Vojvodina do 2030. mesto privrednog razvoja i visokog standarda

Kako je navedeno u dokumentu ciljevi i pretpostavke privrednog rasta Vojvodine do 2030. godine zasnivaju se na nastavku investicionog i izvoznog modela privrednog rasta do 2021. godine. Prema projekcijama bruto društveni proizvod (BDP) bi u 2030. godini dostigao 28 milijardi evra, dok bi se rast životnog standarda udvostručio.

To se predviđa na osnovu činjenice da je od 2012. do 2021. godine BDP Vojvodine realno porastao za 18 odsto i dostigao 13,7 milijardi evra prošle godine, isključivo zahvaljujući dinamičnom privrednom rastu. Realni godišnji rast neto zarada u Vojvodini od 2018 do 2021. godine iznosio je 6,6 odsto, dok je u Srbiji je bio 6,5 odsto. Prosečna neto zarada prošle godine u Vojvodini iznosila je 531 evro, i bila je nešto niža od prosečnih neto zarada na republičkom niovou (560 evra).

U planu su analizirane prednosti, nedostaci, mogućnosti i opasnosti u oblasti ekonomskog razvoja, što služi za stvaranje temeljnog akcionog plana. Neke od prednosti su povoljan geostrateški položaj i prirodni uslovi, podsticajna razvojna politika i uslovi poslovanja, razvijena mreža institucija podrške privredi, rast regionalnog BDP- a, zaposlenosti kao i domaćih i stranih investicija, priliv stranih direktnih ulaganja u prerađivačku industriju, digitalizacija usluga, povećanje broja velikih preduzeća.

Plan razvoja se oslanja na trend rasta broja investicija, pada broja nezaposlenih, kao i na činjenicu da su se dinamičan privredni rast i pozitivni makroekonomski rezultati u periodu od 2015 do 2019. i u 2021. godini najviše odrazili na tržište rada. Tako je u Vojvodini broj zaposlenih povećan za 13,5 odsto (sa 506.313 radnika u 2015. na 575.228 radnika u 2021. godini).

Na području AP Vojvodine je u 2021. godini bilo manje od 97.000 nezaposlenih, što je 21 odsto ukupnog broja u Srbiji. Poređenja radi 2015. je bilo oko 175.000 nezaposlenih, što je činilo četvrtinu republičke nezaposlenosti. Prosečna godišnja stopa rasta investicija u Vojvodini od  2016. do 2020. godine bila za 50 odsto dinamičnija. Rekordan rast investicija u osnovna sredstva u Vojvodini ostvaren je 2019. (2,7 milijardi evra) i 2020. godine (2,6 milijardi evra). Najveća ulaganja u 2020. godini bila su u Južnobačkoj oblasti i čine čak 57 odsto ukupnih investicija.

Kada je reč o nedostacima, navedeni su nizak životni standard stanovništva, lična potrošnja domaćinstava više nego dvostruko ispod nivoa Evropske unije, rast nelikvidnosti privrede, smanjenje učešća mladih na tržištu rada, neusklađenost znanja i veština radne snage sa potrebama privrede, nepostojanje zakonskog i regulatornog okvira za razvoj socijalnog preduzetništva, neizgrađenost regionalne institucionalne infrastrukture, nedovoljna ulaganja u ruralni razvoj, nedovoljna izgrađenost  kanalizacione infrastrukture.

Među pretnjama koje mogu da ugroze planove su migracije, ubrzano demografsko starenje, klimatske promene,  sporost u sprovođenju institucionalnih reformi i prilagođavanje promenama na tržištu rada,  rast siromaštva i nejednakosti, odliv radne snage, rodni jaz u zapošljavanju i zaradama, smanjenje radne snage u poljoprivredi i odseljavanje iz ruralnih i pograničnih područja.

Izdvojeno je pet prioritetnih ciljeva u oblasti ekonomskog razvoja, koji će biti ostvareni kroz 18 mera. 

Prvi cilj je stvaranje podsticajnog ambijenta za razvoj mikro, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, sektora i inovacija. Kako je uočeno analizom u AP Vojvodini od 2015. do 2019. godine i pored napretka u mnogim oblastima, nisu iskorišćene sve mogućnosti za razvoj tih sektora,  posebno socijalnog preduzetništva, te se zaostaje u odnosu na Evropsku uniju.

Inicijative socijalnog preduzetništva su bile bez novčane podrške i bez konkretnog strateškog i institucionalnog okvira i ocenjeno je da neadekvatna regulacija tog sektora utiče na spor razvoj sektora i njihov nedovoljan društveni uticaj. Mere za realizaciju su podrška za razvoj inovacija i startap ekosistema AP Vojvodine, očuvanje i unapređenje postojećih radnih mesta i kompanija i razvoj stabilnih i predvidivih finansijskih i nefinansijskih podsticaja za razvoj tog sektora, umrežavanja privrednih aktera sa obrazovnim i naučnim ustanovama i razvoj socijalnog preduzetništva.

Među šansama za ekonomski razvoj ubrajaju se  javno-privatna partnerstva, sistemsko unapređenje kapaciteta gradova i opština za inovacije, razvijanje posebnih programa za unapređenje kvalifikacione strukture za potrebe tržišta, podržavanje inovativnog preduzetništva u ranoj fazi razvoja, izgradnja industrijskih zona na novim (grinfild) i zapuštenim lokacijama (braunfild), razvoj organske proizvodnje, socijalnog preduzetništva, te multifunkcionalni ruralni razvoj, donošenje programa saradnje privrednih i neprivrednih organizacija sa obrazovnim institucijama radi školovanja adekvatnih profila.

Drugi cilj se odnosi na povećanu konkurentnost poljoprivrede kroz održivo upravljanje resursima radi poboljšanja kvaliteta života u ruralnim područjima i smanjenja siromaštva. Kako bi se povećala konkurentnost poljoprivrede potrebno je da  se izabere koncept održivog razvoja poljoprivrede. To će se postići održivim korišćenje prirodnih resursa u poljoprivredi uz prilagođavanje klimatskim promenama, povećanje konkurentnosti uz podršku novih tehnologija, održivo upravljanje vodama, unapređenje uslova i kvaliteta života za opstanak gazdinstava na selu i privlačenje mladih za život u selu. 

Treći cilj se odnosi na održivi turizam u interkulturalnoj Vojvodini. Ključni koraci u njegovoj realizaciji obuhvataju kreiranje podsticajnog ambijenta za razvoj konkurentne, održive i pametne turističke privrede Vojvodine i sa njom povezanih delatnosti. To se može ostvariti razvojem pristupačne i zelene infrastrukture, podrškom u kreiranju i promociji održive turističke ponude, uspostavljanjem koncepta pametnog turizma, unapređenjem ljudskih resursa i digitalizacije.

Četvrti cilj podrazumeva razvijanje sopstvenih informaciono-komunikacionih  tehnologija. On bi mogao biti postignut razvojem i unapređenjem edukativnog sistema u pravcu tržišne orijentacije i razvojem i unapređenjem infrastrukture, unapređenjem e-usluga i svih digitalnih struktura namenjenih građanima i firmama.

Poslenji cilj je stvaranje razvijene i kvalitetne usluge u digitalnom okruženju, kao i profesionalne javne uprave. U planu je da bude realizovan  kroz unapređenje efikasnosti i delotvornosti rada javne uprave, povećanje transparentnosti, etičnosti i odgovornosti njenog rada, kao i neposredne komunikacije sa građanima i njihovo učešće u procesima planiranja i odlučivanja.

Silvia Kovač