Трепча, Газиводе посао за 2.500 људи, и не само то...

Трепча Север је, истиче и генерални директор комбината Јован Димкић, најзначајнији и највећи привредни субјект на северу Косова и Метохије, а и шире, у којем су запослени Срби. 



"С обзиром на то, Трепча много значи за наш народ, нашу државу. Она је пре свега економски фактор, али је Трепча и институција која је увек била спремна да се стави и у одбрану државних интереса", навео је Димкић.



Приштина нема никаквих економских мотива за све активности које спроводи Трепча, казао је Димкић и додао да су код Албанаца у питању изразито политички циљеви.

"То се види и кроз изјаву коју је дао њихов премијер приликом посете Трепчи Југ, односно руднику у Старом Тргу, када је рекао да ће кроз интеграцију Трепче Север, имплементацијом закона о Трепчи, интегрисати цео север у Косово и Метохију", објаснио је Димкић. 



Крајем 2016. године Приштина је усвојила закон према којем рудник "Трепча" прелази у њено већинско власништво, а недавно је формирана и радна група за процену имовине рударског комбината Трепча, у којој нема Срба.



Димкић је подсетио да је Србија тај закон, још када је усвојен, означила као неприхватљив из више разлога, а Влада Србије је дан након тога прогласила тај закон правно ништавним. 

"Нормално је да забрињава намера Приштине да преко ноћи, правним насиљем, прогласи за своју имовину оно што није њена имовина и што не може бити. У ствари, ради се о томе да Приштина већ дужи низ година покушава да кроз Трепчу и друга државна и друштвена предузећа спроведе своје политичке циљеве", навео је Димкић. 



Додао је да су и запослени у Трепчи, као и менаџмент и други државни органи, али и комплетан српски народ на КиМ, јединствени у томе да се не прихвати такво решење. 



У Трепчи Север до децембра прошле године радило је 3.000 запослених, а онда је око 560 радника прихватило програм Владе Србије и узело отпремнине.



У овом тренутку запослено је око 2.400 људи, а ради се по моделу, који је менаџмент постигао још 2000. године у договору са синдикатом - да раде само они који реално треба да буду запослени у датом моменту.



"То је око 1.200 радника, а остали се налазе на ротацији, односно на месечном принципу измењујемо радну снагу свуда тамо где је могуће. Имамо од рестартовања производње 2005. године финансијски самоодрживу производњу и можемо рећи да овај део људи који ради и други који се налази на стипендијама, јер компанија издваја 50 евра месечно за њих, живе од свог рада", казао је Димкић.



Производња се креће на годишњем нивоу од око 20 милиона долара.

Грубе процене су да је око 70 одсто капацитета целог комбината остало на југу Косова, а да се 30 одсто налази на северу. 



"Део тих капацитета, који се налазе на југу су већ приватизовани, али главне делатности рударство, металургија и пратеће делатности, нису. Вредност Трепче је пре свега у утврђеним рудним резервама и право на експлоатацију истих и те цифре се не крећу на нивоу оних које су објављују повремено у медијима, нарочито у албанским медијима, где се процењује 85 милијарди долара и више, што је апсолутно пренадувано", казао је Димкић.



Према његовим речима, реалне вредности метала који се налази у земљи су много мање, 40 до 50 пута, а ни то не представља реалну вредност, јер би после тога требало одбити и трошкове експлоатације, транспорта... 



"Тако да је реална вредност многоструко мања. Али, чињеница је да Трепча има изузетно велики потенцијал, да се може још више развити и унапредити постојећу производњу, али никако у оквирима који се пренадувавају због политичких мотивисаних циљева", навео је директор комбината.



Како је казао, постоји реално утврђених 3 милиона тона резерве, што нису резерве великог обима, али су довољне да омогуће експлоатацију за наредних 12 до 15 година.



Додао је и да се доста заостаје за геолошким истраживањима током свих ових година и то захваљујући свим околностима под којима послују на територији КиМ.



"Мораћемо у наредном периоду да појачамо активности на плану геолошких истраживања. Сигурно је да има још неоткривених депозита и имамо озбиљне индиције у том смислу", казао је Димкић.



За приватизацију Трепче има и доста потенцијалних инвеститора, рекао је Димкић и додао да је доста компанија изразило и намере у писменој форми. 



Подсетио је да су 2010. године склопили и прелиминаран споразум о пословно техничкој сарадњи са америчком компанијом, када су договорени и пројекти у износу од 200 милиона евра.



Међутим, због политичког амбијента на КиМ, одустало се од тог пројекта, односно он није могао бити спроведен.



Димкић каже да инвеститори на Косову и Метохији још увек немају погодан терен за долазак, јер немају регулисан правни амбијент.



"Познато је да тамо где немамо дефинисан правни систем, ма какав он био, инвеститори не желе да дођу. То је кочница за стране инвеститоре, а сигуран сам на основу разговора које смо имали у prеthodnom периоду да би потенцијалних инвеститора било", казао је Димкић.