Уставна реформа: Прва станица правосуђе, Косово на чекању

 коалиције у прошлом мандату покренула је целу ту причу формирањем Акционог тима за реформу политичког система, али је због расписивања избора цео посао прекинут. Током вишемесечних прича о промени, не само Устава него и изборног законодавства, за говорницом скупштинске сале изређале су се све странке, осим СНС-а, пошто је у тренутку када је парламентарна јавна расправа расправа требало да се оконча изношењем њиховог виђења, посао прекинут. Тако је, што се СНС-а тиче, познато само залагање још док је та парија била опозициона, па је уз потпис 309.622 грађана на писарницу 2011. године предат захтев да се број народних посланика смањи с 250 на 125, али о том предлогу у Скупштини никада није званично дебатовано.

Шефица преговарачког тима за вођење преговора о приступању Србије ЕУ Тања Мишчевић недавно је потврдила да је „промена Устава 2017. године нешто што смо озбиљно обећали, и то стоји као јасан план”. Она је истовремено изнела и ограду о томе докле тренутно иду размишљања о тој теми, те да измена изборног система није питање за поглавље 23 и није сегмент који је неопходан део уставне реформе, али, како додаје, јесте тема о којој доносиоци политичких одлука разговарају. Подсетила је на то да је расправа о промени Устава почела па је прекинута због избора, те да се мора обновити.



Највише дилема у јавности за сада изазива питање да ли Србија треба да промени уставни третман Косова, због примене Брислеског споразума. Та тема била је присутна и приликом доношења важећег Устава, када је Војислав Коштуница оптуживан да је избрисао Косово из правног система Србије тиме што је из нормативног дела преведено у преамбулу. Тада је изнет аргумент да се, иако питање преамбуле садржински и директно не утиче на сам Устав с обзиром на то да нема нормативни карактер, ипак у њој на највиши начин прокламују национални и државни интереси те да је то довољна уставна одбрана Косова и Метохије.



Како ће се то питање решити, остаје да се види, пошто од 2006, када је Устав донет, до данас светло дана није угледала чак ни предрадна верзија прописа предвиђеног чланом 182 Устава, по којем ће се „суштинска аутономија Аутономне Покрајине Косово и Метохија уредити посебним законом”. Има и мишљења, попут оног које износи доцент Правног факултета у Београду Танасије Маринковић, да можда у овом тренутку није потребно ни редефинисати садашње одредбе о Косову и Метохији у Уставу, наводећи да се оне могу тумачити попут некадашњег члана устава Немачке пре уједињења који је предвиђао примену прописа и на остатак територије када за то дође време.



Које промене Устава нас чекају на путу у ЕУ? Члан Истраживачког форума Европског покрета у Србији Владимир Џамић предочава да поглавља 23 и 24, која је Србија отворила у преговорима с Европском унијом, неће моћи да буду затворена, а самим тим ни процес приступања Србије окончан, без промене Устава Србије.



– У свом извештају о напретку Србије у 2015. години, Европска комисија је јасно истакла да постоји неколико важних тема у оквиру уставне ревизије – објаснио је Yамић. – То су, пре свега, промена начина избора судија и достизање веће независности судске власти у односу на друге две гране власти. У конкретном случају, то значи мањи утицај политичких партија кроз Народну скупштину, у самој процедури именовања судија,

Указао је на то да друга важна тема јесте способност Србије да преузме такозване европске правне тековине, односно да сви правни прописи Европске уније имају директно дејство и непосредно се примењују на територији Републике Србије, као што је случај с осталим државама чланицама ЕУ. Услов за то јесте редефинисање члана 16 Устава, који се тиче односа националног и међународног права, а такође и уношење интегративне клаузуле, која би омогућила важење европских правних тековина у нашој држави.



Трећа тема, објашњава наш саговорник, јесте усклађивање Устава Србије са закључцима Венецијанске комисије Савета Европе и обезбеђивање слободног посланичког мандата.

– У постојећем Уставу постоје две супротстављене норме. У једном делу се наводи да грађани своју сувереност изражавају преко својих изабраних представника, а у другом да се мандат може поверити политичкој странци. Тиме се вероватно желело спречити непринципијелно мењање странке након избора, али је потребно недвосмислено навести да мандат припада народном посланику, а унапређењем политичке културе јасно ставити до знања да је промена странке након избора ништа друго до изигравање демократских принципа – приметио је Џамић.



Светлана Станковић

 

Прилика за редизајнирање система



По речима политиколога др Владимир Џамића, покретање дебате о уставној реформи добра је прилика да се редизајнира наш политички систем.

– У складу с ранијим најавама из Владе, то значи да ће једна од тема вероватно бити смањење броја народних посланика у Народној скупштини Републике Србије. Моје мишљење је да промену политичког система није могуће темељито спровести без промене сета изборних закона, којима би се постојећа недовољно добра решења поправила.

То би могло подразумевати увођење преференцијалног изборног система у којем би грађани, осим за листе, гласали и за конкретне посланике именом и презименом, а такође би могло подразумевати и дебату о увођењу степенастог цензуса за коалиције које учествују на изборима. Осим тога, било је идеја о евентуалном избору председника републике у парламенту, уместо на директним изборима, што би могло бити решење далеко боље и логичније од постојећег. Другим речима, добро је што је дебата о уставној реформи покренута јер ће квалитетна и свеобухватна јавна расправа и дијалог свих политичких чинилаца у Србији омогућити да грађани њоме добију стабилнији и легитимнији устав него што је то био случај 2006. године.