Војводина до 2030. место привредног развоја и високог стандарда

Како је наведено у документу циљеви и претпоставке привредног раста Војводине до 2030. године заснивају се на наставку инвестиционог и извозног модела привредног раста до 2021. године. Према пројекцијама бруто друштвени производ (БДП) би у 2030. години достигао 28 милијарди евра, док би се раст животног стандарда удвостручио.

То се предвиђа на основу чињенице да је од 2012. до 2021. године БДП Војводине реално порастао за 18 одсто и достигао 13,7 милијарди евра прошле године, искључиво захваљујући динамичном привредном расту. Реални годишњи раст нето зарада у Војводини од 2018 до 2021. године износио је 6,6 одсто, док је у Србији је био 6,5 одсто. Просечна нето зарада прошле године у Војводини износила је 531 евро, и била је нешто нижа од просечних нето зарада на републичком ниовоу (560 евра).

У плану су анализиране предности, недостаци, могућности и опасности у области економског развоја, што служи за стварање темељног акционог плана. Неке од предности су повољан геостратешки положај и природни услови, подстицајна развојна политика и услови пословања, развијена мрежа институција подршке привреди, раст регионалног БДП- а, запослености као и домаћих и страних инвестиција, прилив страних директних улагања у прерађивачку индустрију, дигитализација услуга, повећање броја великих предузећа.

План развоја се ослања на тренд раста броја инвестиција, пада броја незапослених, као и на чињеницу да су се динамичан привредни раст и позитивни макроекономски резултати у периоду од 2015 до 2019. и у 2021. години највише одразили на тржиште рада. Тако је у Војводини број запослених повећан за 13,5 одсто (са 506.313 радника у 2015. на 575.228 радника у 2021. години).

На подручју АП Војводине је у 2021. години било мање од 97.000 незапослених, што је 21 одсто укупног броја у Србији. Поређења ради 2015. је било око 175.000 незапослених, што је чинило четвртину републичке незапослености. Просечна годишња стопа раста инвестиција у Војводини од  2016. до 2020. године била за 50 одсто динамичнија. Рекордан раст инвестиција у основна средства у Војводини остварен је 2019. (2,7 милијарди евра) и 2020. године (2,6 милијарди евра). Највећа улагања у 2020. години била су у Јужнобачкој области и чине чак 57 одсто укупних инвестиција.

Када је реч о недостацима, наведени су низак животни стандард становништва, лична потрошња домаћинстава више него двоструко испод нивоа Европске уније, раст неликвидности привреде, смањење учешћа младих на тржишту рада, неусклађеност знања и вештина радне снаге са потребама привреде, непостојање законског и регулаторног оквира за развој социјалног предузетништва, неизграђеност регионалне институционалне инфраструктуре, недовољна улагања у рурални развој, недовољна изграђеност  канализационе инфраструктуре.

Међу претњама које могу да угрозе планове су миграције, убрзано демографско старење, климатске промене,  спорост у спровођењу институционалних реформи и прилагођавање променама на тржишту рада,  раст сиромаштва и неједнакости, одлив радне снаге, родни јаз у запошљавању и зарадама, смањење радне снаге у пољопривреди и одсељавање из руралних и пограничних подручја.

Издвојено је пет приоритетних циљева у области економског развоја, који ће бити остварени кроз 18 мера. 

Први циљ је стварање подстицајног амбијента за развој микро, малих и средњих предузећа и предузетника, сектора и иновација. Како је уочено анализом у АП Војводини од 2015. до 2019. године и поред напретка у многим областима, нису искоришћене све могућности за развој тих сектора,  посебно социјалног предузетништва, те се заостаје у односу на Европску унију.

Иницијативе социјалног предузетништва су биле без новчане подршке и без конкретног стратешког и институционалног оквира и оцењено је да неадекватна регулација тог сектора утиче на спор развој сектора и њихов недовољан друштвени утицај. Мере за реализацију су подршка за развој иновација и стартап екосистема АП Војводине, очување и унапређење постојећих радних места и компанија и развој стабилних и предвидивих финансијских и нефинансијских подстицаја за развој тог сектора, умрежавања привредних актера са образовним и научним установама и развој социјалног предузетништва.

Међу шансама за економски развој убрајају се  јавно-приватна партнерства, системско унапређење капацитета градова и општина за иновације, развијање посебних програма за унапређење квалификационе структуре за потребе тржишта, подржавање иновативног предузетништва у раној фази развоја, изградња индустријских зона на новим (гринфилд) и запуштеним локацијама (браунфилд), развој органске производње, социјалног предузетништва, те мултифункционални рурални развој, доношење програма сарадње привредних и непривредних организација са образовним институцијама ради школовања адекватних профила.

Други циљ се односи на повећану конкурентност пољопривреде кроз одрживо управљање ресурсима ради побољшања квалитета живота у руралним подручјима и смањења сиромаштва. Како би се повећала конкурентност пољопривреде потребно је да  се изабере концепт одрживог развоја пољопривреде. То ће се постићи одрживим коришћење природних ресурса у пољопривреди уз прилагођавање климатским променама, повећање конкурентности уз подршку нових технологија, одрживо управљање водама, унапређење услова и квалитета живота за опстанак газдинстава на селу и привлачење младих за живот у селу. 

Трећи циљ се односи на одрживи туризам у интеркултуралној Војводини. Кључни кораци у његовој реализацији обухватају креирање подстицајног амбијента за развој конкурентне, одрживе и паметне туристичке привреде Војводине и са њом повезаних делатности. То се може остварити развојем приступачне и зелене инфраструктуре, подршком у креирању и промоцији одрживе туристичке понуде, успостављањем концепта паметног туризма, унапређењем људских ресурса и дигитализације.

Четврти циљ подразумева развијање сопствених информационо-комуникационих  технологија. Он би могао бити постигнут развојем и унапређењем едукативног система у правцу тржишне оријентације и развојем и унапређењем инфраструктуре, унапређењем е-услуга и свих дигиталних структура намењених грађанима и фирмама.

Послењи циљ је стварање развијене и квалитетне услуге у дигиталном окружењу, као и професионалне јавне управе. У плану је да буде реализован  кроз унапређење ефикасности и делотворности рада јавне управе, повећање транспарентности, етичности и одговорности њеног рада, као и непосредне комуникације са грађанима и њихово учешће у процесима планирања и одлучивања.

Силвиа Ковач