Зечевић за сада још не види одрживо решење које би задовољило и српске интересе, и додаје да све док оно не буде пронађено - српско руководство нема шта да понуди грађанима Србије, осим да смо за договор и за компромис. „
Уколико се САД укључе у процес преговора, Србија би желела да се укључи и Русија с друге стране, или евентуално цео Савет безбедности како би избалансирала своју позицију и не би била сама наспрам САД и чланица ЕУ које подржавају независност Косова".
Зечевић није сигуран да ли премештање преговора са Приштином на ниво Савета безбедности може да уроди плодом али, каже „да у сваком случају оно што је за Србију добро јесте да покаже другој страни да није сама". На питање о улози резолуције 1244 у процесу преговора напомиње да је она, како то неке државе тумаче, превазиђена.
„Да би резолуција 1244 била превазиђена онда мора да постоји нека сагласност у оквиру Савета безбедности да се она промени, али ја за сада не видим такву сагласност". Када је реч о идеји разграничења између Србије и тзв. Косова, Зечевић објашњава да таква идеја дугорочно гледано представља разграничење између Србије и Албаније.
„Идеја о разграничењу где ће Косово бити независна и мултиетничка држава поприлично је проблематична зато што са једне стране српски народ на Косову види државу Србију као своју државу, док с друге стране албански народ на Косову најчесхће види Албанију као своју националну државу и у том контексту и Срби и Албанци имају своје националне државе", каже он.
Такво решење би довело до потпуног разграничења између српског и албанског народа у региону, али САД и одлучујуће земље Запада су против тога, јер ,како каже верују, да могу да прогурају варијатну независног Косова онаквог какво је сада.
Говорећи о улози Европске уније, Зечевић као кљуцни проблем за њену неефикасну улога у целом процесу дијалога између Београда и Приштине види у томе што Брисел нема јединствен став о решењу.
ЕУ нема јединствен став по питању Косова и у том смислу она нема јаку преговарачку позицију и утицај на обе стране, али је превише попустљива према Албанцима на Косову, који крше неке вредности које ЕУ љубоморно чува, попут слободе кретања робе, пружања услуга, слободу кретања капитала", оцењује Зечевић. Он сматра, да ЕУ може да убеди Приштину да повуче таксе на српске производе које је увела Приштина, а чије повлачење је услов да би Србија наставила дијалог.
„Албанци примају финансијске помоћи од Европске уније и ту би ЕУ, да стварно жели, могла да их притисне и каже - "Ајде укините таксе иначе ћемо скратити помоћ". У том смислу Европска унија би могла да буде ефикаснија", објашњава Зечевић. Он истовремено скреће пажњу да слаба позиција ЕУ дестимулативно утиче на међудржавне односе у региону, али, и на то да никада не треба изгубити из вида да је њен главни савезник САД и да у је том смислу за ЕУ споразум између Београда и Приштине важан.
"Кроз споразум би практично Србију укључили брже у ЕУ и самим тим ослабили утицај Русије, а и Кине на овом простору", каже Зечевић. На питање шта очекује на политичком и економском плану у 2019. години, Зечевић каже да је добро да се настави узлазном путањом у економском сектору, али такође упозорава на евентуалне последице „политичких сукоба на Балкану који могу да успоре привредни раст".
„Ако буде било веће политичке нестабилности, Србија неће моћи да оствари резултате које очекује или које је имала ове године, али, ако будемо радили на нормализацији односа са Приштином и наставимо ка ЕУ, онда ћемо економски напредовати, иако ни то није довољно за оно што нама треба јер заостајемо за другима", закључује он.
