемија. Нисам због тога успео да се најбоље упознам са самим градом, али и оно што сам видео јасно ме упућује на закључак да је реч о великој и лепој средини. Свиђа ми се што су Новосађани опуштени и заиста имам разлога да будем задовољан што сам постао члан Војводине. Сплит има једну велику предност - море, а за мене, као рођеног Далматинца, то је веома важно, каже Славко.
Без обзира на све, амбиције клуба везане су за пласман у Европу?
Не знам колико ће се сусрета одиграти у наставку, али ми се чини да би најбоље било да одрадимо утакмице које су остале до краја лигашког дела, без плеј-офа. Наравно, ту су и дуели у Купу и мислим да бисмо то могли да одрадимо без превеликог ризика од повређивања. Нисам, међутим, ја тај који одређује услове, надлежни људи из Савеза поставиће критеријуме, а на нама је да их испоштујемо и настојимо да остваримо оно што смо замислили. Верујем да ће Војводина заиграти у квалификацијама за Лигу Европе. Иако многи мисле да смо посао практично већ завршили, ништа није готово док не буде крај првенства и док и званично не обезбедимо европску визу.
Усталили сте се у стартној постави?
Одиграо сам последње четири утакмице, а онда нас је све заједно задесила ова корона. На мени је да наставим да радим свој посао најбоље што умем. Задовољан сам што сам изабрао Војводину као нови клуб, јер сам имао прилику да се уверим да она има врло добру екипу и да је реч о амбициозној средини, која зна шта жели и у којој влада одлична атмосфера, категоричан је био Славко Бралић.
А. Предојевић