Više novca u pokrajinskoj kasi

Obrazlažući predlog odluke o devetomesečnom utrošku pokrajinske kase pokrajinska sekretarka za finansije Smiljka Jovanović kazala je da je obim buyeta na dan 30. septembra iznosio 81,391 milijardi dinara, a osnovni budžet od koga se krenulo iznosio je 75,190 milijardi, pa je nakon dva rebalansa pokrajinski budžet uvećan.

– Ostvarenje prihoda budžeta je 63,462 milijardi dinara ili 77,97 odsto od planiranog iznosa. Realizacija rashoda je 51,243 milijardi 62,96 odsto. Planiran je deficit od 3,693 milijardi, a ostvaren je suficit od 9,264 milijardi. Jedan od razloga ovako visokog suficita su činjenica da su planirani ustupljeni poreski prihodi ostvaruju bržom dinamikom nego što je planirano, što je znak bržeg oporavka privrede izazvanog krizom pandemijom kovida-19. Imali smo i dva rebalansa u junu i septembru u nakon čega je budžet uvećan za 6,17 milijardi dinara. Oba rebalansa su bila investiciona jer kapitalni deo je veći za 4,29 milijardi, kazala je Smiljka Jovanović.

Govoreći o strukturi prihoda transferna sredstva čine 61,46 odsto i ona su manja nego u prethodnom periodu, dok su ustupljeni prihodi 36,27 odsto i nešto su veći nego ranije. Izvorni prihodi i primanja  ostali su na nivou od 2,5 odsto. Što se rashodne strane tiče kod Uprave za kapitalna ulaganja, Jovanović je navela da je započet novi infesticioni ciklus pa i realizacija zavisi od dugotrajne procedure javnih nabavki, dodajući da je prošle godine realizacija bila na nivou od 82 odsto kada su višegodišnji projekti privedeni kraju. Isto tako je i u razdelu za zdravstvo, jer je Kamenica 3 veliki višegodišnji projekat, pa su u toku javne nabavke i preparcelizacija zemljišta. Kako je navela, u toku je relaizacija 57 programa sa 151 programskom aktivnosti i 72 projekta na nivou 22 sektora.

Srtanje javnog duga 30. septembra 2021. godine iznosio je 4,176 milijardi, odnosno nešto preko 6 odsto ostvarenih tekućih prihoda, a dozvoljeno je da bude do 50 odsto, što, ističe Jovanović, pokazuje odgovorno ponašanje prema pokrajinskoj kasi.

– Kada je nova pokrajinska administracija došla 2016. godine javni dug iznosio je 9,195 miliona i činio je učešće u ukupnim prihodima od 17,59 odsto. Sada ukupan dug čini 6,06 odsto ukupnih prihoda. Nivo javnog duga pada svih ovih godina – kazala je Smiljka Jovanović.

Branislav Bogaroški iz poslaničke grupe „Vojvođanski front“ pohvalio je prihodnu stranu budžeta ali je najavio da poslanici ove koalicije neće glasati za usvajanje izveštaja navodeći da je realizacija po stavkama budžeta razlog zbog koga neće pružiti podršku pokrajinskom dokumentu, navodeći primer sekretarijata za zdravstvo gde je realizcija nešto preko 17 posto, dok je Uprava za kapitalna ulaganja realizovala 27 odsto od planiranog za ovu godinu, a u pojedinim stavkama je realizacija jednocifrena.

Za Savez vojvođanskih Mađara ovaj izveštaj je dobar i zaslužuje podršku. Ana Marija Pinter kazala je da se vide značajna ulaganja u infastrukturu, posebno apostrofirajući infrastrukturu u obrazovanju što je preduslov kvalitetnijeg rada u školama.

Aleksandra Đanković iz poslaničke grupe SPS-JS kazala je da je opšti procenat izvršenja budžeta oko 63 odsto i to je na zadovoljavajućem nivou, jer je u trećem, poslednjem kvartalu  godine najveći nivo realizacije budžeta pa očekuje da će ukupna realizacija pokrajinske kase za 2021. godinu biti preko 90 odsto, a nerealizovana sredstva biti preneta u investicije u sledećoj godini. Ona je rekla da je rast suficita posledica privrednog oporavka i privrednog rasta jer se vojvođanska kasa sve više puni od poreza na dobit i zarade. 

Zajam za energetsku efikasnost

Predlog mandatnog pisma između Autonomne Pokrajine Vojvodine i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) podrazumeva zajam od 12 miliona evra za povećanje energetske efikasnostio za više od 80 zgrada u javnoj svojini u pokrajini, ali ovaj dokument neće rezultovati potpisivanjem ugovora o zajmu, već je to prvi korak na realizaciji posla koji bi trebalo da bude planiran buyetom za sledeću godinu kada bi se Pokrajina i kreditno zadužila, pojasnila je pokrajinska sekretarka za finansije Smiljka Jovanović.

Naglasila je da je Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj sklopio ugovor sa EBRD o donaciji od 100.000 evra za izradu atlasa energetske efikasnosti javnih zgrada u Vojvodini, na osnovu koga su sačinjena tri scenarija o nivoima investicija i procenjenim uštedama za energiju na godišnjem nivou, pa je drugi scenario koji podrazumeva investiciju od 11,8 miliona evra i godišnju uštedu od 960.000 evra po osnovu smanjenja troškova za energiju izabranm kao najoptimalniji. Napomenula je da su predstavnici dva sekretarijata – za finansije i energetiku četiri meseca pregovarali sa EBRD oko kreditne linije i uspeli da izdejstvuju bolje bankarske uslove nego što su bili prvobitno ponuđeni, pa su, između ostalog, dobili donaciju od 450.000 evra od EBRD za izradu idejnog rešenja, tenderske dokumentacije i sprovođenje javne nabavke, ali i uspeli da kamatnu stopu sa 1,8 odsto spuste na 1,5 odsto, a grejs period, odnosno vreme potrebno za korišćenje kreditnog novcam, da poraste sa tri na tri i po godine. Rok otplate je 13 godine. Takođe, EBRD će obezbediti dodatnih 600.000 evra za pripremu i implementaciju projekta.

Ovaj predlog usvojen je s 94 glasa za i dva protiv, a osam poslanika nije glasalo.

Nenad Borović iz poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – za našu decu“ posebno je u ovom izveštaju  istakao da je ostvarenje budžeta rekordno, navodeći da je pre šest-sedam godina to bio ukupan budžet pokrajine, a sada je potrošeno za devet meseci, što jasno ukazuje na finansijsko stanje u pokrajini. On je još naveo da je realizacija pogramskih aktivnosti, odnosno prvih pet programa na koji odlazi dve trećine budžeta njihova realizacija je preko 72 odsto, a pre tri meseca je bilo na 33 odsto. On je rekao da je što se zdravstva tiče najavljen tender za Kamenicu 3 koja je 1,3 milijardi i taj tender će značajno da podigne procenat realizacije, dodajući da su u zdravstvu značajna ulaganja i preko drugih razdela. Posebno je naglasio upravljanje javnim dugom, navodeći koliko je on manji u odnosu na 2016. godinu kada je promenjena pokrajinska vlast, ali i ukazao na činjenicu da su kreditna zaduženja sa značajno manjim kamatama nego što su ranije bili.

Poslanici su na jučerašnjoj sednici usvojili i izveštaje o radu više preduzeća i ustanova za 2019. i 2020. godinu čiji je osnivač AP Vojvodina, kao i nova kadrovska rešenja u Garancijskom fondu Vojvodine, Pokrajinskom zavodu za ravnopravnost polova i Pedagoškom zavodu Vojvodine. Takođe, usvojen je i prostorni plan područja posebne namene specijalnog rezervata prirode „Pašnjaci velike droplje“.                                                      

A. Savanović