Bralić: Još nismo obezbedili evropsku vizu
NOVI SAD: Slavko Bralić je u zimskom prelaznom roku poslednji stigao u redove Vojvodine, praktično tek onda kada je postalo jasno da sada već bivši kapiten Ranko Veselinović odlazi u Kanadu. Hrvatski internacionalac je dres grčke Larise zamenio opremom Novosađana i za kratko vreme obezbedio status startera.
Prinudna pauza, zbog koronavirusa, zaustavila je ovog 27-godišnjaka na putu potpune afirmacije u srpkom fudbalu, ali se on, utisak je, time ne opterećuje i namerava da nastavi tamo gde je stao čim to uslovi budu omogućili.
Interesantna je vaša odluka da ne odete u rodni Split tokom ove epidemije?
Buduća supruga i ja ostali smo u Novom Sadu, jer je već bilo kasno da odemo u Hrvatsku kada je proglašena pandemija. Mogli smo, doduše, da otputujemo, ali bi to značilo karantin od 14 ili 20 dana, što bi mi izuzetno teško palo, jer ne bih mogao da izađem napolje i da se makar prošetam ili da trčim. Opredelili smo se zato da ostanemo, jer ovde mogu sve to da radim, imamo priliku da izađemo, ali gledamo da šetnje praktikujemo na mestima gde je manji protok ljudi. Mislim da nismo pogrešili zbog takve odluke, kaže Bralić.
Pratite vesti iz Hrvatske, kakva su vaša saznanja kada uporedite situaciji u toj zemlji sa stanjem u Srbiji?
Čini mi se da je tamo malo bolje stanje nego ovde, barem takav utisak stičem na osnovu podataka o ukupnom broju inficiranih i preminulih. Međutim, nikome nije lako tokom ovih dana i sve zemlje vode veliku bitku za svaki ljudski život.
Vojvodina već nekoliko nedelja unazad praktikuje onlajn rad, kakvi su vaši utisci o takvom načinu održavanja kondicione pripreme?
Trebalo nam je određeno vreme da se priviknemo, jer je za sve nas to bila velika novina. Jasno nam je da moramo da treniramo, jer samo na taj način možemo da budemo koliko-toliko spremni pred, nadam se, skori nastavak ekipnih treninga napolju. Ma koliko da su treninzi koje imamo dobri, zajedno s trčanjem, nije to isto kao kada imamo redovni rad s loptom. Pauza traje već jako dugo, ako sve bude po onom što planira trener Lalatović, biće duža od 50 dana, a to je period koji nikada nemamo u toku kalendarske godine. Jasno nam je da je pred nama, kada budemo nastavili s radom, veoma težak i veliki posao, jer moraćemo za kratko vreme da dostignemo odgovarajući nivo forme. Kako je nama, tako je i ostalim timovima, potrudićemo se da ispunimo sve ono što trener od nas bude zahtevao.
Da li ste uspeli da upoznate Novi Sad i kako vam se dopadaju sam grad i njegovi stanovnici?
Taman kada je počelo malo lepše vreme, a time i prilike za šetnju, stigla je i epidemija. Nisam zbog toga uspeo da se najbolje upoznam sa samim gradom, ali i ono što sam video jasno me upućuje na zaključak da je reč o velikoj i lepoj sredini. Sviđa mi se što su Novosađani opušteni i zaista imam razloga da budem zadovoljan što sam postao član Vojvodine. Split ima jednu veliku prednost - more, a za mene, kao rođenog Dalmatinca, to je veoma važno, kaže Slavko.
Bez obzira na sve, ambicije kluba vezane su za plasman u Evropu?
Ne znam koliko će se susreta odigrati u nastavku, ali mi se čini da bi najbolje bilo da odradimo utakmice koje su ostale do kraja ligaškog dela, bez plej-ofa. Naravno, tu su i dueli u Kupu i mislim da bismo to mogli da odradimo bez prevelikog rizika od povređivanja. Nisam, međutim, ja taj koji određuje uslove, nadležni ljudi iz Saveza postaviće kriterijume, a na nama je da ih ispoštujemo i nastojimo da ostvarimo ono što smo zamislili. Verujem da će Vojvodina zaigrati u kvalifikacijama za Ligu Evrope. Iako mnogi misle da smo posao praktično već završili, ništa nije gotovo dok ne bude kraj prvenstva i dok i zvanično ne obezbedimo evropsku vizu.
Ustalili ste se u startnoj postavi?
Odigrao sam poslednje četiri utakmice, a onda nas je sve zajedno zadesila ova korona. Na meni je da nastavim da radim svoj posao najbolje što umem. Zadovoljan sam što sam izabrao Vojvodinu kao novi klub, jer sam imao priliku da se uverim da ona ima vrlo dobru ekipu i da je reč o ambicioznoj sredini, koja zna šta želi i u kojoj vlada odlična atmosfera, kategoričan je bio Slavko Bralić.
A. Predojević