ТЕМА ДНЕВНИКА Зона заштите успорила израду закона о Карловцима

Закон о обнови културно-историјског наслеђа и подстицању развоја Сремских Карловаца из 1991, о којем се дуже прича но што је био у примени, поново је дошао у жижу интересовања због идеје да се Карловци претворе у универзитетски центар с најбољим студијским програмима који би требало да привуку и студенте из иностранства, што је наставак пројекта Министраства просвете, науке и технолошког развоја о интернационализацији српског образовања.

Радну групу, коју чине представници трију министарстава – просвете, трговине, туризма и телекомуникација, те културе и информисања, на чијем челу је министар просвете Младен Шарчевић, Влада Србије формирала је у октобру да би се позабавила израдом новог закона о Сремским Карловцима, који треба да пружи основу за реализацију поменутог пројекта. Како је за „Дневник“ рекао министар Шарчевић, у склопу припрема за тај захтеван посао, консултовани су Српска православна црква, Епархија сремска и многи други, јер је у црквеном власништву највећи број зграда од историјске важности у који би се образовни кампус сместио.       

– Пре више месеци, на седници Владе Србије предложено је да се формира тим у који би били укључени представници  министарстава културе, туризма и образовања. Свако је имао свој део посла. Министарство просвете је урадило свој део посла око закона јер је морало да се пође од тог правног акта. Prеthodni закон из 1991. године је у много чему био недоречен, на концу, има само десет чланова. И Министарство туризма је урадило свој део посла, али Министарство културе није могло испунити своју обавезу. Проблем је био већи него што се на почетку мислило јер је неко целу општину са свим објектима ставио под заштиту. Пре више од 18 година је требало да се уради елаборат о томе које су зграде историјски вредне – првог, другог и трећег ранга.

То је посао који сада мора да раде заводи за заштиту споменика културе Републике Србије и Покрајине Војводине. Министарство је ступило у контакт са заводима и у току је израда тог елабората. Прво мора да се уради оно што није урађено 1991. године. Без тог елабората цела прича нема основа. Ми не можемо пројектовати ниједну зграду, ни нове делове кампуса, ни смештај студената, док се не ослободе њиве и ливаде, јер су и оне стављене под заштиту. Ни Министарство туризма не може да ради пристаниште на Дунаву, јер је и обала под заштитом.

СПЦ подсећа: „Сремски Карловци су наша колевка духовног развоја и основе карловачке духовности омогућиле су остварење њеног материјалног израза у виду низа велелепних барокних здања, попут Патријаршијског двора, Старог двора, зграде Црквено-народних фондова, Саборне цркве, Стефануема, Семинаријума, Дворске баште...“ Црква жели да укаже Влади Србије на пут којим би требало да иде радна група за израду закона да би се на прави начин вредновало културно-историјско и национално наслеђе српског народа, те кроз правилан развој града достојно представио данашњи однос према славној историји.

Узимајући у обзир повољан географски положај Карловаца, који се налазе између престоног Београда и Новог Сада, Црква предлаже да се учине заједнички напори и кроз одредбе тог закона створи модеран институционални оквир за развој национаних институција, пре свега високошколских, научних, културних и слично. Црква сматра да би, уколико би се пажљиво осмислила улога Сремских Карловаца као места сусретања с дијаспором, њеног окупљања, укључивања у разматрање културних, образовних, социјалних и других значајних националних питања, могао бити направљен исправан историјски искорак.

Одлуку о којој министар Шаречвић говори, а по којој су безмало цели Карловци под заштитом, укључујући и потпуно безвредне објекте, Народна скупштина Србије усвојила  је у фебруару 2016, упркос упозорењима стручњака и тадашње локалне власти да ће то имати ограничавајући ефекат, усложити и успорити процедуру приликом градње и реконструкције објеката, и врло могуће, уместо да спречи нелегалну градњу, подстаћи је. Пракса протекле три године је управо то доказала. Број издатих грађевинских дозвола и одобрења за градњу због тога што су, захваљујући поменутој одлуци ти послови од тада у надлежносит покрајинских и републичких институција, а при том компликовани и скупи, непримерено је мали.

Уколико задатак који су Покрајински и Републички завод за заштиту споменика културе добили, а то је валоризација и рангирање објеката по вредности, што је стручна јавност предлагала уместо ове одлуке која је камен око врата за Сремске Карловце, буде завршен до јесени, Шарчевић очекује да би до краја ове године могао бити окончан сав посао око новог закона.

– Србија треба да има један град који је историјски важан и који може привући велики број не само туриста него и страних студената, у чему се углед државе најбоље осликава, а квалитет високог образовања постаје нешто што је вредно држави и што доноси зараду – истиче Шарчевић. – Тиме се таква врста центра претвара у један град-универзитет, где се најквалитетнији академски програми наших универзитета, најпре Београдског и Новосадског, могу наћи и на енглеском језику. Пројектовање таквог универзитета за кратко време је немогуће. Kеmbriy, Оксфорд, Хајделберг и други универзитетски градови широм Европе и света су велики државни пројекти и говоре о стабилности државе и жељи да своје образовање подигне на највиши ниво.

– Карловци заслужују сву нашу пажњу и бригу јер поседују огроман потенцијал. То је био мој мотив да као епископ скупим људе који имају знања, воље, љубави, афинитета и умећа, да ми буду саветници у реализацији неких идеја, заједно с локалном самоуправом. Молио сам Сабор и Синод и они су исказали вољу да нам помогну да се, у првом реду, донесе или врати Закон о Сремским Карловцима и да они постану место, град, кутак од изузетне важности. Они су у прошлости били познати као такви, и то треба да буде и у будућности. Овај одбор је моје саветодавно тело и подршка за сарадњу с локалним покрајинским и републичким органима власти и институцијама на реализацији многих идеја које би требало да заживе у Карловцима. Одржано је неколико састанака и резултат тих седница је наклоност коју смо добили од Сабора и његово здушно прихватање наших одлука и стремљења- сматра владика Василије. 

Зорица Милосављевић