У Новом Саду одржана Свечана академија Присаједињење – други век

Свечаној академији, чији је домаћин био председник Покрајинске владе Игор Мировић, присуствовали су изасланик председника Републике Србије Никола Селаковић, патријарх српски Иринеј, министри у Влади Србије, председник Скупштине Војводине Иштван Пастор, покрајински посланици, чланови Покрајинске владе, свештенство, чланови дипломатског кора и многи други.

– Данас је велики дан, највећи у историји Војводине и један од највећих у историји српског народа и Србије – нагласио је председник Покрајинске владе Игор Мировић у свом свечаном говору. – Таквим су га учинили велики људи пре 101 годину, овде у Новом Саду, на Великој народној скупштини променили су ток историје. Јаша Томић, Блашко Рајић, Људевит Мичатек, Славко Милетић, Јован Храниловић, Жарко Миладиновић, Бабијан Малагурски, Стеван Михаљ-

чић, Мита Клинцин, Петар Коњовић, Павле Татић, Милица Томић, Мара Малагурски, Анастазија Манојловић... И сви други који су тада, непогрешиво, знали шта је најбоље не само за њих него и за нас који ћемо доћи после њих. И за оне који ће доћи после нас.

– Војводина је дан присаједињења прославила у знаку слободе, једнакости, заједништва и напретка. И управо та и таква Војводина непоколебљиво следи пут својих великих предака, предано чува њихове идеале и у свакодневни живот претвара њихова начела слободе, једнакости и заједништва, слави најзначајнији дан своје бурне и богате историје. Зато своје претке који су донели слободу, равноправност и напредак не смемо заборавити – поручио је председник Покрајинске владе Игор Мировић.

Мировић је говорио и о данашњој Војводини. Она је, како је рекао, заједно с другим деловима Републике Србије, после трагичних деценија, прионула на отварање нових фабрика и нових радних места за своје људе. Мировић је говорио о Војводини која своје зелено ткиво, које чува јер даје живот, премрежава брзим пругама и модерним друмским саобраћајницама, и Војводини која се стиди не тако давног времена када су се њени људи лечили у запуштеним болницама, али и која је комплетну обнову здравственог система ставила у врх својих приоритета. Говорио је такође о и Војводини која гради нове мостове – и оне преко својих прелепих река, и оне духовне, преко граница широм света, о Војводини која за своје најталентованије девојке и младиће гради научно-технолошке паркове у којима ће они остати и одакле ће свету показати колико је велики њихов дар... Мировић је говорио о Војводини која је покренула ревитализацију заливних система и која развој пољопривреде подстиче више него икада у последње три-четири деценије и која у област пољопривреде уводи дигиталне технологије које, често, предњаче и у односу на највише светске критеријуме.

Изасланик председника Републике Србије Никола Селаковић рекао је на свечаности да, ако је до великих и лепих речи, а које то речи могу да конкуришу онима које је Јаша Томић изговорио на Великој народној скупштини, или онима које су посланици Велике народне скупштине овековечили у одлуци коју су донели.

– Важно је обележавање присаједињења и велика ми је част и задовољство што могу да пренесем честитке председника државе Александра Вучића – истакао је Селаковић. – Датум 25. новембар је дан који северна покрајина празнује као свој дан, али и Дан Буњеваца, који су себе својим делом, деловањем пре 101. године, али и данас ништа мање, уткали у будућност наше заједничке отаџбине.

По његовим речима, у будућности би било лепо да сваке наредне године, на Дан присаједињења подвлачимо црту, као што је истакао и председник Покрајинске владе Игор Мировић, и видимо колико су Војводина и Србија боље место за живот.

Он је истакао да посебну захвалност дугујемо и председнику Скупштине АПВ Иштвану Пастору, јер након целог века Срби и Мађари стоје заједно и данас једни с другима, помажу се и подржавају, и у будућност идемо и боримо се заједно.

– То је и Војводина наших предака! Јер, нису ли нас управо они – својим одлукама на Великој народној скупштини 25. новембра 1918. године – обавезали на то да је баш таквом градимо и да је баш такву чувамо и сачувамо? – нагласио је Мировић. – Јер, као што су наши преци, доносећи историјске одлуке, гледали далеко испред себе, тако и ми све што радимо, све што обнављамо и што градимо и све што сањамо – морамо да чинимо због оних који тек долазе. И само тако ћемо – према њима – испунити дуг, исто онако како су – оставивши нам слободу, заједништво, равноправност и услове за сваки напредак – према нама свој дуг испунили наши преци, којима се и вечерас најдубље клањамо.

У част великог историјског догађаја присаједињења и стварања политички модерне државе с најважнијим одликама демократичности и парламентаризма,  су први пут уручене Покрајинска награда и покрајинска признања. Подсетимо, Скупштина Војводине је, на предлог Покрајинске владе, прошле године установила Покрајинску награду, као највише признање, и више покрајинских признања за изузетне резултате остварене у различитим областима друштвеног живота, односно за целокупан допринос развоју и афирмацији Војводине. Реч је о покрајинским признањима у области културе „Ференц Фехер”, у области спорта „Момчило Тапавица”, у области равноправности полова „Милица Томић”, у области образовања „Ђорђе Натошевић” и у области привреде „Лазар Дунђерски”, и о највишем покрајинском признању – Награди Аутономне Покрајине Војводине „Михајло Пупин”.

– Сигуран сам да свака награда, тим више што је значајнија, има у себи и неку врсту заклоњене исправке јер нема никога, награђеног или ненаграђеног, да му није, негде и некад, с намером или без ње, нешто нажао учињено. О томе посредно казује и случај Пупинове књиге – рекао је у својој беседи академик Миро Вуксановић, ком је  уручена Награда АПВ „Михајло Пупин”.

– Пупин је у књизи „Од пашњака до научењака” објаснио зашто је име малог завичајног гнезда, укривеног у равници с његовим задужбинама, додао свом презимену и тако постао – Идворски. Потом је показао како је ишао до врха у науци, изумитељству, универзитетској каријери и родољубивости, тако стигао на кров са четири воде одакле се осматрају све четири стране света...

– Не умемо увек да издвајамо своје трајне вредности. Научно и уметничко често замењујемо лаком робом и забавом. Не казујемо на добар начин кога заправо имамо. Зато је свако слављење Михајла Идворског Пупина и драгоцено и увек потребно. Када је одликовање под тим и таквим знаком, то је у свему добар посао. Награђени је дужан да такве послове својим деловањем помаже.

Покрајинску награду и покрајинска признања су уручили председник Покрајинске владе Игор Мировић. Добитник Покрајинске награде „Михајло Пупин” је академик Миро Вуксановић, писац у чијој изузетно богатој библиографији је више од 1.500 наслова, лауреат најпрестижнијих књижевних признања, међу којима су и НИН-ова награда за роман године и Награда „Меша Селимовић”, вишегодишњи управник Библиотеке Матице српске, покретач и главни и одговорни уредник антологијске едиције „Десет векова српске књижевности” и редовни члан Српске академије наука и уметности.

Свечана академија је почела емитовањем документарно-играног филма „Светозар Милетић – апостол ослобођења и уједињења”. Милетић, који је 1861. године изабран за градоначелника Новог Сада, био је најзначајнија личност у низу великана вишевековне борбе српског, али не само српског народа у Хабзубуршкој монархији за ослобођење и уједињење. Документарно-играни филм је реализовала београдска продуцентска кућа „Бео медија” уз подршку Покрајинске владе.

О добитницима Покрајинске награде и покрајинских признања одлучивала је комисија у чијем саставу су били професори Универзитета у Новом Саду Ненад Крстић, Агота Виткаи Кучера и Павле Будаков, покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Драгана Милошевић, председник Привредне коморе Војводине Бошко Вучуревић, легендарни одбојкаш Слободан Бошкан и главна и одговорна уредница листа „Дневник” Нада Вујовић и све одлуке су једногласне.

У уметничком делу програма су наступили глумци СНП-а Миодраг Петровић и Предраг Момчиловић, који је говорио запис из Пупинове аутобиографије.

Ержебет  Марјанов и Маша Стакић

Фото: Дневник/Радивој Хаџић

УРУЧЕНА ПОКРАЈИНСКА ПРИЗНАЊА

За изузетне резултате у спорту покрајинско признање „Момчило Тапавица” припало је кошаркашу Николи Јокићу, који се присутнима обратио путем видео-бима из Денвера и рекао да га је вест да је добитник признања изненадила.

– Велика је част бити добитник ове награде јер Војводина има велики број врхунских спортиста који је заслужују. Жао ми је што нисам с вама, али је моје срце у Сомбору, Војводини, Србији – поручио је Јокић присутнима, а признање је уместо њега примио његов отац Бранислав Јокић.

Признање за резултат у привреди „Лазар Дунђерски” уручено је Петру Матијевићу, који каже за наш лист да му је посебно драго што је добио престижно признање на основу предлога Привредне коморе.

– Прво што сам питао је по којим основама и критеријума сам добио награду, а кад сам чуо да су критеријуми АПР-а, било ми је изузетно драго, јер су једини прави кад је реч о привреди – каже Матијевић. – Још ми је драже што награда носи име по Лазару Дунђерском – родоначелнику српске пољопривреде и привреде, чије дело и име је неко време било запостављено, као и сви Дунђерски, који нису били само привредници и пољопривредници већ и ктитори, добротвори, оснивачи многих фондација, културних, али у то време и друштвених. Били су и мецене Уроша Предића, Јована Јовановића Змаја, Лазе Костића.

За изузетне резултате у образовању признање „Ђорђе Натошевић” уручено је просветном раднику Атили Вајди.

– Ово признање ми много значи и деси се једном у животу. Готово 30 година сам у образовању и радим као наставник историје, сада и као директор школе. Моја кандидатура за ту вредну награду потекла је од Удружења просветних радника општине Кањижа – казао је Атила Вајда, директор ОШ „Арањ Јанош” из Трешњевца.

Добитница признања „Милица Томић” за равноправност полова је координаторка Женске парламентарне мреже у Скупштини Војводине Миа Страјин.

– Ово признање је круна мог досадашњег рада, и сигурно ће ми дати мотивацију да на тему родне равноправности радим и даље и борим се за права жена. Посебно сам поносна на то што је моју кандидатуру подржало више од 40 удружења жена из Војводине и хвала им свима пуно – истакла је Миа Страјин. – Србија прави озбиљне кораке унапред када је родна равноправност у питању. Формирали смо и Координационо тело за родну равноправност, имамо жену премијерку, као и жене на високим позицијама, заиста смо на добром путу, али морамо да направимо још и великих и ситних корака да би родна равноправност била још више заступљена у нашем друштву.

Признање „Ференц Фехер” за резултате постигнуте у култури уручено је пијанисткињи Рити Кинки Радуловић.

– Свако признање, а поготово покрајинско, значи заиста. Родом сам из Суботице, а Нови Сад сам изабрала за место у којем живим, те се може рећи да сам у целој покрајини, а награда је потврда да оно што радите, чините из свег срца и знања и да се то примети, то је свакоме драго – казала је Рита Кинки Радуловић за „Дневник”.

Комисија је донела одлуку да се покрајинско признање „Људовит Мичатек” из области људских и мањинских права додели Игору Јурићу, оснивачу Фондације „Тијана Јурић”, коме ће признање бити уручено 10. децембра, на Међународни дан људских права.