Вучевић: Потребне су нам јаке институције

Он је гостујући у емисије Лице Нације на телевизији Панчево рекао да смо увек имали сегмент или неки део људи који је себе представљао као националну елиту, а који је у себи има тај аутошовинистчки елеменат.

-Он је потпуно експлодирао са доласком комунистичке идеологије и са стварањем те „црвене буржоазије“ од 45, али и између два светска рата. Постоје ти елитистички кругови којима све српско смета, да је то конзервативно, паорски…није довољно модерно. Иако је тај паор донео слободу. А из те црвене буржоазије идемо у жуту боју, а данас имамо зелени џихад и наратив где стално мењају боје као семафори – уверава Вучевић и подвлачи да оно што им је константа јесте та непрекидна линија аутошовинизма и порицање свега што има везе са Србијом и српством, стид према својој застави и грбу, описивање химне као претешке…

Онда се тај низ наставља, зашто машемо заставама, зашто имамо Дан заставе, зашто славимо пробој Солунског фронта… Зашто не признамо да смо имали два ослободилачка покрета у Другом светском рату. Шта је проблем да коначно помиримо те две Србије, па да наставимо даље и да причамо о будућности. То је урадила Русија, Путин их је помирио. Није се одрекао велике Црвене армије, али се није одрекао ни царске Русије – објашњава Вучевић.

Први човек Новог Сада је одговарајући на питања везано за почињене злочине на овим просторима рекао да разуме бол Бошњака због Сребренице, али кад тој „елити“ споменете Јасеновац кажу „ми то нећемо да слушамо, нећемо да слушамо о Олуји током летовања у Хрватској. Смета и квари комфор.

Говорећи о међународној позицији Србије Вучевић је цитирајући председника Вучића рекао да Србија седи на својој столици, а не на две, три, четири..

-Неко жели да нас представи, али правим поређење и надам се да нико неће да ми замери као проститутку која иде мало лево, мало десно, мало на Исток, мало на Запад. Не, ми гледамо на своју страну и шта одговара нашим једрима. Водимо рачуна о стабилности и миру и да не доживимо тешке трагедије као оне из 20. века када смо платили огромну цену коју још увек плаћамо. И то је оно што не прихватам код те самозване интелектуалне елите, која за мене то није. Они имају неограничену мржњу према православљу, наметајући секуларизам као мантру и идете у напад на људе која имају своја верска схватања. Стално упућују критике, зашто се даје новац за Храм Светог Саве, зашто се даје новац за људе на КиМ, зашто се даје новац за школе, вртиће и болнице у РС… – рекао је Вучевић, а затим се осврнуо на ставове редитеља Горана Марковића:

-Прво је имао ту ужасну опсревацију поређења Вучићеве Србије са Чаушеском, па са Маринковом баром. Тај однос према малом човеку који је почео да смета оног тренутка када је постао Србин – каже.

Говорећи о бављењу политиком, каже да када је у њу улазио није био свестан шта то све подразумева и да сада младе колеге саветује и говори да је политика и „мирис и укус“.

-Потребне су нам јаке институције, али без јаких људи су само љуштуре. Ево ФК Барселона је институција али није исто са и без Месија. Зависи какви играчи играју на терену. То су те тако лагане и бесмислене флоскуле да нам требају јаке институције. Наравно да нам требају, али не без људи, снажног лидерства. Зато и навијам за то снажно лидерство Александра Вучића, не да би се додворавао већ зато што могу да следим и пратим и идем за онима који су лидери и који могу да повуку државу. Мора да буде неко ко пробија и виче „за мном“ и то је Србији требало. Ево, погледајте Бориса Тадића, уз поштовање да је изабран, шта имамо од тих осам година власти. Имамо самопроглашену независност КиМ, отцепљење Црне Горе, суноврат економије, безбедносног система. Били смо као џак за ударање на Балкану – нагласио је он и поново се вратио на аутошовинистичку елиту карактеришући их као екстремно нелојалне.

Упитан да открије на шта је најпоноснији и прокоментарише успехе, Вучевић је објаснио да је кључ осећај када нешто добро урадите – да то пуни батерије и води ка новим победама.

-Има момената кад је човек разочаран, када се осети усамљено, кад се ствари ломе, кад доносите одлуке, па останете сами са собом, кад вас не напусте него оставе самог и породица и сарадници и кад морате сами да преломите, ако сте лидер. То нису пријатни моменти, тада настају унутрашњи конфликти, морате да се ослободите свега субјективног и да размишљате објективно о будућности. И јасно је да већина људи нема такву перцепција, да вас неће у првом моменту подржати, ево можемо да узмемо пример Београда на води. Али када нешто урадите, кад успете, напуните поново батерије и то враћа енергију и на то сам поносан – каже Вучевић.

Он додаје да је много појединачних ставки које га чине поносним, али да је једна посебно значајна.

– Поносан сам на Жежељев мост, а и грађани то оцењују као једну од најбољих ствари које смо урадили, на болницу која је урађена за мање од четири месеца, са 600 лежајева, више него дупло капацитета у интензивној нези него што је цела Војводина имала до тада. Затим, ту су и престижне ставке – Европска престоница културе, Европска престоница младих јер знам колико је рада било потребно да би се то десило. Има много тога на шта сам поносан, али мислим да је прављење амбијента заправо највећи успех, а амбијент је такав да је Стефан Миленковић дошао да живи у Новом Саду – каже Вучевић.

Он истиче да је амбијент такав да је смањен број одлазака у иностранство.

-Не могу да кажем да смо то потпуно зауставили, али то је и немогуће, не у Србији него било где, миграције су одувек саставни део човечанства, а данас је то све посебно либерализовано и доступније. Али у креирању свеукупног амбијента, ту је Србија направила највећи искорак у протеклим годинама. Ево погледајте Нови Сад – седам фабрика, дупло већа плата него раније, бесплатно обданишта. Драго ми је што је председник Александар Вучић рекао да се размишља о бесплатним јаслицама и обдаништима, ја сам то имплементирао у Новом Саду, с тим што је председник рекао још већу ствар, а то је да буду потпуно бесплатни и приватни вртићи, које ми субвенционишемо, нисмо у потпуности покрили – каже Вучевић.

Говорећи о будућности, он је сигуран да ће Србија напредовати, али се истовремено плаши једне ствари.

-Ја верујем да до 2026. ако буде мира и стабилности можемо да идемо на плату од 1.000 евра, то показују чињенице. Али ме плаши то што нас има све мање, плаши ме да нестајемо као народ, као и наша лакомисленост, да људи кажу да живе за данас. Ево погледајте Косово и Метохију – нисмо ми војно тамо изгубили, већ је проблем настао због популационих губитака – каже Вучевић.

Коментаришући смер кретања данашње светске популације, Вучевић истиче да се систем вредности пореметио.

-Ове године је било 80 година обележавања оног што колоквијално зовемо Новосадска рација, а био је класичан погром. Верујте – да нема нешто организованог доласка, дошло би неколико баба и деда, а сад да се посече неко дрво, скупиће се 200-300 људи. Нама је наметнут наратив да више жалимо неко дрво, него људе. Да више лајкова на друштвеним мрежама добијете кад се сликате са неком животињом, кућним љубимцем, него са децом. Ја имам синове, имам и кућног љубимца, волим и дрвеће, уопште није прича да ли неко воли или не воли – али ако ме питате више волим људе. Волим свог пса, он ми се можда и највише обрадује кад дођем кући, али више волим своје синове – каже Вучевић.

Он додаје да је друштво данас такво да не зна да ода пошту људима који су дали животе да бисмо живели нормално и слободно, причали својим језиком на својој територији.

-Не, то је досадно, то је тешка прича, зашто би деца то слушала, хладно је да стоје поред Дунава у јануару, дува кошава… А кад се неко дрво сече – ајмо сви тамо, то је наше дрво. Све ово се намеће као мантра, посебно у виртуелном свету – каже Вучевић.

Говорећи о европском путу Србије и међународним односима, Вучевић каже да сматра да Србија треба да настави пут ка Европкој унији.

-Али истовремено, Србије треба да брине о својим интересима. Оно што ме плаши јесте то што је Европа заглављена у некој причи из деведестих година прошлог века, да не види шта се дешава са Азијом, где иде Африка, шта се дешава у Јужној Америци. Ми причамо о Вијетнаму као да је тамо и даље рат, а не видимо да по БДП-у стиже одређене европске државе. У Србији нико не зна да је Египат прешао 100 милиона становника, Нигерија 200… Ми причамо као да живимо у почетку 20. века и доба колонијализма – истиче Вучевић.

Он оцењује да се Европа одрекла хришћанства као свог историјског наратива.

-Мислим да је то катастрофално. Па видите ли да више не смете да честитате Божић, него честитате празнике. Ево сад иде април, Ускрс, али и Рамазан нашим пријатељима муслиманима, и ја се радујем да им честитам, па то је ваљда нормално. Што бисмо се одрицали нечега што је део нас? Наша историја је везана за питање духовности, и сад хоћемо да узмемо да све обришемо гумицом – закључује Вучевић.

(Pink.rs)