За чланство Србије у ЕУ 43, против 32 одсто грађана
БЕОГРАД: Уколико би сутра био одржан референдум са питањем "Да ли подржавате чланство Србије у ЕУ?" 43 одсто грађана Србије гласало би за, 32 одсто би гласало против, док уопште не би гласало 13, а 12 одсто не зна шта би одговорило на ово питање, резултат је најновијег истраживања јавног мњења „Европска оријентација грађана Србије“.
Министарство за европске интеграције спровело је редовно истраживање јавног мњења „Европска оријентација грађана Србије“, у коме је учествовало 1.050 испитаника старијих од 18 година, на територији Србије (без Косова и Метохије), а према стандарду Евробарометра, саопштено је из Министарства.
Што се тиче подршке реформама, она је код грађана, као и prеthodnih година остала висока те од укупног броја испитаника, две трећине (65 одсто) сматра да би реформе неопходне за улазак наше државе у ЕУ требало спроводити, због добробити грађана и стварања боље и уређеније Србије, саопштено је из Министарства.
На питање о бесповратној развојној помоћи Србији од 2000. године до данас, 28 одсто испитаника је од понуђених одговора препознало да је ЕУ највећи донатор нашој држави, а иза њих се налазе Кина, Русија и Норвешка.
Поредећи са званичним подацима о билатералној помоћи, грађани идентификују ЕУ као највећег донатора, а даљи редослед највећих билатералних донатора је Немачка, Шведска и Италија.
Трећина испитаника упознато је са чињеницом да се у Србији спроводе пројекти финансирани средствима ЕУ, посебно у областима заштите животне средине, образовања, здравства, науке и иновација, прекограничне сарадње, енергетике, културе, транспорта, пољопривреде, развоја приватног сектора, реформе јавне управе и правосуђа и унутрашњих послова.
У пограничним областима тај проценат је много већи јер чак половина испитаника (48 одсто) зна да се у њиховим срединама спроводе пројекти у оквиру прекограничне сарадње, а више од 80 одсто њих се у потпуности или делимично слаже да виде конкретне резултате спровођења ових пројеката финансираних из фондова ЕУ.
Да би и држава и они лично имали користи (или много користи) од чланства наше државе у ЕУ сматра 38 одсто грађана.
Како се наводи, грађани сматрају да ће највише користи од уласка Србије у ЕУ имати велике компаније, индустрија, мала и средња предузећа (укупно 35 одсто), здравство 11 одсто, школство 10 одсто, те судство и социјална заштита по 7 одсто.
Пољопривреда ће, сматра 21 одсто грађана, највише изгубити уласком Србије у ЕУ.
Као најзначајније реформе и оне које највише утичу на њихов свакодневни живот, грађани виде борбу против корупције и реформу здравственог система - њих 17 одсто, затим бољу заштиту људских права те реформу образовног система - сматра 12 одсто грађана, и реформу правосуђа - њих 11 одсто.
Следеће по важности су им унапређење пољопривреде - 11 одсто, и боља заштита животне средине (10 одсто).
За највећи број грађана чланство у ЕУ представља могућност путовања унутар ЕУ (15 одсто), више могућности запошљавања (14 одсто), пут ка бољој будућности младих људи (13 одсто), али за 13 одсто испитаника представља и ризик да изгубе сопствени културни идентитет.
Највећи проценат грађана, њих 41 одсто, изразили су спремност да због уласка у ЕУ, измени досадашње животне навике као што су одвајање смећа за рециклажу, плаћање кауције за ПЕТ амбалажу, штедња енергије и воде.
Трећина наводи да би била спремна да мења и своје радне навике са истим циљем, а пре свега радно време, дужину годишњег одмора и бенефиције које има на послу.
На питање у каквом би друштвеном систему волели да живе, грађани као узор најпре наводе Швајцарску (25 одсто), а потом Немачку (20 одсто) и Норвешку (14 одсто).