Застава Албаније на вратима Храма Христа Спаса у Приштини

Како наводи, застава је примећена данас, а у том тренутку није било полиције код храма.



Храм Христа Спаса у Приштини, у којем је забрањено богослужење, више пута је скрнављен.



Градња Храма Христа Спаса почела је 1992. године, а груби радови завршени су 1998. године.



Након постављања позлаћеног крста на централној куполи, сукоби на КиМ стопирали су довршетак храма.



Послератне албанске власти на КиМ тврде да је храм подигнут нелегално и на земљишту које наводно не припада Српској православној цркви у Приштини.



Пре неколико година на простору око Храма Христа Спаса организовано је форензичко испитивање терена у потрази за, како се сумњало, покопаним Албанцима убијеним током сукоба на КиМ.



Претрагом више локација око цркве нису пронађени никакви трагови људских тела.

Петковић: Приштина на најбеспризорнији начин скрнави храм СПЦ

Српски народ на Косову и Метохији свакодневно је изложен провокацијама, обесправљивању и насиљу, али неки од тих напада су постали симбол страдања нашега народа, а Храм Христа Спаса је свакако један од најтужнијих симбола српске голготе и несреће, каже Петар Петковић, директор Канцеларије за КиМ.



Након што је коришћен као сет за снимање спотова, као сметлиште и јавни ве-це, као пано за исписивање порука мржње према Србима, он је данас постао и јарбол за албанску заставу, подсећа Петковић.



Примећује да док Приштина на све начине покушава да себе представи као некакву оазу мира, управо у самом центру те исте Приштине се на најбеспризорнији начин скрнави храм Српске православне цркве, чиме се пљује у лице читавом српском народу.



Поручује да је излишно говорити о било каквом помирењу, суживоту и грађанском друштву на Косову и Метохији док год се такве ствари буду догађале.



Уништавање туђих светих места је израз највећег примитивизма и агресије, и томе нас историја учи на трагичан начин. Тамо где су гореле и уништаване туђе богомоље, недуго потом су горели и уништавани они који су се у њима молили, наводи Петковић, који од доносилаца политичких одлука у Приштини и од представника међународне заједнице тражи да не затварају очи пред оваквим инцидентима.



Јер, како каже, они не само да су страшни сами по себи, већ представљају и наговештај још страшнијих злодела и несрећа.



Не упирући прстом ни у кога, тражимо само да се осигура да симболи српског постојања на Косову и Метохији - наше цркве, манастири и историјски локалитети - буду, ако не поштовани, онда барем заштићени од напада екстремиста и вандала, закључује Петковић.