U KARLOVCIMA OBELEŽENA GODIŠNJICA MAJSKE SKUPŠTINE Korak koji je doveo do ujedinjenja srpskog naroda

Predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković je govoreći o značaju tog događaja istakla da je njime nedvosmisleno iskazana vekovna težnja i želja za slobodom srpskog naroda Vojvodine i njegovo ujedinjenje sa braćom iz Srbije.     

- Iako prisajedinjenje nije ostvareno tada, već sedam decenija kasnije s punim pravom možemo reći da je Majska skupština bila inicijalni korak koji je pokrenuo nezaustavljivu lavinu i doveo do ujedninjenja srpskog naroda - rekla je premijerka Maja Gojković.

- Majska skupština je najvažnija istorijska vododelnica u političkom životu Srba sa ovih prostora. Vizija učesnika karlovačkog Narodnog sabora od pre 176 godina nije bila sadržana isključivo u težnji za stvaranjem novih oblasti. Narod okupljen tog maja u Sremskim Karlovcima goreo je velikim plamenom želje da konačno živi slobodno i kao svoj na svome. I tada, 1848. godine, kada su širom Evrope revolucionari masovno klicali novoj budućnosti i raskidu sa prošlošću, srpski narod bio je na pravoj strani istorije, a tako je bilo i sedam decenija kasnije, kao i nepun vek nakon Majske skupštine, baš kao i u poslednjoj deceniji turbulentnog dvadesetog veka.         

Predsednica Pokrajinske vlade istakla je da su Srbi odavde glasno uzviknuli da žele slobodu svog jezika i veroispovesti, pravo na školovanje i ukidanje feudalizma, za šta mnogo brojniji, materijalno imućniji i kadrovski organizovaniji narodi Evrope toga doba nisu imali hrabrosti i spremnosti.               

- Naši preci odavde iz Sremskih Karlovaca okrepljeni verom u istrajnost i nesalomljivost duha izlili su temelje onoga što će uslediti sedam decenija posle. Zato je Majska skupština ne samo pouka o strpljenju već i podsetnik da samo ujedinjeni uz mnogo državničke mudrosti i u savremenom svetu  možemo sačuvati našu zemlju i ostvariti svoje interese. Iskru koju je ona zapalila niko nije uspeo da ugasi i gorela je i tinjala sve do ostvarenja svih slobodarskih snova i nadanja - kazala je premijerka. Dodala  je da s ponosom može da kaže da danas živimo u Vojvodini u kojoj su svi građani jednaki i u kojoj postoje jednake šanse i mogućnosti za sve i da je tome doprinela i Majska skupština.    

 -Svi imamo razloga i za ponos i za slavlje. Neka zajedništvo i vera u bolje sutra zasijaju čitavom Vojvodinom i Srbijom, jer se sa ovog mesta sećamo samo onog dobrog i velikog, koje nam i danas pokazuje put kojim moramo zajedno da hodamo ako želimo da budemo dostojni nastavljači dela naših velikana - poručila je predsednica Gojković.      

Na svečanosti su se obratili i predsednik Skupštine AP Vojvodine Balint Juhas i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nemanja Starović.

Predsednik Skupštine AP Vojvodine Balint Juhas naglasio je da i u godinama koje istoriografija pamti kao proleće naroda, srpski i mađarski narod bez obzira na različite političke i istorijske pozicije su delili kao i danas, ne samo zajedničku istoriju već u poslednjih hiljadu godina i zajednički život.   

-U tom smislu Sremski Karlovci zauzimaju posebno mesto u našoj zajedničkoj istoriji jer se celovita  hronika Ugarske i mađarskog naroda  ne može pisati bez analize kompleksnih okolnosti i procesa koji su doveli do Majske skupštine i proglašenja Vojvodovine srpske i Tamišikog Banata. Zajednički život je donosio i odgovornost da zajednički tražimo i donosimo odgovore za budućnost, odgovore na izazove vremena u kom živimo. Te odgovore su pre 176 godina tražili i protagonisti Majske skupštine. Današnji odnosi Srbije i Mađarske su potvrda činjenice da istorija nije sudbina i da ne ide unapred zadatim putem te da od političke mudrosti i razboritosti političkih elita zavisi kakvi izbori će se napraviti i u kom pravcu će ići odnosi država i naroda. Ministar za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja Nemanja Starović podsetio je na dešavanja na Majskoj skupštini pre 176 godina i ono što je prethodilo njoj.                              

- Silna iskušenja je ta 1848. godina donela pred srpski narod - rekao je Starović. - Vekovi neiskrene politike Bečkog dvora prema Srbima otvorili su mogućnost da revolucionarni pokret iz te godine poljulja temelj dunavske monarhije, ali su i pretili time da se anulira sve ono što je srpski narod vekovima imao kao svoja ekskluzivna prava u zemljama Habzburga. Majska skupština je bila i ostala jedan od najznačajnijih događaja u istoriji Vojvodine i Srbije u celini. Odluke donete tada kao i borba i žrtve koje su usledile, odrediće dalje istorijski razvoj i dobiti svoj epilog 25. novembra 1918. kada su se ovi krajevi prisajedinili Kraljevini Srbiji. Neka tada iskazana hrabrost, posvećenost nacionalnoj ideji i jedinstvu bude lekcija i današnjim naraštajima.                              

Povodom 15. maja, datuma od pokrajinskog značaja, predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković uručila je pokrajinska priznanja u oblasti nauke „Milutin Milanković“ i u oblasti umetnosti „Pavle Jovanović“ – prof. dr Božu Dalmaciji, emeritusu Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, i Umetničkoj livnici „Stanišić“.                                                                

Svečanoj akademiji prisustvovali su i predstavnik predsednika Vlade Republike Srbije Nikola Banjac, potpredsednici i članovi Vlade Republike Srbije i Pokrajinske vlade, potpredsednici i poslanici Skupštine AP Vojvodine, predsednik Matice srpske Dragan Stanić, predstavnici gradova i opština.     

  Obeležavanje 176-godišnjice Majske skupštine u Sremskim Karlovcima počelo je polaganjem venaca kraj spomenika  vožda Đorđa Stratimirovića, učesnika tog događaja, koji je  predstavljao demonstraciju srpske nacionalne svesti, u porti Donje crkve. Vence su položili predstavnici Skupštine i Vlade Republike Srbije, Skupštine AP Vojvodine i Pokrajinske vlade, Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, Južnobačkog upravnog okruga, grada Novog Sada, opštine Sremski Karlovci, potomci Đorđa Stratimirovića, SUBNOR- a Inđije i drugih udruženja.                             

Nakon toga povorka se uputila u manastir Vavedenja presvete Bogorodice u čiju portu su 2021. godine iz Beča preneti i pohranjeni posmrtni ostaci vožda Stratimirovića. Posle pomena koji je služio sveštenik Đorđe Milidrag najvažnijim akterima Majske skupštine - patrijarhu Josifu Rajačiću, Đorđu Stratimiroviću i vojvodi Stevanu Šupljikcu, na voždov grob su takođe položeni venci. Pomenu u manastirskoj porti prisustvovali su i vence položili i ministar Nemanja Starović kao i gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić.

Vence su iste delegacije, kao i predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković, te predsednik vojvođanske Skupštine Balint Juhas  položili i kraj spomen-ploče na Magistratu na kojoj stoji da je sa balkona te zgrade proglašena Srpska Vojvodina 1848. godine.    

U okviru programa obeležavanja godišnjice Majske skupštine, potpredsednica Pokrajinske vlade Sandra Božić položila je venac na spomenik vojvodi Stevanu Šupljikcu u Pančevu, dok je na njegovom grobnom mestu u manastiru Krušedolu venac položila pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama  Aleksandra Ćirić Bošković.

Z. Milosavljević

Fotografije: S. Šušnjević/Đ. Radivojević