Вучић ЕУ: Само реците желите ли нас или не, хоћемо јасну слику

"Морамо да знамо, и то је оно што питам многе унутар ЕУ. И - ако решимо наше проблеме са Приштином, када можемо да рачунамо на то постанемо чланица Уније, 2025. или неке друге године. Нисмо добили одговоре", рекао је Вучић на конференцији за новинаре после скупа "Стратешки дијалог о Западном Балкану" у организацији Светског економског форума.

Вучић додаје да се нада одређеним одговорима на загребачком самиту ЕУ 2020. године и да очекује и неке политичке одлуке у ЕУ, а не само технички, бирократски приступ.

Подсетио је да су неке земље чланице ЕУ у периоду од 2005- 2007. биле сиромашније од нас, а да чак ни данас Србија не би била најсиромашнија земља ЕУ.

"Знамо да је пред нама још посла - од владавине права, економских реформи.. Спремни смо да то урадимо. Само нам реците, нећемо бити разочарани као наши партнери, да ли нас желите или не, желимо јасну ситуацију и побринућемо се за себе, за грађане, за то смо изабрани", рекао је он.

Србија није у толикој мери "еврооптимистична" као Северна Макеоднија и Албанија, јесмо на европском путу, али не молимо никог ништа само инсистирамо да "јасном путу и јасној будућности", закључио је Вучић.

Председник и члан Управног одбора ЊЕФ Берге Бренде рекао је да би регион Западног Балкана без инвестиција и економског развоја био знатно рањивији.

"Оно што смо данас сазнали јесте да када се ради о економском расту и инвестицијама ставри не изгледају тако лоше на Западном Балкану", рекао је он и додао да лидери у региону чине одређене кораке а све с циљем јаче интеграције у региону.

"Постоје бројне прилике, као и изазови", рекао је он, додајући да се на скупу разговарало и о иницијативи за успостављање унутрашњег тржишта у региону, иновацијама, повезивању и конкурентности.

На конференцији за новинаре говорили су и албански премијер Еди Рама, хрватски Андреј Пленковић, званичник Стејт департмента Метју Палмер и други.

Александар Вучић одбацио је данас приговоре из Хрватске што ће унутар касарне у Новом Саду бити постављена плоча генералу Младену Братићу, који је погинуо у операцијама код Вуковара и указао да примедбе упућују они који дижу споменике усташи Милету Будаку и именују улице по терористи Миру Баришићу.

"Питају ме о некој плочи, за коју нисам ни знао, а онда ми је Андреј Пленковић рекао да се поставља плоча нашем заменику команданту бригаде и то унутар касарне, у неку собу. Нема споменика, нема ничег", рекао је Вучић на питање хрватског новинара у Женеви, и приметио да су Хрвати од тога направили као да је избио трећи светски рат и да су само они жртве.

"Па, они имају по целој Хрватској улице Миле Будака и споменик Миру Барешићу, од Славонског брода, па до ко зна ког места", приметио је Вучић.

Подсетио је да је Будак тражио да се трећина Срба поубија, трећина протера, а трећина буде покатоличена.

За Барешића је подсетио да га је суд осудио као терористу, и то, каже, не српски суд, већ шведски, а Хрвати су му подигли споменик и кажу да је то њихов херој, јер је убио југословенског амбасадора Владимира Роловића.

У склопу обележавања Дана 1. бригаде Копнене војске, у Спомен соби у војном комплексу у Дунавској 33, у Новом Саду откривена је спомен плоча генерал-мајору Младену Братићу (1933-1991).

Њега је, иначе, рат у Хравтској затекао на месту команданта Новосадског корпуса Југословенске народне армије.

Када је отпочела Вуковарска операција, Братић је изабран за једног од команданата и командовао је "северним" делом операције.

Током операције недалеко од Вуковара генерал Братић је погинуо када је погођен топовском ватром у шуми Ђергај, код Борова насеља.

Свеукупно, око 1.300 војника ЈНА изгубило је живот у бици у Вуковару и околним местима.

Братић је једини генерал на југословенској -српској страни који је погинуо у ратовима на простору бивше Југославије.