Вијести: ДПС ће злоуопотребити национална питања у кампањи?

Оцењују и да ће идентитетска питања поново бити део изборне кампање ДПС током предстојећих избора, а у којој мери ће се тренутна дешавања након усвајања Закона о слободи вероисповести одразити на изборни резултат, зависиће од даљег развоја ситуације и датума расписивања избора.



Владајућа партија је у свом програму, усвојеном на Конгресу ДПС-а 30. новембра прошле године, подвукла да ће радити на обнови неканонске Црногорске православне цркве, “као неодвојивог дела црногорског државног и националног идентитета“, што, према оцени саговорника Вијести, указује на могућу злоупотребу националних питања у изборној кампањи.



Редовни парламентарни избори у Црној Гори требало би да се одрже до јесени ове године.



Директорка Центра за грађанско образовање (ЦГО) Далиборка Уљаревић казала је да није изненађење, “али јесте крајње неуобичајено”, да партија која себе назива социјалистичком, вероисповест и цркву позиционира у свом основном програму много израженије него питања која су постала камен-спотицања у европеизацији и демократизацији друштва.



На питање да ли је примерено левичарској партији, каква је на папиру ДПС, да у програму један од приоритета буде црквено питање, Уљаревић каже да су прокламоване идеолошке позиције црногорских политичких партија ретко у сагласности са њиховим основним програмима, предизборним документима и практичним деловањем, наводећи да партије, заправо, пливају кроз идеолошки континуум сходно тактичким циљевима који су најчешће орочени изборима.



Оценила је да потенцирање идентитетског питања, и то на један неизведен и превазиђен начин, указује на две ствари:



“Прво, оно ће поново бити део изборне кампање ДПС-а, али тако што ћемо имати промоцију циркуског уместо грађанског патриотизма у чијем центру су грађани и њихова слобода. Али, много важније - то је и вид признања пораза ДПС-а што 14 година након обнове независности имамо грађане и грађанке који Црну Гору не доживљавају као своју државу, а за то је кривац управо ДПС, који је хранећи своје клијентелистичко-непотистичке мреже учинио да немају сви грађани и грађанке осећај једнаких шанси и једнакости пред законом”.



Она је истакла да то неће прекрити ревитализација верских питања која носи снажни емотивни набој и мобилизацијски потенцијал:



“Верским питањем које се сада поставља као изузетно важно у обликовању идентитета прекривају се бројни проблеми на које нам указује и Европска комисија (ЕК), а који се маргинално помињу, попут владавине права, деполитизације државне управе, борбе против организованог криминала и корупције, слободе изражавања и медија или, пак, заштите животне средине”.



Један од лидера Демократског фронта (ДФ), Милан Кнежевић, казао је да ДПС “уопште није левичарска партија”, наводећи да су својим постојањем обесмислили идеју социјалне правде и једнакости.



“И ако су већ уништили сопствене грађане, зашто не би и Бога у којег не верују. Мада је Мило Ђукановић веровао на Бадњи дан 1998. кад је као декларисани атеиста испред Цетињског манастира наопачке наложио бадњак.



Тад му је било потребно да ''осветли'' изборну крађу на председничким изборима. Зато сад наопачке предлаже и формирање партијске цркве, не због Бога или народа, већ због себе, јер је његов једини мото - овде и сада”.



Он је истакао да су од самог почетка указивали да се “овај антиправославни закон између осталог доноси како би Мило Ђукановић у изборној 2020. поново ''бранио'' црногорску независност од спољњег агресора”.



“Још кад у наредном периоду неколико манастира буде прекњижено у власништво државе, онда ће процес изборне мобилизације добити свој пуни смисао. Као што је Ђукановић 2016. Црну Гору ''бранио'' од Владимира Путина, сад је на ред дошао патријарх Иринеј и СПЦ, и само је питање кад ће комплетан репресивни и правосудни апарат бити укључени у ову свету борбу против повампиреног српског хегемонизма”.