Вулин: Не бих био са хрватском Владом у Јасеновцу

"Не знам одакле министрима хрватске Владе идеја да бих ја дошао у Јасеновац у време када хрватска Влада полаже венце у Јасеновцу", изјавио је Вулин Танјугу, коментаришући полемику шефице хрватске дипломатије и медија о томе да ли ће присуствовати сутрашњој комеморацији у Јасеновцу.

"Дошао ја или не, истина о Јасеновцу и јасеновачком геноциду ће остати. И истина да се у Јасеновац вратила табла са ознаком 'За дом спремни', истина о геноциду и убиствима Срба, Јевреја и Рома ће остати, и нико због мог доласка или недоласка неће моћи да каже да те истине нема", изјавио је министар Вулин.

Он је указао да на тај дан, када то чини хрватска Влада, тамо неће бити ни једног Србина, Јеврејина, Рома, зато што сва српска, јеврејска и ромска удружења протестују због политике некажњеног повратка усташтва у Хрватску.

"Наравно да на тај дан ја не бих био у Јасеновцу. Да ли ћу доћи у Млаку, у обновљену српску цркву, тамо где се налазе Срби, тамо где се налазе потомци жртава Јасенавца, одлучићу ја и о томе може да одлучи врховни командант Војске Републике Србије, господин Александар Вучић, а никако о томе не могу да одлуче хрватски министри", истакао је Вулин.

ЗАГРЕБ: Трећу годину за редом  у Спомен парку Јасеновац се одржавају три одвојене комеморације жртвама тог усташког концетрационог логаора, зато што хрватска држава још није успела да отклони прави разлог томе, каже историчар Твртко Јаковина.

Јевреји, Срби и антифашисти Хрватске три године бојкотују државну комеморацију, која ће у Јасеновцу бити одржана сутра, због величања усташтва у тој држави, посебно поклича за дом спремни, који је до прошле године био И на плочи ХОС-а постављеној у самом Јасеновцу. 

Стога Јаковина сматра да је бојкот централне комеморације оправдан, јер разлог томе није отклоњен.

"У три године имали смо по три различите комеморације, и ону четврту председнице (Колинде Грабар Китаровић), рекао је Јаковина за регионалну телевизију Н1.

Трећу годину, каже, нису створени услови да се одржи једна комеморација. 

Прошле године, подсетио је, била је у фокусу спомен плоча ХВО са усташким покличом “за дом спремни”, а ове незадовољство препорукама Савета за суочавање с прошлошћу.

"Те препоруке су година дана мира за председника владе (Андреја Пленковића), који је ту врућу тему макнуо од себе. У међувремену је тих 25 људи, од којх је 8-9 написало одвојено мишљење и од којих су сви осим једног историчари, али у Хрватској је стање остало исто - и до сада сте имали усташовање које се толерисрало и антифашизам који је био потиснут с фигом у џепу. Све су то, укључујући и ово што се догодило у Србији, последице ових нејасних политика", сматра Јаковина.

Упитан шта би се догодило да је власт чвршћа, Јаковицна каже да се не би догодило ништа.

Вербално би, каже, Хрватска била чвршће у друштву најразвијенијих држава.

Осврнувши се на инцидент који је у Београду изазвао лидер радикала Војислав Шешељ, Јаковина да је до тога дошло јер се, објашњава, у обема државама "свира по истом тону".

"А када се тако ради, не може се ништа променити", тврди Јаковина и додаје:

"Хрватска је морала бити доследна. Председница (Китаровић) је требало на пример да устане и оде са утакмице на којој се узвикивало 'за дом спремни', а не да каже да тога није било, требало је одустати од усташког поздрава и уклонити (спомен) плоче. Онда не бисмо могли доћи у ситуацију да нам Шешељ говори овакве ствари."

Јаковина је уверен и да се никада неће сазнатии стварни број жртава у логору Јасеновац, те додао да постоје људи и установе које се тиме баве, па се може рећи "да је то око 100.000".

Јасеновачка комеморација одржава се у знак сећања на 22. априла 1945. године, дан пробоја заробљених из јасеновачког логора, те као почаст страдалим и преживелим заробљеницима тог највећег концентрационог логора у Независној држави Хрватској.

Јасеновац је од августа 1941. до априла 1945. године био је логор смрти у којем су убијани мушкарци, жене и деца због своје верске, националне или идеолошке припадности.

Број жртава усташког логора смрти у Јасеновцу вероватно никада неће бити познат и варира од извора до извора. До сада су позната имена 83.145 жртава, од којих су више од 20.000 жена, 20.101 дете до 14 година.

Истраживачи тврде да је број жртава изнад 700.000, а страдало је највише Јевреја, Рома, Срба и лојалних Хрвата.