Vučević: Potrebne su nam jake institucije

On je gostujući u emisije Lice Nacije na televiziji Pančevo rekao da smo uvek imali segment ili neki deo ljudi koji je sebe predstavljao kao nacionalnu elitu, a koji je u sebi ima taj autošovinistčki elemenat.

-On je potpuno eksplodirao sa dolaskom komunističke ideologije i sa stvaranjem te „crvene buržoazije“ od 45, ali i između dva svetska rata. Postoje ti elitistički krugovi kojima sve srpsko smeta, da je to konzervativno, paorski…nije dovoljno moderno. Iako je taj paor doneo slobodu. A iz te crvene buržoazije idemo u žutu boju, a danas imamo zeleni džihad i narativ gde stalno menjaju boje kao semafori – uverava Vučević i podvlači da ono što im je konstanta jeste ta neprekidna linija autošovinizma i poricanje svega što ima veze sa Srbijom i srpstvom, stid prema svojoj zastavi i grbu, opisivanje himne kao preteške…

Onda se taj niz nastavlja, zašto mašemo zastavama, zašto imamo Dan zastave, zašto slavimo proboj Solunskog fronta… Zašto ne priznamo da smo imali dva oslobodilačka pokreta u Drugom svetskom ratu. Šta je problem da konačno pomirimo te dve Srbije, pa da nastavimo dalje i da pričamo o budućnosti. To je uradila Rusija, Putin ih je pomirio. Nije se odrekao velike Crvene armije, ali se nije odrekao ni carske Rusije – objašnjava Vučević.

Prvi čovek Novog Sada je odgovarajući na pitanja vezano za počinjene zločine na ovim prostorima rekao da razume bol Bošnjaka zbog Srebrenice, ali kad toj „eliti“ spomenete Jasenovac kažu „mi to nećemo da slušamo, nećemo da slušamo o Oluji tokom letovanja u Hrvatskoj. Smeta i kvari komfor.

Govoreći o međunarodnoj poziciji Srbije Vučević je citirajući predsednika Vučića rekao da Srbija sedi na svojoj stolici, a ne na dve, tri, četiri..

-Neko želi da nas predstavi, ali pravim poređenje i nadam se da niko neće da mi zameri kao prostitutku koja ide malo levo, malo desno, malo na Istok, malo na Zapad. Ne, mi gledamo na svoju stranu i šta odgovara našim jedrima. Vodimo računa o stabilnosti i miru i da ne doživimo teške tragedije kao one iz 20. veka kada smo platili ogromnu cenu koju još uvek plaćamo. I to je ono što ne prihvatam kod te samozvane intelektualne elite, koja za mene to nije. Oni imaju neograničenu mržnju prema pravoslavlju, nametajući sekularizam kao mantru i idete u napad na ljude koja imaju svoja verska shvatanja. Stalno upućuju kritike, zašto se daje novac za Hram Svetog Save, zašto se daje novac za ljude na KiM, zašto se daje novac za škole, vrtiće i bolnice u RS… – rekao je Vučević, a zatim se osvrnuo na stavove reditelja Gorana Markovića:

-Prvo je imao tu užasnu opsrevaciju poređenja Vučićeve Srbije sa Čaušeskom, pa sa Marinkovom barom. Taj odnos prema malom čoveku koji je počeo da smeta onog trenutka kada je postao Srbin – kaže.

Govoreći o bavljenju politikom, kaže da kada je u nju ulazio nije bio svestan šta to sve podrazumeva i da sada mlade kolege savetuje i govori da je politika i „miris i ukus“.

-Potrebne su nam jake institucije, ali bez jakih ljudi su samo ljušture. Evo FK Barselona je institucija ali nije isto sa i bez Mesija. Zavisi kakvi igrači igraju na terenu. To su te tako lagane i besmislene floskule da nam trebaju jake institucije. Naravno da nam trebaju, ali ne bez ljudi, snažnog liderstva. Zato i navijam za to snažno liderstvo Aleksandra Vučića, ne da bi se dodvoravao već zato što mogu da sledim i pratim i idem za onima koji su lideri i koji mogu da povuku državu. Mora da bude neko ko probija i viče „za mnom“ i to je Srbiji trebalo. Evo, pogledajte Borisa Tadića, uz poštovanje da je izabran, šta imamo od tih osam godina vlasti. Imamo samoproglašenu nezavisnost KiM, otcepljenje Crne Gore, sunovrat ekonomije, bezbednosnog sistema. Bili smo kao džak za udaranje na Balkanu – naglasio je on i ponovo se vratio na autošovinističku elitu karakterišući ih kao ekstremno nelojalne.

Upitan da otkrije na šta je najponosniji i prokomentariše uspehe, Vučević je objasnio da je ključ osećaj kada nešto dobro uradite – da to puni baterije i vodi ka novim pobedama.

-Ima momenata kad je čovek razočaran, kada se oseti usamljeno, kad se stvari lome, kad donosite odluke, pa ostanete sami sa sobom, kad vas ne napuste nego ostave samog i porodica i saradnici i kad morate sami da prelomite, ako ste lider. To nisu prijatni momenti, tada nastaju unutrašnji konflikti, morate da se oslobodite svega subjektivnog i da razmišljate objektivno o budućnosti. I jasno je da većina ljudi nema takvu percepcija, da vas neće u prvom momentu podržati, evo možemo da uzmemo primer Beograda na vodi. Ali kada nešto uradite, kad uspete, napunite ponovo baterije i to vraća energiju i na to sam ponosan – kaže Vučević.

On dodaje da je mnogo pojedinačnih stavki koje ga čine ponosnim, ali da je jedna posebno značajna.

– Ponosan sam na Žeželjev most, a i građani to ocenjuju kao jednu od najboljih stvari koje smo uradili, na bolnicu koja je urađena za manje od četiri meseca, sa 600 ležajeva, više nego duplo kapaciteta u intenzivnoj nezi nego što je cela Vojvodina imala do tada. Zatim, tu su i prestižne stavke – Evropska prestonica kulture, Evropska prestonica mladih jer znam koliko je rada bilo potrebno da bi se to desilo. Ima mnogo toga na šta sam ponosan, ali mislim da je pravljenje ambijenta zapravo najveći uspeh, a ambijent je takav da je Stefan Milenković došao da živi u Novom Sadu – kaže Vučević.

On ističe da je ambijent takav da je smanjen broj odlazaka u inostranstvo.

-Ne mogu da kažem da smo to potpuno zaustavili, ali to je i nemoguće, ne u Srbiji nego bilo gde, migracije su oduvek sastavni deo čovečanstva, a danas je to sve posebno liberalizovano i dostupnije. Ali u kreiranju sveukupnog ambijenta, tu je Srbija napravila najveći iskorak u proteklim godinama. Evo pogledajte Novi Sad – sedam fabrika, duplo veća plata nego ranije, besplatno obdaništa. Drago mi je što je predsednik Aleksandar Vučić rekao da se razmišlja o besplatnim jaslicama i obdaništima, ja sam to implementirao u Novom Sadu, s tim što je predsednik rekao još veću stvar, a to je da budu potpuno besplatni i privatni vrtići, koje mi subvencionišemo, nismo u potpunosti pokrili – kaže Vučević.

Govoreći o budućnosti, on je siguran da će Srbija napredovati, ali se istovremeno plaši jedne stvari.

-Ja verujem da do 2026. ako bude mira i stabilnosti možemo da idemo na platu od 1.000 evra, to pokazuju činjenice. Ali me plaši to što nas ima sve manje, plaši me da nestajemo kao narod, kao i naša lakomislenost, da ljudi kažu da žive za danas. Evo pogledajte Kosovo i Metohiju – nismo mi vojno tamo izgubili, već je problem nastao zbog populacionih gubitaka – kaže Vučević.

Komentarišući smer kretanja današnje svetske populacije, Vučević ističe da se sistem vrednosti poremetio.

-Ove godine je bilo 80 godina obeležavanja onog što kolokvijalno zovemo Novosadska racija, a bio je klasičan pogrom. Verujte – da nema nešto organizovanog dolaska, došlo bi nekoliko baba i deda, a sad da se poseče neko drvo, skupiće se 200-300 ljudi. Nama je nametnut narativ da više žalimo neko drvo, nego ljude. Da više lajkova na društvenim mrežama dobijete kad se slikate sa nekom životinjom, kućnim ljubimcem, nego sa decom. Ja imam sinove, imam i kućnog ljubimca, volim i drveće, uopšte nije priča da li neko voli ili ne voli – ali ako me pitate više volim ljude. Volim svog psa, on mi se možda i najviše obraduje kad dođem kući, ali više volim svoje sinove – kaže Vučević.

On dodaje da je društvo danas takvo da ne zna da oda poštu ljudima koji su dali živote da bismo živeli normalno i slobodno, pričali svojim jezikom na svojoj teritoriji.

-Ne, to je dosadno, to je teška priča, zašto bi deca to slušala, hladno je da stoje pored Dunava u januaru, duva košava… A kad se neko drvo seče – ajmo svi tamo, to je naše drvo. Sve ovo se nameće kao mantra, posebno u virtuelnom svetu – kaže Vučević.

Govoreći o evropskom putu Srbije i međunarodnim odnosima, Vučević kaže da smatra da Srbija treba da nastavi put ka Evropkoj uniji.

-Ali istovremeno, Srbije treba da brine o svojim interesima. Ono što me plaši jeste to što je Evropa zaglavljena u nekoj priči iz devedestih godina prošlog veka, da ne vidi šta se dešava sa Azijom, gde ide Afrika, šta se dešava u Južnoj Americi. Mi pričamo o Vijetnamu kao da je tamo i dalje rat, a ne vidimo da po BDP-u stiže određene evropske države. U Srbiji niko ne zna da je Egipat prešao 100 miliona stanovnika, Nigerija 200… Mi pričamo kao da živimo u početku 20. veka i doba kolonijalizma – ističe Vučević.

On ocenjuje da se Evropa odrekla hrišćanstva kao svog istorijskog narativa.

-Mislim da je to katastrofalno. Pa vidite li da više ne smete da čestitate Božić, nego čestitate praznike. Evo sad ide april, Uskrs, ali i Ramazan našim prijateljima muslimanima, i ja se radujem da im čestitam, pa to je valjda normalno. Što bismo se odricali nečega što je deo nas? Naša istorija je vezana za pitanje duhovnosti, i sad hoćemo da uzmemo da sve obrišemo gumicom – zaključuje Vučević.

(Pink.rs)