Vučić EU: Samo recite želite li nas ili ne, hoćemo jasnu sliku

"Moramo da znamo, i to je ono što pitam mnoge unutar EU. I - ako rešimo naše probleme sa Prištinom, kada možemo da računamo na to postanemo članica Unije, 2025. ili neke druge godine. Nismo dobili odgovore", rekao je Vučić na konferenciji za novinare posle skupa "Strateški dijalog o Zapadnom Balkanu" u organizaciji Svetskog ekonomskog foruma.

Vučić dodaje da se nada određenim odgovorima na zagrebačkom samitu EU 2020. godine i da očekuje i neke političke odluke u EU, a ne samo tehnički, birokratski pristup.

Podsetio je da su neke zemlje članice EU u periodu od 2005- 2007. bile siromašnije od nas, a da čak ni danas Srbija ne bi bila najsiromašnija zemlja EU.

"Znamo da je pred nama još posla - od vladavine prava, ekonomskih reformi.. Spremni smo da to uradimo. Samo nam recite, nećemo biti razočarani kao naši partneri, da li nas želite ili ne, želimo jasnu situaciju i pobrinućemo se za sebe, za građane, za to smo izabrani", rekao je on.

Srbija nije u tolikoj meri "evrooptimistična" kao Severna Makeodnija i Albanija, jesmo na evropskom putu, ali ne molimo nikog ništa samo insistiramo da "jasnom putu i jasnoj budućnosti", zaključio je Vučić.

Predsednik i član Upravnog odbora NJEF Berge Brende rekao je da bi region Zapadnog Balkana bez investicija i ekonomskog razvoja bio znatno ranjiviji.

"Ono što smo danas saznali jeste da kada se radi o ekonomskom rastu i investicijama stavri ne izgledaju tako loše na Zapadnom Balkanu", rekao je on i dodao da lideri u regionu čine određene korake a sve s ciljem jače integracije u regionu.

"Postoje brojne prilike, kao i izazovi", rekao je on, dodajući da se na skupu razgovaralo i o inicijativi za uspostavljanje unutrašnjeg tržišta u regionu, inovacijama, povezivanju i konkurentnosti.

Na konferenciji za novinare govorili su i albanski premijer Edi Rama, hrvatski Andrej Plenković, zvaničnik Stejt departmenta Metju Palmer i drugi.

Aleksandar Vučić odbacio je danas prigovore iz Hrvatske što će unutar kasarne u Novom Sadu biti postavljena ploča generalu Mladenu Bratiću, koji je poginuo u operacijama kod Vukovara i ukazao da primedbe upućuju oni koji dižu spomenike ustaši Miletu Budaku i imenuju ulice po teroristi Miru Barišiću.

"Pitaju me o nekoj ploči, za koju nisam ni znao, a onda mi je Andrej Plenković rekao da se postavlja ploča našem zameniku komandantu brigade i to unutar kasarne, u neku sobu. Nema spomenika, nema ničeg", rekao je Vučić na pitanje hrvatskog novinara u Ženevi, i primetio da su Hrvati od toga napravili kao da je izbio treći svetski rat i da su samo oni žrtve.

"Pa, oni imaju po celoj Hrvatskoj ulice Mile Budaka i spomenik Miru Barešiću, od Slavonskog broda, pa do ko zna kog mesta", primetio je Vučić.

Podsetio je da je Budak tražio da se trećina Srba poubija, trećina protera, a trećina bude pokatoličena.

Za Barešića je podsetio da ga je sud osudio kao teroristu, i to, kaže, ne srpski sud, već švedski, a Hrvati su mu podigli spomenik i kažu da je to njihov heroj, jer je ubio jugoslovenskog ambasadora Vladimira Rolovića.

U sklopu obeležavanja Dana 1. brigade Kopnene vojske, u Spomen sobi u vojnom kompleksu u Dunavskoj 33, u Novom Sadu otkrivena je spomen ploča general-majoru Mladenu Bratiću (1933-1991).

Njega je, inače, rat u Hravtskoj zatekao na mestu komandanta Novosadskog korpusa Jugoslovenske narodne armije.

Kada je otpočela Vukovarska operacija, Bratić je izabran za jednog od komandanata i komandovao je "severnim" delom operacije.

Tokom operacije nedaleko od Vukovara general Bratić je poginuo kada je pogođen topovskom vatrom u šumi Đergaj, kod Borova naselja.

Sveukupno, oko 1.300 vojnika JNA izgubilo je život u bici u Vukovaru i okolnim mestima.

Bratić je jedini general na jugoslovenskoj -srpskoj strani koji je poginuo u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije.