Вучевић: Води се перфидни рат да се Срби отерају са КиМ
БЕОГРАД: У тренутку кад је Србија први пут званично затражила повратак српске војске и полиције на Косово и Метохију, министар одбране Милош Вучевић у интервјуу за Курир каже да је држава изложена великим притисцима са свих страна. Он упозорава да је очигледно да се води врло перфидни рат како би се Србима ставило до знања да нису пожељни на КиМ и како би се тихо спровео још један егзодус. Међутим, Вучевић поручује да ће Србија остати доследна политичком договору и да никад неће дозволити "неке нове Олује".
Колики је ризик од ескалације сукоба на Косову и Метохији?
- Ситуација је и даље врло напета и рекао сам већ да је довољна једна шибица да се све запали. На северу КиМ постоје велике тензије и народ је с правом јако забринут, јер игра живаца и игра с неизвесношћу живота и опстанка трају већ годинама због све већих и све перфиднијих напада и провокација од стране такозваних косовских власти. Ово је веома тежак период за наш народ и за нашу државу. Изложени смо великим притисцима са свих страна. Очигледно је да се води врло перфидни рат како би се Србима ставило до знања да нису пожељни на КиМ и како би се тихо спровео још један егзодус. Грађани треба да знају да ће Србија остати доследна политичком договору како би се сачували мир и стабилност, али да неке нове "Олује" никада нећемо дозволити.
Србија је у овој ситуацији повукла потез који није никад досад, а то је да затражи повратак дела српске војске и полиције на територију КиМ. Свих prеthodnih година било је кризних и врло опасних ситуација, али се није повлачио тај потез. Шта је пресудило да се сад донесе таква одлука?
- Влада Србије је донела једногласну одлуку да од команданта Кфора захтева враћање стотину до хиљаду српских снага безбедности по Резолуцији 1244 на територију КиМ. Урадили смо то зато што је то начин да се допринесе миру, смањењу тензија и могућности да се пронађу компромисна решења. Зато што се боримо за наш народ који пати и трпи невиђене притиске и провокације од стране Куртијеве владе, која му укида основна људска права. Упркос притисцима и, да кажем, претњама које стижу из западних земаља, Србија ће остати чврста и истрајна у захтеву да се у нашу јужну покрајину врати део наших полицајаца и војника. То право проистиче из Резолуције Савета безбедности 1244, коју нико није ставио ван снаге. Пошто је очигледно да не постоје довољне снаге безбедности на КиМ да се сачува безбедност Срба, држава Србија има право да тражи активирање клаузуле и да тражи повратак својих снага. Да ли ће они то дозволити или неће, то ћемо да видимо. На нама је да учинимо све оно што је у складу с међународним јавним правом и да тиме покажемо да не желимо сукоб, већ стабилизацију ситуације и наставак дијалога.
Да ли је Војска Србије спремна да изврши тај задатак и шта би то конкретно значило на терену?
- Војска Србије је у сваком моменту спремна и способна да заштити своје грађане, суверенитет и територијални интегритет државе Србије и поступа по наређењу врховног команданта, председника Србије Александра Вучића. Ситуација је врло изазовна. Добили смо обавештајне податке да постоји план да се албански екстремисти преобуку у цивилну одећу и да се то представи као напад Срба на припаднике Кфора и Еулекса. Важно је да наш народ остане максимално миран и достојанствен, да на демократски начин и аргументовано брани своја права. Морамо да избегавамо сваки сценарио у којем се Срби представљају као "лоши момци", јер Курти се користи свим средствима да направи атмосферу у којој је опстанак Срба неиздржив. Најважније је да сви разумеју да се Србија не игра, већ да зна шта ради у сваком тренутку, само је наш циљ да се решења налазе политичким разговором, а не сукобом. Од Кфора очекујемо да делују у складу са својим мандатом, да осигурају мир и безбедност, да српској заједници на Космету пруже јаче гаранције за безбедност, а не да се баве политичким питањима и статусом наше јужне покрајине.
С обзиром на изразито негативне реакције оних од којих то зависи, захтев Србије ће највероватније бити одбијен. Какав ви одговор очекујете, односно какво образложење?
- Држава Србија у складу са својим државним и националним интересима доноси одлуке у циљу заштите суверенитета наше државе и заштите својих грађана. Тражимо право у складу с Резолуцијом Савета безбедности 1244, која, колико знам, није суспендована. Видели сте да је председник Александар Вучић јавно показао неколико докумената - Повељу Уједињених нација, Резолуцију 1244, Војнотехнички споразум, Бриселски споразум, Вашингтонски споразум, Солунску декларацију, рекао је да се припрема и Лисабонска декларација. И казао је да је отворено питао представнике међународне заједнице који ће од тих докумената да поштују, и да је добио одговор - ниједан. Даљи коментар је непотребан.
Какво коначно решење за Косово прижељкујете, а каквог се прибојавате?
- Србија остаје посвећена миру и дијалогу, и даље ће чинити све да се сачува мир и да се тражи политички договор, да се избегне свака потенцијална ескалација сукоба. Знате да је за сваки договор потребна воља двеју страна. Ми ћемо с наше учинити све да будемо мудри, одговорни, да не наседамо на провокације и да избегнемо сваки могући сукоб. То не значи да се плашимо, већ просто тражимо да се кроз политички дијалог нађе решење да се заустави овај терор над Србима који већ предуго траје и који за циљ има стварање атмосфере у којој је немогућ опстанак Срба на Косову и Метохији.
Какве наде полажете у наредну фазу дијалога Београда и Приштине? Окосница разговора очигледно ће бити европски предлог, за који Ђузеп Борељ каже да га подржава свих 27 чланица ЕУ.
- Држимо се реалности. Обавеза представника наше државе је да кроз тај формат политичког дијалога штите интересе Србије и свога народа, и да учине све да се избегну сукоби и страдања. Србија има своје црвене линије и оне су данас врло видљиве и свима јасне. Све имамо, и стратегију, и планове у зависности од тога како ће се развијати догађаји и покушавамо да се вратимо дијалогу, без обзира на то колико је мучно и непријатно седети за столом са особама попут Аљбина Куртија.
Јачање и модернизација Војске Србије су већ годинама на врху листе приоритета државе. Какви су планови за наредну годину кад је о томе реч?
- Задовољан сам буџетом који су Министарство одбране и Војска Србије добили за наредну годину, а који износи 160 милијарди динара, односно два одсто БДП. Посебно је важно што ће припадницима Војске Србије од 1. јануара плате бити повећане за 25 одсто, док ће повећање од 12,5 одсто добити запослени у Министарству одбране који нису директно укључени у функционисање војске. У буџету су предвиђена средства и за даље опремање војске и улагања у наменску индустрију. Чињеница је да деценијама у наше наоружање нису улазила средства попут "панцира" или ФК-3, а посебно радује то што се наша војска у знатној мери опрема производима наше одбрамбене индустрије, међу којим има доста веома сложених и технолошки напредних. Наше "норе", "лазари" и "милоши" су конкурентни и на Западу и на Истоку. Циљ нам је да даље развијамо сопствене потенцијале за развој и производњу савременог наоружања и војне опреме. Што се тиче набавке из иностранства, она ће зависити од наших потреба. Чињеница је да је, уз политичке и безбедносне последице, рат у Украјини утицао и на процес опремања наше војске. Договорене поруџбине из Русије и Кине су "на чекању", и засад се не назире могућност реализације тих уговора. Испада да су санкције које је Запад увео Русији заправо погодиле нас. Имамо проблем и с транспортом наоружања из Кине, а из нама недовољно разумљивих разлога не испоручују се ни нека средства западне производње која смо уредно платили. Верујем да ће ти проблеми ускоро бити превазиђени.
Кад смо код тога, суседна Хрватска купује француске ракетне системе "мистрал" и на ту вест није било негативних коментара, а потпуно је другачија ситуација кад наша земља улаже у војну опрему. Како то тумачите?
- Пажљиво пратимо све што се дешава у региону, а и Србија купује "мистрале", и не само то. Prеthodnih година је остварен огроман напредак у опремању Војске Србије и очекујемо договоре о новим набавкама. Као војно неутрална држава тражимо најбоља решења да сачувамо своје небо и своју земљу.
Враћање обавезног војног рока је тема због које се редовно диже много прашине. Зашто подржавате ову одлуку и колико смо далеко од тога да се то заиста и уведе у праксу?
– Кад је у питању расправа о могућем враћању обавезе служења војног рока, што се све чешће покреће у јавности, то захтева озбиљну стручну анализу и процену. Важно је да грађани знају да прича о враћању обавезе служења војног рока никако не значи да се Србија спрема за рат. Нама су људи који су прошли ту врсту обуке потребни и за реаговање у ванредним ситуацијама, у којима сви траже помоћ војске и полиције. Дакле, то је тема о којој ће се свакако озбиљно размишљати и разговарати. Свакако је битан и финансијски моменат, али не и пресудан.
Kurir.rs