ЖЕНЕ У СРБИЈИ 8. МАРТА Сви смо једнаки, још само да закон то и потврди

По речима председнице Скупштине Србије Маје Гојковић, Србија се на тој листи нашла и испред многих земаља чланица ЕУ.

– Истраживање, које констатује да женама широм света припада само три четвртине права које добијају мушкарци, позиционира Србију на добро место – рекла је Маја Гојковић на скупу „Ка уједињеној Европи: Родна равноправност и женска права”, али је истакла да то није разлог да се не чини још више на том пољу.

Она је навела да у Србији, као и у многим деловима Европе и света, и даље постоји родна дискриминација и отпори да се жене у пуној мери укључе у све друштвене, економске и политичке токове.

Додала је да су изазови у Србији слични потешкоћама на које жене свакодневно наилазе и у државама ЕУ и шире, те да је неопходно активно радити на сузбијању дискриминације на тржишту рада и стварању услова за економску независност жена, смањењу платног јаза, борби против насиља над женама, као и промовисању једнакости жена и мушкараца у области доношења одлука.

Она је истакла да је Србија највише постигла по питању заступљености жена на местима на којима се доносе одлуке па је тако у парламенту 37 одсто жена, жене су на најважнијим местима у Влади, на челу Народне банке Србије, Уставног суда Србије, Републичког јавног тужилаштва, Тужилаштва за ратне злочине, али их, међутим, нема довољно на челу локалних самоуправа и великих јавних система.

Маја Гојковић је навела да се жене сусрећу с бројним тешкоћама на тржишту рада и у области предузетништва, а да су у посебно тешком положају, осим жена с малом децом, оне старије од 45 година које су изгубиле посао, као и да је на руководећим позицијама двоструко више мушкараца него жена.

– И оно што је још увек велики проблем: просечна зарада мушкараца је већа од просечне зараде жена – истакла је председница Скупштине Србије.

Подвукла је да је један од кључних изазова и сузбијање насиља над женама и борба против сексизма и мизогиније, које нису ретке појаве у нашој јавности.

– “Борба против насиља над женама и насиља у породици остаје један од приоритетних циљева – истакла је Маја Гојковић, и подсетила на то да је парламент усвојио Закон о спречавању насиља у породици.

Додала је да верује у то да Србија може направити још један корак напред и након десет година усвојити нови закон о родној равноправности.

– Нови закон о родној равноправности видим и као прилику да се направи још један корак напред у спречавању дискриминације приликом запошљавања, остваривања права на зараду, социјалне и здравствене заштите – истакла је Маја Гојковић.

„Прошло је 110 година од када је први пут обележен један национални Дан жена, и пре него што је као датум одређен 8. март. Прошло је више од једног века откако су жене први пут добиле право гласа, откако су политички биле уважене и поштоване, и то баш у Новом Саду, на Великој народној скупштини, на којој је донета одлука о нашој националној будућности. Прошла су и нека бурна времена борбе за женска права и за равноправност. Много тога је цивилизација променила, многе грешке је исправила, али борба и даље траје”, каже у осмомартосвској честитки градоначелник Новог Сада Милош Вучевић.

„Зато данас, када вам гласније него иначе говоримо о томе колико смо захвални што сте толико снажне и храбре, да чак и проблеме претварате у шансе и остајете чврсти стубови и својих породица, и нашег друштва, желим да знате да ћемо се увек борити за то да будемо друштво једнаких шанси, да се не делимо по полу, већ да једина мера за све буду људски квалитети, јер нас баш ви учите њима. Зато су љубав, поштовање и подршка, најмање чиме можемо да вам узвратимо. Увек ћемо вас штитити од тешких и ружних речи, од прозивки, етикетирања, па и самог покушаја било каквог насиља”, нагласио је Вучевић, и закључио: „Знајте, Србија је јака онолико колико сте ви снажне, слободне, уважене, поштоване, јер равноправност је мера успешности једног друштва. Будите срећне! Сваки дан нека буде ваш, јер и будућност је женског рода”.

Л. Р.

Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић поручила је да Србија никада није каскала у погледу политичких, женских и грађанских права која су освајана и постизана у Европи и да нема чега да се постиди, већ само може ићи напред. Навела је да не мисли да је ренесанса, о којој говоре с највиших места у Европи, најбољи приступ за трансформацију друштва када је у питању родна равноправност јер из прошлости нема много тога што би донело позитивне промене, већ се морају стварати нове праксе.

– Европа је женског рода – истакла је Јадранка Јоксимовић.

Она је рекла да родна равноправност није само питање европске вредности већ људске кохезије, које нема тамо где нема равноправности сваког појединца.

На Великој народној скупштини у Новом Саду 1918, када је проглашено уједињење са Србијом, први пут у Европи право гласа су имале и жене. Био је то револуционаран демократски искорак у време када су Енглескиње, Францускиње или Немице о праву гласа само сањале...

Ко су биле жене које су стварале историју и поставиле основе родној равноправности као делегаткиње на Великој народној скупштини у Новом Саду 25. новембра 1918. године? 

Међу тим делегаткињама најбројније су биле Суботичанке: Олга Станковић, Катица Рајчић, Манда Сударевић, Мара Малагурски Ђорђевић и Анастазија Манојловић, док је Милица Томић била из Новог Сада, а Марија Јовановић из Панчева. Због свог порекла, међу тим женама-посланицама свакако је најпознатија Милица Томић, кћер Светозара Милетића и супруга Јаше Томића, кључних личности у борби Срба за аутономију у 19. веку и почетком 20. Име је добила по песникињи Милици Стојадиновић Српкињи.

Председница општине Савски венац Ирена Вујовић рекла је да је град Београд 2015. године формирао Савет за родну равноправност и да се, у сарадњи с друштвено одговорним компанијама, доста ради на оснаживању жена. Она је истакла да је Београд усвојио и Европску повељу о родној равноправности, што је учинило и још 50 градова у Србији, те да би сви нивои власти требало да раде заједно да би се проблеми у области родне равноправности решавали ефикасно.

Иначе, Нацрт закона о антидискриминацији већ је прошао Владу, која ће ускоро разматрати и нови закон о родној равноправности, на којем се дуго радило, рекла је на скупу државна секретарка у Министарству рада Стана Божовић.    

Е. Д.