Више новца у покрајинској каси

Образлажући предлог одлуке о деветомесечном утрошку покрајинске касе покрајинска секретарка за финансије Смиљка Јовановић казала је да је обим buyеta на дан 30. септембра износио 81,391 милијарди динара, а основни буџет од кога се кренуло износио је 75,190 милијарди, па је након два ребаланса покрајински буџет увећан.

– Остварење прихода буџета је 63,462 милијарди динара или 77,97 одсто од планираног износа. Реализација расхода је 51,243 милијарди 62,96 одсто. Планиран је дефицит од 3,693 милијарди, а остварен је суфицит од 9,264 милијарди. Један од разлога овако високог суфицита су чињеница да су планирани уступљени порески приходи остварују бржом динамиком него што је планирано, што је знак бржег опоравка привреде изазваног кризом пандемијом ковида-19. Имали смо и два ребаланса у јуну и септембру у након чега је буџет увећан за 6,17 милијарди динара. Оба ребаланса су била инвестициона јер капитални део је већи за 4,29 милијарди, казала је Смиљка Јовановић.

Говорећи о структури прихода трансферна средства чине 61,46 одсто и она су мања него у prеthodnom периоду, док су уступљени приходи 36,27 одсто и нешто су већи него раније. Изворни приходи и примања  остали су на нивоу од 2,5 одсто. Што се расходне стране тиче код Управе за капитална улагања, Јовановић је навела да је започет нови инфестициони циклус па и реализација зависи од дуготрајне процедуре јавних набавки, додајући да је прошле године реализација била на нивоу од 82 одсто када су вишегодишњи пројекти приведени крају. Исто тако је и у разделу за здравство, јер је Каменица 3 велики вишегодишњи пројекат, па су у току јавне набавке и препарцелизација земљишта. Како је навела, у току је релаизација 57 програма са 151 програмском активности и 72 пројекта на нивоу 22 сектора.

Сртање јавног дуга 30. септембра 2021. године износио је 4,176 милијарди, односно нешто преко 6 одсто остварених текућих прихода, а дозвољено је да буде до 50 одсто, што, истиче Јовановић, показује одговорно понашање према покрајинској каси.

– Када је нова покрајинска администрација дошла 2016. године јавни дуг износио је 9,195 милиона и чинио је учешће у укупним приходима од 17,59 одсто. Сада укупан дуг чини 6,06 одсто укупних прихода. Ниво јавног дуга пада свих ових година – казала је Смиљка Јовановић.

Бранислав Богарошки из посланичке групе „Војвођански фронт“ похвалио је приходну страну буџета али је најавио да посланици ове коалиције неће гласати за усвајање извештаја наводећи да је реализација по ставкама буџета разлог због кога неће пружити подршку покрајинском документу, наводећи пример секретаријата за здравство где је реализција нешто преко 17 посто, док је Управа за капитална улагања реализовала 27 одсто од планираног за ову годину, а у појединим ставкама је реализација једноцифрена.

За Савез војвођанских Мађара овај извештај је добар и заслужује подршку. Ана Марија Пинтер казала је да се виде значајна улагања у инфаструктуру, посебно апострофирајући инфраструктуру у образовању што је предуслов квалитетнијег рада у школама.

Александра Ђанковић из посланичке групе СПС-ЈС казала је да је општи проценат извршења буџета око 63 одсто и то је на задовољавајућем нивоу, јер је у трећем, последњем кварталу  године највећи ниво реализације буџета па очекује да ће укупна реализација покрајинске касе за 2021. годину бити преко 90 одсто, а нереализована средства бити пренета у инвестиције у следећој години. Она је рекла да је раст суфицита последица привредног опоравка и привредног раста јер се војвођанска каса све више пуни од пореза на добит и зараде. 

Зајам за енергетску ефикасност

Предлог мандатног писма између Аутономне Покрајине Војводине и Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) подразумева зајам од 12 милиона евра за повећање енергетске ефикасностио за више од 80 зграда у јавној својини у покрајини, али овај документ неће резултовати потписивањем уговора о зајму, већ је то први корак на реализацији посла који би требало да буде планиран buyеtom за следећу годину када би се Покрајина и кредитно задужила, појаснила је покрајинска секретарка за финансије Смиљка Јовановић.

Нагласила је да је Покрајински секретаријат за енергетику, грађевинарство и саобраћај склопио уговор са ЕБРД о донацији од 100.000 евра за израду атласа енергетске ефикасности јавних зграда у Војводини, на основу кога су сачињена три сценарија о нивоима инвестиција и процењеним уштедама за енергију на годишњем нивоу, па је други сценарио који подразумева инвестицију од 11,8 милиона евра и годишњу уштеду од 960.000 евра по основу смањења трошкова за енергију изабранм као најоптималнији. Напоменула је да су представници два секретаријата – за финансије и енергетику четири месеца преговарали са ЕБРД око кредитне линије и успели да издејствују боље банкарске услове него што су били првобитно понуђени, па су, између осталог, добили донацију од 450.000 евра од ЕБРД за израду идејног решења, тендерске документације и спровођење јавне набавке, али и успели да каматну стопу са 1,8 одсто спусте на 1,5 одсто, а грејс период, односно време потребно за коришћење кредитног новцам, да порасте са три на три и по године. Рок отплате је 13 године. Такође, ЕБРД ће обезбедити додатних 600.000 евра за припрему и имплементацију пројекта.

Овај предлог усвојен је с 94 гласа за и два против, а осам посланика није гласало.

Ненад Боровић из посланичке групе „Александар Вучић – за нашу децу“ посебно је у овом извештају  истакао да је остварење буџета рекордно, наводећи да је пре шест-седам година то био укупан буџет покрајине, а сада је потрошено за девет месеци, што јасно указује на финансијско стање у покрајини. Он је још навео да је реализација пограмских активности, односно првих пет програма на који одлази две трећине буџета њихова реализација је преко 72 одсто, а пре три месеца је било на 33 одсто. Он је рекао да је што се здравства тиче најављен тендер за Каменицу 3 која је 1,3 милијарди и тај тендер ће значајно да подигне проценат реализације, додајући да су у здравству значајна улагања и преко других раздела. Посебно је нагласио управљање јавним дугом, наводећи колико је он мањи у односу на 2016. годину када је промењена покрајинска власт, али и указао на чињеницу да су кредитна задужења са значајно мањим каматама него што су раније били.

Посланици су на јучерашњој седници усвојили и извештаје о раду више предузећа и установа за 2019. и 2020. годину чији је оснивач АП Војводина, као и нова кадровска решења у Гаранцијском фонду Војводине, Покрајинском заводу за равноправност полова и Педагошком заводу Војводине. Такође, усвојен је и просторни план подручја посебне намене специјалног резервата природе „Пашњаци велике дропље“.                                                      

А. Савановић