U Novom Sadu održana Svečana akademija Prisajedinjenje – drugi vek

Svečanoj akademiji, čiji je domaćin bio predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, prisustvovali su izaslanik predsednika Republike Srbije Nikola Selaković, patrijarh srpski Irinej, ministri u Vladi Srbije, predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor, pokrajinski poslanici, članovi Pokrajinske vlade, sveštenstvo, članovi diplomatskog kora i mnogi drugi.

– Danas je veliki dan, najveći u istoriji Vojvodine i jedan od najvećih u istoriji srpskog naroda i Srbije – naglasio je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović u svom svečanom govoru. – Takvim su ga učinili veliki ljudi pre 101 godinu, ovde u Novom Sadu, na Velikoj narodnoj skupštini promenili su tok istorije. Jaša Tomić, Blaško Rajić, Ljudevit Mičatek, Slavko Miletić, Jovan Hranilović, Žarko Miladinović, Babijan Malagurski, Stevan Mihalj-

čić, Mita Klincin, Petar Konjović, Pavle Tatić, Milica Tomić, Mara Malagurski, Anastazija Manojlović... I svi drugi koji su tada, nepogrešivo, znali šta je najbolje ne samo za njih nego i za nas koji ćemo doći posle njih. I za one koji će doći posle nas.

– Vojvodina je dan prisajedinjenja proslavila u znaku slobode, jednakosti, zajedništva i napretka. I upravo ta i takva Vojvodina nepokolebljivo sledi put svojih velikih predaka, predano čuva njihove ideale i u svakodnevni život pretvara njihova načela slobode, jednakosti i zajedništva, slavi najznačajniji dan svoje burne i bogate istorije. Zato svoje pretke koji su doneli slobodu, ravnopravnost i napredak ne smemo zaboraviti – poručio je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.

Mirović je govorio i o današnjoj Vojvodini. Ona je, kako je rekao, zajedno s drugim delovima Republike Srbije, posle tragičnih decenija, prionula na otvaranje novih fabrika i novih radnih mesta za svoje ljude. Mirović je govorio o Vojvodini koja svoje zeleno tkivo, koje čuva jer daje život, premrežava brzim prugama i modernim drumskim saobraćajnicama, i Vojvodini koja se stidi ne tako davnog vremena kada su se njeni ljudi lečili u zapuštenim bolnicama, ali i koja je kompletnu obnovu zdravstvenog sistema stavila u vrh svojih prioriteta. Govorio je takođe o i Vojvodini koja gradi nove mostove – i one preko svojih prelepih reka, i one duhovne, preko granica širom sveta, o Vojvodini koja za svoje najtalentovanije devojke i mladiće gradi naučno-tehnološke parkove u kojima će oni ostati i odakle će svetu pokazati koliko je veliki njihov dar... Mirović je govorio o Vojvodini koja je pokrenula revitalizaciju zalivnih sistema i koja razvoj poljoprivrede podstiče više nego ikada u poslednje tri-četiri decenije i koja u oblast poljoprivrede uvodi digitalne tehnologije koje, često, prednjače i u odnosu na najviše svetske kriterijume.

Izaslanik predsednika Republike Srbije Nikola Selaković rekao je na svečanosti da, ako je do velikih i lepih reči, a koje to reči mogu da konkurišu onima koje je Jaša Tomić izgovorio na Velikoj narodnoj skupštini, ili onima koje su poslanici Velike narodne skupštine ovekovečili u odluci koju su doneli.

– Važno je obeležavanje prisajedinjenja i velika mi je čast i zadovoljstvo što mogu da prenesem čestitke predsednika države Aleksandra Vučića – istakao je Selaković. – Datum 25. novembar je dan koji severna pokrajina praznuje kao svoj dan, ali i Dan Bunjevaca, koji su sebe svojim delom, delovanjem pre 101. godine, ali i danas ništa manje, utkali u budućnost naše zajedničke otadžbine.

Po njegovim rečima, u budućnosti bi bilo lepo da svake naredne godine, na Dan prisajedinjenja podvlačimo crtu, kao što je istakao i predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, i vidimo koliko su Vojvodina i Srbija bolje mesto za život.

On je istakao da posebnu zahvalnost dugujemo i predsedniku Skupštine APV Ištvanu Pastoru, jer nakon celog veka Srbi i Mađari stoje zajedno i danas jedni s drugima, pomažu se i podržavaju, i u budućnost idemo i borimo se zajedno.

– To je i Vojvodina naših predaka! Jer, nisu li nas upravo oni – svojim odlukama na Velikoj narodnoj skupštini 25. novembra 1918. godine – obavezali na to da je baš takvom gradimo i da je baš takvu čuvamo i sačuvamo? – naglasio je Mirović. – Jer, kao što su naši preci, donoseći istorijske odluke, gledali daleko ispred sebe, tako i mi sve što radimo, sve što obnavljamo i što gradimo i sve što sanjamo – moramo da činimo zbog onih koji tek dolaze. I samo tako ćemo – prema njima – ispuniti dug, isto onako kako su – ostavivši nam slobodu, zajedništvo, ravnopravnost i uslove za svaki napredak – prema nama svoj dug ispunili naši preci, kojima se i večeras najdublje klanjamo.

U čast velikog istorijskog događaja prisajedinjenja i stvaranja politički moderne države s najvažnijim odlikama demokratičnosti i parlamentarizma,  su prvi put uručene Pokrajinska nagrada i pokrajinska priznanja. Podsetimo, Skupština Vojvodine je, na predlog Pokrajinske vlade, prošle godine ustanovila Pokrajinsku nagradu, kao najviše priznanje, i više pokrajinskih priznanja za izuzetne rezultate ostvarene u različitim oblastima društvenog života, odnosno za celokupan doprinos razvoju i afirmaciji Vojvodine. Reč je o pokrajinskim priznanjima u oblasti kulture „Ferenc Feher”, u oblasti sporta „Momčilo Tapavica”, u oblasti ravnopravnosti polova „Milica Tomić”, u oblasti obrazovanja „Đorđe Natošević” i u oblasti privrede „Lazar Dunđerski”, i o najvišem pokrajinskom priznanju – Nagradi Autonomne Pokrajine Vojvodine „Mihajlo Pupin”.

– Siguran sam da svaka nagrada, tim više što je značajnija, ima u sebi i neku vrstu zaklonjene ispravke jer nema nikoga, nagrađenog ili nenagrađenog, da mu nije, negde i nekad, s namerom ili bez nje, nešto nažao učinjeno. O tome posredno kazuje i slučaj Pupinove knjige – rekao je u svojoj besedi akademik Miro Vuksanović, kom je  uručena Nagrada APV „Mihajlo Pupin”.

– Pupin je u knjizi „Od pašnjaka do naučenjaka” objasnio zašto je ime malog zavičajnog gnezda, ukrivenog u ravnici s njegovim zadužbinama, dodao svom prezimenu i tako postao – Idvorski. Potom je pokazao kako je išao do vrha u nauci, izumiteljstvu, univerzitetskoj karijeri i rodoljubivosti, tako stigao na krov sa četiri vode odakle se osmatraju sve četiri strane sveta...

– Ne umemo uvek da izdvajamo svoje trajne vrednosti. Naučno i umetničko često zamenjujemo lakom robom i zabavom. Ne kazujemo na dobar način koga zapravo imamo. Zato je svako slavljenje Mihajla Idvorskog Pupina i dragoceno i uvek potrebno. Kada je odlikovanje pod tim i takvim znakom, to je u svemu dobar posao. Nagrađeni je dužan da takve poslove svojim delovanjem pomaže.

Pokrajinsku nagradu i pokrajinska priznanja su uručili predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović. Dobitnik Pokrajinske nagrade „Mihajlo Pupin” je akademik Miro Vuksanović, pisac u čijoj izuzetno bogatoj bibliografiji je više od 1.500 naslova, laureat najprestižnijih književnih priznanja, među kojima su i NIN-ova nagrada za roman godine i Nagrada „Meša Selimović”, višegodišnji upravnik Biblioteke Matice srpske, pokretač i glavni i odgovorni urednik antologijske edicije „Deset vekova srpske književnosti” i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti.

Svečana akademija je počela emitovanjem dokumentarno-igranog filma „Svetozar Miletić – apostol oslobođenja i ujedinjenja”. Miletić, koji je 1861. godine izabran za gradonačelnika Novog Sada, bio je najznačajnija ličnost u nizu velikana viševekovne borbe srpskog, ali ne samo srpskog naroda u Habzuburškoj monarhiji za oslobođenje i ujedinjenje. Dokumentarno-igrani film je realizovala beogradska producentska kuća „Beo medija” uz podršku Pokrajinske vlade.

O dobitnicima Pokrajinske nagrade i pokrajinskih priznanja odlučivala je komisija u čijem sastavu su bili profesori Univerziteta u Novom Sadu Nenad Krstić, Agota Vitkai Kučera i Pavle Budakov, pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Dragana Milošević, predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević, legendarni odbojkaš Slobodan Boškan i glavna i odgovorna urednica lista „Dnevnik” Nada Vujović i sve odluke su jednoglasne.

U umetničkom delu programa su nastupili glumci SNP-a Miodrag Petrović i Predrag Momčilović, koji je govorio zapis iz Pupinove autobiografije.

Eržebet  Marjanov i Maša Stakić

Foto: Dnevnik/Radivoj Hadžić

URUČENA POKRAJINSKA PRIZNANJA

Za izuzetne rezultate u sportu pokrajinsko priznanje „Momčilo Tapavica” pripalo je košarkašu Nikoli Jokiću, koji se prisutnima obratio putem video-bima iz Denvera i rekao da ga je vest da je dobitnik priznanja iznenadila.

– Velika je čast biti dobitnik ove nagrade jer Vojvodina ima veliki broj vrhunskih sportista koji je zaslužuju. Žao mi je što nisam s vama, ali je moje srce u Somboru, Vojvodini, Srbiji – poručio je Jokić prisutnima, a priznanje je umesto njega primio njegov otac Branislav Jokić.

Priznanje za rezultat u privredi „Lazar Dunđerski” uručeno je Petru Matijeviću, koji kaže za naš list da mu je posebno drago što je dobio prestižno priznanje na osnovu predloga Privredne komore.

– Prvo što sam pitao je po kojim osnovama i kriterijuma sam dobio nagradu, a kad sam čuo da su kriterijumi APR-a, bilo mi je izuzetno drago, jer su jedini pravi kad je reč o privredi – kaže Matijević. – Još mi je draže što nagrada nosi ime po Lazaru Dunđerskom – rodonačelniku srpske poljoprivrede i privrede, čije delo i ime je neko vreme bilo zapostavljeno, kao i svi Dunđerski, koji nisu bili samo privrednici i poljoprivrednici već i ktitori, dobrotvori, osnivači mnogih fondacija, kulturnih, ali u to vreme i društvenih. Bili su i mecene Uroša Predića, Jovana Jovanovića Zmaja, Laze Kostića.

Za izuzetne rezultate u obrazovanju priznanje „Đorđe Natošević” uručeno je prosvetnom radniku Atili Vajdi.

– Ovo priznanje mi mnogo znači i desi se jednom u životu. Gotovo 30 godina sam u obrazovanju i radim kao nastavnik istorije, sada i kao direktor škole. Moja kandidatura za tu vrednu nagradu potekla je od Udruženja prosvetnih radnika opštine Kanjiža – kazao je Atila Vajda, direktor OŠ „Aranj Janoš” iz Trešnjevca.

Dobitnica priznanja „Milica Tomić” za ravnopravnost polova je koordinatorka Ženske parlamentarne mreže u Skupštini Vojvodine Mia Strajin.

– Ovo priznanje je kruna mog dosadašnjeg rada, i sigurno će mi dati motivaciju da na temu rodne ravnopravnosti radim i dalje i borim se za prava žena. Posebno sam ponosna na to što je moju kandidaturu podržalo više od 40 udruženja žena iz Vojvodine i hvala im svima puno – istakla je Mia Strajin. – Srbija pravi ozbiljne korake unapred kada je rodna ravnopravnost u pitanju. Formirali smo i Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, imamo ženu premijerku, kao i žene na visokim pozicijama, zaista smo na dobrom putu, ali moramo da napravimo još i velikih i sitnih koraka da bi rodna ravnopravnost bila još više zastupljena u našem društvu.

Priznanje „Ferenc Feher” za rezultate postignute u kulturi uručeno je pijanistkinji Riti Kinki Radulović.

– Svako priznanje, a pogotovo pokrajinsko, znači zaista. Rodom sam iz Subotice, a Novi Sad sam izabrala za mesto u kojem živim, te se može reći da sam u celoj pokrajini, a nagrada je potvrda da ono što radite, činite iz sveg srca i znanja i da se to primeti, to je svakome drago – kazala je Rita Kinki Radulović za „Dnevnik”.

Komisija je donela odluku da se pokrajinsko priznanje „Ljudovit Mičatek” iz oblasti ljudskih i manjinskih prava dodeli Igoru Juriću, osnivaču Fondacije „Tijana Jurić”, kome će priznanje biti uručeno 10. decembra, na Međunarodni dan ljudskih prava.