Ustavna reforma: Prva stanica pravosuđe, Kosovo na čekanju

 koalicije u prošlom mandatu pokrenula je celu tu priču formiranjem Akcionog tima za reformu političkog sistema, ali je zbog raspisivanja izbora ceo posao prekinut. Tokom višemesečnih priča o promeni, ne samo Ustava nego i izbornog zakonodavstva, za govornicom skupštinske sale izređale su se sve stranke, osim SNS-a, pošto je u trenutku kada je parlamentarna javna rasprava rasprava trebalo da se okonča iznošenjem njihovog viđenja, posao prekinut. Tako je, što se SNS-a tiče, poznato samo zalaganje još dok je ta parija bila opoziciona, pa je uz potpis 309.622 građana na pisarnicu 2011. godine predat zahtev da se broj narodnih poslanika smanji s 250 na 125, ali o tom predlogu u Skupštini nikada nije zvanično debatovano.

Šefica pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU Tanja Miščević nedavno je potvrdila da je „promena Ustava 2017. godine nešto što smo ozbiljno obećali, i to stoji kao jasan plan”. Ona je istovremeno iznela i ogradu o tome dokle trenutno idu razmišljanja o toj temi, te da izmena izbornog sistema nije pitanje za poglavlje 23 i nije segment koji je neophodan deo ustavne reforme, ali, kako dodaje, jeste tema o kojoj donosioci političkih odluka razgovaraju. Podsetila je na to da je rasprava o promeni Ustava počela pa je prekinuta zbog izbora, te da se mora obnoviti.



Najviše dilema u javnosti za sada izaziva pitanje da li Srbija treba da promeni ustavni tretman Kosova, zbog primene Brisleskog sporazuma. Ta tema bila je prisutna i prilikom donošenja važećeg Ustava, kada je Vojislav Koštunica optuživan da je izbrisao Kosovo iz pravnog sistema Srbije time što je iz normativnog dela prevedeno u preambulu. Tada je iznet argument da se, iako pitanje preambule sadržinski i direktno ne utiče na sam Ustav s obzirom na to da nema normativni karakter, ipak u njoj na najviši način proklamuju nacionalni i državni interesi te da je to dovoljna ustavna odbrana Kosova i Metohije.



Kako će se to pitanje rešiti, ostaje da se vidi, pošto od 2006, kada je Ustav donet, do danas svetlo dana nije ugledala čak ni predradna verzija propisa predviđenog članom 182 Ustava, po kojem će se „suštinska autonomija Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija urediti posebnim zakonom”. Ima i mišljenja, poput onog koje iznosi docent Pravnog fakulteta u Beogradu Tanasije Marinković, da možda u ovom trenutku nije potrebno ni redefinisati sadašnje odredbe o Kosovu i Metohiji u Ustavu, navodeći da se one mogu tumačiti poput nekadašnjeg člana ustava Nemačke pre ujedinjenja koji je predviđao primenu propisa i na ostatak teritorije kada za to dođe vreme.



Koje promene Ustava nas čekaju na putu u EU? Član Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Džamić predočava da poglavlja 23 i 24, koja je Srbija otvorila u pregovorima s Evropskom unijom, neće moći da budu zatvorena, a samim tim ni proces pristupanja Srbije okončan, bez promene Ustava Srbije.



– U svom izveštaju o napretku Srbije u 2015. godini, Evropska komisija je jasno istakla da postoji nekoliko važnih tema u okviru ustavne revizije – objasnio je Yamić. – To su, pre svega, promena načina izbora sudija i dostizanje veće nezavisnosti sudske vlasti u odnosu na druge dve grane vlasti. U konkretnom slučaju, to znači manji uticaj političkih partija kroz Narodnu skupštinu, u samoj proceduri imenovanja sudija,

Ukazao je na to da druga važna tema jeste sposobnost Srbije da preuzme takozvane evropske pravne tekovine, odnosno da svi pravni propisi Evropske unije imaju direktno dejstvo i neposredno se primenjuju na teritoriji Republike Srbije, kao što je slučaj s ostalim državama članicama EU. Uslov za to jeste redefinisanje člana 16 Ustava, koji se tiče odnosa nacionalnog i međunarodnog prava, a takođe i unošenje integrativne klauzule, koja bi omogućila važenje evropskih pravnih tekovina u našoj državi.



Treća tema, objašnjava naš sagovornik, jeste usklađivanje Ustava Srbije sa zaključcima Venecijanske komisije Saveta Evrope i obezbeđivanje slobodnog poslaničkog mandata.

– U postojećem Ustavu postoje dve suprotstavljene norme. U jednom delu se navodi da građani svoju suverenost izražavaju preko svojih izabranih predstavnika, a u drugom da se mandat može poveriti političkoj stranci. Time se verovatno želelo sprečiti neprincipijelno menjanje stranke nakon izbora, ali je potrebno nedvosmisleno navesti da mandat pripada narodnom poslaniku, a unapređenjem političke kulture jasno staviti do znanja da je promena stranke nakon izbora ništa drugo do izigravanje demokratskih principa – primetio je Džamić.



Svetlana Stanković

 

Prilika za redizajniranje sistema



Po rečima politikologa dr Vladimir Džamića, pokretanje debate o ustavnoj reformi dobra je prilika da se redizajnira naš politički sistem.

– U skladu s ranijim najavama iz Vlade, to znači da će jedna od tema verovatno biti smanjenje broja narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Moje mišljenje je da promenu političkog sistema nije moguće temeljito sprovesti bez promene seta izbornih zakona, kojima bi se postojeća nedovoljno dobra rešenja popravila.

To bi moglo podrazumevati uvođenje preferencijalnog izbornog sistema u kojem bi građani, osim za liste, glasali i za konkretne poslanike imenom i prezimenom, a takođe bi moglo podrazumevati i debatu o uvođenju stepenastog cenzusa za koalicije koje učestvuju na izborima. Osim toga, bilo je ideja o eventualnom izboru predsednika republike u parlamentu, umesto na direktnim izborima, što bi moglo biti rešenje daleko bolje i logičnije od postojećeg. Drugim rečima, dobro je što je debata o ustavnoj reformi pokrenuta jer će kvalitetna i sveobuhvatna javna rasprava i dijalog svih političkih činilaca u Srbiji omogućiti da građani njome dobiju stabilniji i legitimniji ustav nego što je to bio slučaj 2006. godine.