Строге мере резултат су, каже Зечевић, резултат свести и забринутости политичког врха да наш здравствени систем неће издржати притисак вируса корона.
Он неоснованим сматра и наводе посланика ЕУ да је српски председник рекао да "није било солидарности ЕУ".
То није рекао само Вучић, већ су на почетку кризе то рекли многи званичници земаља чланица ЕУ, подсећа Зечевић.
Међутим, Зечевић сматра да постоје делови критика европских парламентараца о којима ће се тек расправљати, јер, додаје, парламентарци истичу да поједине мере које је спровела наша земља одступају од стандарда ЕУ.
Ми смо се доста ослонили на неки модел који су кинески стручњаци донели у Београд, а тај модел није адаптиран за европска друштва и европски начин живота. Кина то себи може да дозволи јер има једнопартијски систем и вођу Си Ђинпинга, док се у Европи о свему дискутује у јавности, медијима, странкама, наводи Зечевић.
У Европи, додаје Зечевић, мора да постоји потпуна слобода штампе, говора, критике, рада опозиционих станака, додајући да је у Србији било појединих "искакања" везано за слободу штампе, као и слободу критике на рачун здравствених институција и владине политике.
Критике су у Европи нормалне. Ја пратим и европску штампу и сви политичари у Европи су сада изложени таквим критикама. Свако угрожавање таквих критика је негативно и даје негативан резултат, каже Зечевић за Танјуг.
Примедбе што се не окупља Скупштина Србије Зечевић сматра погрешним, уколико се мисли на физичко заседање, јер, истиче, окупљање 250 људи на једном месту представља здравствену опасност за те људе.
Међутим, то не искључује могућност да се скупшина путем видео линка окупља и да се омогући слободна расправа о пандемији и мерама, сматра Зечевић.
По њему "најшкакљивија" критика европских парламентараца везана је за "дозирање" мера ванредног стања, а то су полицијски час и забрана старијим од 65 година да месец дана излазе на улицу.
То је нешто о чему ће се много дискутовати у нашој земљи у наредном период - да ли је ускраћивање права тим људима било пропорционално и да ли је могло да буде блаже у овим условима?, указао је Зечевић.
Истиче да у ЕУ јесу свуда уведене мере изолације, али не и строгог полицијског часа.
Због тога, каже, треба бити јако опрезан када је реч о мерама у оквиру ванредног стања, а оне се морају мерити "апотекарском вагом", као не би угрозиле права и слободе грађана.
На питање да ли због таквих мера Србија може да сноси последице од ЕУ, Зечевић каже да уколико би неко на нивоу ЕУ констатовао да је Србија угрозила основна људска права, та европска заједница могла би, наводи, на неки начин да санкционише Србију.
Не знам да ли ће ЕУ у овој ситуацији ићи дотле да на тај начин кажњава Србију, али ће се свакако расправљати о пропорционалности уведених мера у односу на кризу изазвану Ковидом19 и о томе да ли су мере биле претеране, сматра Зечевић.
Додаје да политички врх у нашој земљи због уведених мера не може да сноси правне последице, зато што су, како истиче, имали право да уведу ванредно стање и поштовали су све процедуре.
Међутим, каже Зечевић, могу да сносе политичке последице, јер ће крајњи "судија" уведених мера бити грађани, који ће на предстојећим изборима оценити да ли су мере биле добре или престроге и угрозиле поједина грађанска права.
То је сада на јавности да процени да ли оцењује позитивно или негативно мере, истиче Зечевић.
Упитан зашто су критике пристигле сада, месец дана после увођења ванредног стања, Зечевић одговара: "Зато што систем ЕУ није ефикасан".
И ЕУ је са овом здравственом кризом доведена у егзистенцијалну кризу, питање опстанка. Када је реч о Италији, није била ефикасна, када је реч о Србији није била ефикасна…, наводи Зечевић и каже да ће се и на нивоу ЕУ тек расправљати да ли су јој потребне нове реформе и унутрашње јачање, како би била ефикаснија.
