ОБЕЛЕЖЕН ДАН СЕЋАЊА НА СТРАДАЛЕ У НАТО АГРЕСИЈИ Вучић: Никада нећемо у НАТО, ми смо поносан народ који не пристаје на наређења и окупације!

Данас се навршава 25 године од почетка агресије НАТО на Србију, односно Савезну Републику Југославију, 24. марта 1999. године.

Погинуло је око 2.500 цивила, међу њима 89 деце, рањено око 6.000 цивила, од тога 2.700 деце, као и 5.173 војника и полицајаца, а 25 особа се води као нестало. Убијен 1.031 припадник Војске и полиције.

Председник Србије Александар Вучић казао је да је прва НАТО бомба која је убила српског војника Бобана Недељковића, пала баш у Куршумлији.

„То сам рекао његовом оцу 'а шта ти је важније, дете, син, или земља, дете или отаџбина?' Чак и кад му се то најстрашније што му се догодило, није могао да одговори на то питање. Они су убили Бобана зато што су хтели да нам униште отаџбину, да нам униште Србију, да је раскомадају и мисле да су у томе успели. Прошло је 25 година и још се не дамо, још не пристајемо на комадање Србије. Има један мали народ у Европи који се и даље поносно и достојанствено држи, који не пристаје на наређења и окупације“, рекао је Вучић.

Он је указао на неискреност и двоструке аршине међународне заједнице где се, начелно, исказују жаљење због жртава тог бомбардовања пре 25 година, али својим политичким потезима шаљу другачију поруку.

„Оно што су уствари хтели да нам кажу јесте 'не жалимо, ми смо свој посао комадања Србије обавили'. Ја им кажем 'нисте, јача је Србија и овај народ, не можете да нам укинете слободу, и ваздух можете да нам укинете, слободу вам нећемо дати'. И кад нам они кажу 'не брините, жао нам је због цивила'. Стварно? А није вам жао војника и полицајаца једне суверене земље, које сте убијали. Нека вам Бог опрости сваки грех, ми их никада нећемо заборавити. Њихови животи су уткани у камен будућности Србије. Без њих нисмо ништа и то никада не смемо да заборавимо“, истакао је Вучић.

Председник Србије наставио је наводећи да Међународна заједница увек бира датуме од историјског значаја за нашу земљу како би учинили нешто против интереса Србије, па је тако данас такозвано Косово добило статус придружене чланице НАТО.  

„Нећемо у НАТО никада, чуваћемо и штитићемо своју војну неутралност. Нема чиме Србију нисте казнили, али не можете да нам отмете право да живимо за своју земљу. Топлица је део јуначке Србије, део са којим ни један педаљ Србије не може да се пореди јер је овде највише јунака. Овде су нам највећи јунаци. Мала Србија бориће се истином, чашћу, знањем, свим што има и чиме располаже да сачува своју територију, народ и своју будућност. Резервну отаџбину немамо и баш као што је ова песма рекла "Волимо те отаџбино наша", нека живи будућност Србије! А ви сви пријатељи прави и лажни, хвала вам на свему, Србију су покушали да угасе, али никада нису успели. И ова киша је знак за препород Србије. Пре 25 година је био прелеп дан, и тада су почели да убијају. Пред вама је Србија која ће знати да се сачува и да се одбрани. Надам се да ћемо се виђати много бољим поводима, а Србију им нећемо дати. Живела Србија“, поручио је председник Србије Александар Вучић.

Милорад Додик: Наша слобода је најважнија

„Пре 25 година нисмо веровали да нам се то дешава. Нису имали ни једну одлуку релевантних тела, осим мржње и да једном малом српском народу нанесу штету, ударац, од којег се не бисмо опоравили и који бисмо морали да носимо као печат. Потркивали су се они који су у Другом светском рату били на другој страни, да нас бомбардују. Убијали су нам децу, малу децу, тек рођену. Кад убијете дете, убијате читав свет. За њих то не важи јер су они то чинили на многим местима“, поручио је председник Републике Српске Милорад Додик

„Да не носи мржњу у себи, али да никада не заборави и никада, бар што се мене тиче, не опрости. Поносан сам на то шта је Србија постигла. Стали смо, видели шта су нам урадили, и кренули даље. И данас сам поносан кад било ко било где прича о Србији и Србима. Наша слобода је најважнија ствар нашег живота и нашег идентитета, заједно са нашом вером, идентитетом, славом, све оно што чини наш народ посебним. Срби су натерани свих ових 30 година да губе време у сталним ишчекивања, стално смо заробљени у неким преговорима и договорима“, рекао је Додик.

„Нисам свих ових година срео никога из опозиционе структуре да се нашао на оваквим местима, а и пре Вучића сам био функционер у РС и ни тада их нисам видео, када се ово није обележавало и није постојало. Није било храбрости. Зашто да настане заборав? Да нестане сећање на наше страдале? Да не уносимо мржњу, али не смемо више да будемо лаковерни и икоме ишта да верујемо, осим нама, нашем народу, нашој држави. Нека живи Србија и Република Српска“, поручио је Милорад Додик.

Анђелка Тошовић, сестра најмлађе жртве бомбардовања, једанаестомесечне девојчице Бојане Тошовић, рекла је да време пролази, али да ране на души не зарастају.

- Нисам их загрлила једном за последњи пут. Али, ја живим са њима у души, сваки загрљај, пољубац, одувана свећица, приредба, родитељски састанак, матура, успесима и неуспесима, ја знам да је мој отац ту негде, да нас бодри и чува и да је поносан како се боримо са животом. Наша Бојана је имала само 11 месеци, стигла је да прохода, да научи прве речи, да каже "мама" и "тата". Заједно бисмо оствариле пуно снова, волеле се бесконачно, подржавале једну другу и оно најбитније, расле бисмо заједно раме уз раме - рекла је сестра Бојане Тошовић, најмлађе жртве НАТО бомбардовања.

Државно-комеморативни скуп је почео опелом које је служио патријарх српски Порфирије са свештенством.

"Човек је велик само кад је човек и бездушан кад се определи за античовештво. Благословен сам као свештеник јер никакав ултиматум није поколебао мој народ да одустане од љубави, Бога и ближњег. Зар и мала Милица Ракић и Топличанин Бобан Недељковић и осталих 11 војника пострадалих у касарни у Куршумлији, и сви страдали нису стајали на истој страни - страни невине жртве? Невина крв која је тад пала широм семље, постала је залог наше наде и семе спаса", рекао је патријарх Порфирије.

„Наш оријентир и мерило су свети мученици који су остали доследни себи и вредносном систему који нема алтернативу. Зато, и поред чињенице да смо изгубили најмилије, наше поверење у Бога чини да главни осећај који нас обузима није неутешна жалост и ненадокнадиви губитак него најдубље сазнање и уверење да смо имали, имамо, и имаћемо најдостојније међу нама, који ни за шта нису хтели и неће да замене своју жртву за егзекуторске привилегије“, истакао је патријарх Порфирије.

„Памтимо прошлост, живимо садашњост која нам је дата и одлучно гледамо и идемо у будућност“, нагласио је.