У среду 22 године од НАТО агресије на Србију
БЕОГРАД: У среду, 24. марта, навршава се 22 године од НАТО агресије на тадашњу СР Југославију, када је током непрекидних 78-дневне ваздушних напада, према подацима који званично нису усаглашени, погинуло од 1500 до 3500, а повређено више од 12 хиљада људи.
Према подацима Министарства одбране Србије, током ваздушне агресије Алијансе убијено је 2. 500 цивила, међу њима 89 деце и 1. 031 припадник Војске и полиције.
Према истом извору теже и лакше је рањено око 6.000 цивила, од тога 2.700 деце, као и 5.173 војника и полицајаца, а 25 особа се и данас води као нестало.
За 11 недеља свакодневних ваздушних напада, НАТО је извршио 2. 300 удара на тадашњу СР Југославију и бацио 22. 000 тона пројектила, међу којима 37. 000 забрањених касетних бомби и бомби пуњених обогаћеним уранијумом.
Током интевенције, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири. Процене штете коју је имала СРЈ крећу се од 30 до 100 милијарди америчких долара.
Поводом годишњице НАТО агресије, председник Србије Александар Вучић поручио је данас у Лајковцу да је обавеза Србије да опрости, али је и обавеза да никада не заборави.
Зато ћемо, казао је, гајити културу сећања, нећемо се стидети зртава, већ поносити оним што је Србија чинила да сачува своју слободу, своја огњишта и земљу, рекао је Вучић.
Због пандемије корона вируса прошле године није било централног обележавања НАТО агресије, а сутра ће у Комбак арени бити, како је одржан пригодан програм.
Сећаћемо се наше погинуле деце, цивила, војника, али и полицајаца који су били криви само што су чували земљу и бранили њене границе, поручио је он.
До тада цвеће и венци су главном полагани у организацији локалних власти на спомен обележјима погинулих широм земље.
Србију је тог 24. марта напала koallicija 19 најмоћнијих земаља света у намери да јој отме Косово и Метохија, али тај циљ до данас није остварен.
Агресија НАТО на Србију је изведена под називом “Милосрдни анђео”, а непосредна повод за то је био наводни масак цивила у Рачку и одбијање југословенске делегације да потпише Споразум из Рамбујеа.
Окончана је 9. јуна 1999. потписивањем Кумановског споразума. Овај споразум је предвиђао да ће се југословенске снаге безбедности повући са Косова, а да ће бити успостављен УНМИК, цивилна мисија Уједињених нација.
Иначе, НАТО је Србију напао без одобрења УН.