OBELEŽEN DAN SEĆANJA NA STRADALE U NATO AGRESIJI Vučić: Nikada nećemo u NATO, mi smo ponosan narod koji ne pristaje na naređenja i okupacije!

Danas se navršava 25 godine od početka agresije NATO na Srbiju, odnosno Saveznu Republiku Jugoslaviju, 24. marta 1999. godine.

Poginulo je oko 2.500 civila, među njima 89 dece, ranjeno oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca, a 25 osoba se vodi kao nestalo. Ubijen 1.031 pripadnik Vojske i policije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je da je prva NATO bomba koja je ubila srpskog vojnika Bobana Nedeljkovića, pala baš u Kuršumliji.

„To sam rekao njegovom ocu 'a šta ti je važnije, dete, sin, ili zemlja, dete ili otadžbina?' Čak i kad mu se to najstrašnije što mu se dogodilo, nije mogao da odgovori na to pitanje. Oni su ubili Bobana zato što su hteli da nam unište otadžbinu, da nam unište Srbiju, da je raskomadaju i misle da su u tome uspeli. Prošlo je 25 godina i još se ne damo, još ne pristajemo na komadanje Srbije. Ima jedan mali narod u Evropi koji se i dalje ponosno i dostojanstveno drži, koji ne pristaje na naređenja i okupacije“, rekao je Vučić.

On je ukazao na neiskrenost i dvostruke aršine međunarodne zajednice gde se, načelno, iskazuju žaljenje zbog žrtava tog bombardovanja pre 25 godina, ali svojim političkim potezima šalju drugačiju poruku.

„Ono što su ustvari hteli da nam kažu jeste 'ne žalimo, mi smo svoj posao komadanja Srbije obavili'. Ja im kažem 'niste, jača je Srbija i ovaj narod, ne možete da nam ukinete slobodu, i vazduh možete da nam ukinete, slobodu vam nećemo dati'. I kad nam oni kažu 'ne brinite, žao nam je zbog civila'. Stvarno? A nije vam žao vojnika i policajaca jedne suverene zemlje, koje ste ubijali. Neka vam Bog oprosti svaki greh, mi ih nikada nećemo zaboraviti. Njihovi životi su utkani u kamen budućnosti Srbije. Bez njih nismo ništa i to nikada ne smemo da zaboravimo“, istakao je Vučić.

Predsednik Srbije nastavio je navodeći da Međunarodna zajednica uvek bira datume od istorijskog značaja za našu zemlju kako bi učinili nešto protiv interesa Srbije, pa je tako danas takozvano Kosovo dobilo status pridružene članice NATO.  

„Nećemo u NATO nikada, čuvaćemo i štitićemo svoju vojnu neutralnost. Nema čime Srbiju niste kaznili, ali ne možete da nam otmete pravo da živimo za svoju zemlju. Toplica je deo junačke Srbije, deo sa kojim ni jedan pedalj Srbije ne može da se poredi jer je ovde najviše junaka. Ovde su nam najveći junaci. Mala Srbija boriće se istinom, čašću, znanjem, svim što ima i čime raspolaže da sačuva svoju teritoriju, narod i svoju budućnost. Rezervnu otadžbinu nemamo i baš kao što je ova pesma rekla "Volimo te otadžbino naša", neka živi budućnost Srbije! A vi svi prijatelji pravi i lažni, hvala vam na svemu, Srbiju su pokušali da ugase, ali nikada nisu uspeli. I ova kiša je znak za preporod Srbije. Pre 25 godina je bio prelep dan, i tada su počeli da ubijaju. Pred vama je Srbija koja će znati da se sačuva i da se odbrani. Nadam se da ćemo se viđati mnogo boljim povodima, a Srbiju im nećemo dati. Živela Srbija“, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Milorad Dodik: Naša sloboda je najvažnija

„Pre 25 godina nismo verovali da nam se to dešava. Nisu imali ni jednu odluku relevantnih tela, osim mržnje i da jednom malom srpskom narodu nanesu štetu, udarac, od kojeg se ne bismo oporavili i koji bismo morali da nosimo kao pečat. Potrkivali su se oni koji su u Drugom svetskom ratu bili na drugoj strani, da nas bombarduju. Ubijali su nam decu, malu decu, tek rođenu. Kad ubijete dete, ubijate čitav svet. Za njih to ne važi jer su oni to činili na mnogim mestima“, poručio je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik

„Da ne nosi mržnju u sebi, ali da nikada ne zaboravi i nikada, bar što se mene tiče, ne oprosti. Ponosan sam na to šta je Srbija postigla. Stali smo, videli šta su nam uradili, i krenuli dalje. I danas sam ponosan kad bilo ko bilo gde priča o Srbiji i Srbima. Naša sloboda je najvažnija stvar našeg života i našeg identiteta, zajedno sa našom verom, identitetom, slavom, sve ono što čini naš narod posebnim. Srbi su naterani svih ovih 30 godina da gube vreme u stalnim iščekivanja, stalno smo zarobljeni u nekim pregovorima i dogovorima“, rekao je Dodik.

„Nisam svih ovih godina sreo nikoga iz opozicione strukture da se našao na ovakvim mestima, a i pre Vučića sam bio funkcioner u RS i ni tada ih nisam video, kada se ovo nije obeležavalo i nije postojalo. Nije bilo hrabrosti. Zašto da nastane zaborav? Da nestane sećanje na naše stradale? Da ne unosimo mržnju, ali ne smemo više da budemo lakoverni i ikome išta da verujemo, osim nama, našem narodu, našoj državi. Neka živi Srbija i Republika Srpska“, poručio je Milorad Dodik.

Anđelka Tošović, sestra najmlađe žrtve bombardovanja, jedanaestomesečne devojčice Bojane Tošović, rekla je da vreme prolazi, ali da rane na duši ne zarastaju.

- Nisam ih zagrlila jednom za poslednji put. Ali, ja živim sa njima u duši, svaki zagrljaj, poljubac, oduvana svećica, priredba, roditeljski sastanak, matura, uspesima i neuspesima, ja znam da je moj otac tu negde, da nas bodri i čuva i da je ponosan kako se borimo sa životom. Naša Bojana je imala samo 11 meseci, stigla je da prohoda, da nauči prve reči, da kaže "mama" i "tata". Zajedno bismo ostvarile puno snova, volele se beskonačno, podržavale jednu drugu i ono najbitnije, rasle bismo zajedno rame uz rame - rekla je sestra Bojane Tošović, najmlađe žrtve NATO bombardovanja.

Državno-komemorativni skup je počeo opelom koje je služio patrijarh srpski Porfirije sa sveštenstvom.

"Čovek je velik samo kad je čovek i bezdušan kad se opredeli za antičoveštvo. Blagosloven sam kao sveštenik jer nikakav ultimatum nije pokolebao moj narod da odustane od ljubavi, Boga i bližnjeg. Zar i mala Milica Rakić i Topličanin Boban Nedeljković i ostalih 11 vojnika postradalih u kasarni u Kuršumliji, i svi stradali nisu stajali na istoj strani - strani nevine žrtve? Nevina krv koja je tad pala širom semlje, postala je zalog naše nade i seme spasa", rekao je patrijarh Porfirije.

„Naš orijentir i merilo su sveti mučenici koji su ostali dosledni sebi i vrednosnom sistemu koji nema alternativu. Zato, i pored činjenice da smo izgubili najmilije, naše poverenje u Boga čini da glavni osećaj koji nas obuzima nije neutešna žalost i nenadoknadivi gubitak nego najdublje saznanje i uverenje da smo imali, imamo, i imaćemo najdostojnije među nama, koji ni za šta nisu hteli i neće da zamene svoju žrtvu za egzekutorske privilegije“, istakao je patrijarh Porfirije.

„Pamtimo prošlost, živimo sadašnjost koja nam je data i odlučno gledamo i idemo u budućnost“, naglasio je.