У КАРЛОВЦИМА ОБЕЛЕЖЕНА ГОДИШЊИЦА МАЈСКЕ СКУПШТИНЕ Корак који је довео до уједињења српског народа

Председница Покрајинске владе Маја Гојковић је говорећи о значају тог догађаја истакла да је њиме недвосмислено исказана вековна тежња и жеља за слободом српског народа Војводине и његово уједињење са браћом из Србије.     

- Иако присаједињење није остварено тада, већ седам деценија касније с пуним правом можемо рећи да је Мајска скупштина била иницијални корак који је покренуо незаустављиву лавину и довео до уједнињења српског народа - рекла је премијерка Маја Гојковић.

- Мајска скупштина је најважнија историјска вододелница у политичком животу Срба са ових простора. Визија учесника карловачког Народног сабора од пре 176 година није била садржана искључиво у тежњи за стварањем нових области. Народ окупљен тог маја у Сремским Карловцима горео је великим пламеном жеље да коначно живи слободно и као свој на своме. И тада, 1848. године, када су широм Европе револуционари масовно клицали новој будућности и раскиду са прошлошћу, српски народ био је на правој страни историје, а тако је било и седам деценија касније, као и непун век након Мајске скупштине, баш као и у последњој деценији турбулентног двадесетог века.         

Председница Покрајинске владе истакла је да су Срби одавде гласно узвикнули да желе слободу свог језика и вероисповести, право на школовање и укидање феудализма, за шта много бројнији, материјално имућнији и кадровски организованији народи Европе тога доба нису имали храбрости и спремности.               

- Наши преци одавде из Сремских Карловаца окрепљени вером у истрајност и несаломљивост духа излили су темеље онога што ће уследити седам деценија после. Зато је Мајска скупштина не само поука о стрпљењу већ и подсетник да само уједињени уз много државничке мудрости и у савременом свету  можемо сачувати нашу земљу и остварити своје интересе. Искру коју је она запалила нико није успео да угаси и горела је и тињала све до остварења свих слободарских снова и надања - казала је премијерка. Додала  је да с поносом може да каже да данас живимо у Војводини у којој су сви грађани једнаки и у којој постоје једнаке шансе и могућности за све и да је томе допринела и Мајска скупштина.    

 -Сви имамо разлога и за понос и за славље. Нека заједништво и вера у боље сутра засијају читавом Војводином и Србијом, јер се са овог места сећамо само оног доброг и великог, које нам и данас показује пут којим морамо заједно да ходамо ако желимо да будемо достојни настављачи дела наших великана - поручила је председница Гојковић.      

На свечаности су се обратили и председник Скупштине АП Војводине Балинт Јухас и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић.

Председник Скупштине АП Војводине Балинт Јухас нагласио је да и у годинама које историографија памти као пролеће народа, српски и мађарски народ без обзира на различите политичке и историјске позиције су делили као и данас, не само заједничку историју већ у последњих хиљаду година и заједнички живот.   

-У том смислу Сремски Карловци заузимају посебно место у нашој заједничкој историји јер се целовита  хроника Угарске и мађарског народа  не може писати без анализе комплексних околности и процеса који су довели до Мајске скупштине и проглашења Војводовине српске и Тамишиког Баната. Заједнички живот је доносио и одговорност да заједнички тражимо и доносимо одговоре за будућност, одговоре на изазове времена у ком живимо. Те одговоре су пре 176 година тражили и протагонисти Мајске скупштине. Данашњи односи Србије и Мађарске су потврда чињенице да историја није судбина и да не иде унапред задатим путем те да од политичке мудрости и разборитости политичких елита зависи какви избори ће се направити и у ком правцу ће ићи односи држава и народа. Министар за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Немања Старовић подсетио је на дешавања на Мајској скупштини пре 176 година и оно што је prеthodilo њој.                              

- Силна искушења је та 1848. година донела пред српски народ - рекао је Старовић. - Векови неискрене политике Бечког двора према Србима отворили су могућност да револуционарни покрет из те године пољуља темељ дунавске монархије, али су и претили тиме да се анулира све оно што је српски народ вековима имао као своја ексклузивна права у земљама Хабзбурга. Мајска скупштина је била и остала један од најзначајнијих догађаја у историји Војводине и Србије у целини. Одлуке донете тада као и борба и жртве које су уследиле, одредиће даље историјски развој и добити свој епилог 25. новембра 1918. када су се ови крајеви присајединили Краљевини Србији. Нека тада исказана храброст, посвећеност националној идеји и јединству буде лекција и данашњим нараштајима.                              

Поводом 15. маја, датума од покрајинског значаја, председница Покрајинске владе Маја Гојковић уручила је покрајинска признања у области науке „Милутин Миланковић“ и у области уметности „Павле Јовановић“ – проф. др Божу Далмацији, емеритусу Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду, и Уметничкој ливници „Станишић“.                                                                

Свечаној академији присуствовали су и представник председника Владе Републике Србије Никола Бањац, потпредседници и чланови Владе Републике Србије и Покрајинске владе, потпредседници и посланици Скупштине АП Војводине, председник Матице српске Драган Станић, представници градова и општина.     

  Обележавање 176-годишњице Мајске скупштине у Сремским Карловцима почело је полагањем венаца крај споменика  вожда Ђорђа Стратимировића, учесника тог догађаја, који је  представљао демонстрацију српске националне свести, у порти Доње цркве. Венце су положили представници Скупштине и Владе Републике Србије, Скупштине АП Војводине и Покрајинске владе, Министарства одбране, Војске Србије, Јужнобачког управног округа, града Новог Сада, општине Сремски Карловци, потомци Ђорђа Стратимировића, СУБНОР- а Инђије и других удружења.                             

Након тога поворка се упутила у манастир Ваведења пресвете Богородице у чију порту су 2021. године из Беча пренети и похрањени посмртни остаци вожда Стратимировића. После помена који је служио свештеник Ђорђе Милидраг најважнијим актерима Мајске скупштине - патријарху Јосифу Рајачићу, Ђорђу Стратимировићу и војводи Стевану Шупљикцу, на вождов гроб су такође положени венци. Помену у манастирској порти присуствовали су и венце положили и министар Немања Старовић као и градоначелник Новог Сада Милан Ђурић.

Венце су исте делегације, као и председница Покрајинске владе Маја Гојковић, те председник војвођанске Скупштине Балинт Јухас  положили и крај спомен-плоче на Магистрату на којој стоји да је са балкона те зграде проглашена Српска Војводина 1848. године.    

У оквиру програма обележавања годишњице Мајске скупштине, потпредседница Покрајинске владе Сандра Божић положила је венац на споменик војводи Стевану Шупљикцу у Панчеву, док је на његовом гробном месту у манастиру Крушедолу венац положила покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама  Александра Ћирић Бошковић.

З. Милосављевић

Фотографије: С. Шушњевић/Ђ. Радивојевић