TEMA DNEVNIKA Zona zaštite usporila izradu zakona o Karlovcima

Zakon o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanju razvoja Sremskih Karlovaca iz 1991, o kojem se duže priča no što je bio u primeni, ponovo je došao u žižu interesovanja zbog ideje da se Karlovci pretvore u univerzitetski centar s najboljim studijskim programima koji bi trebalo da privuku i studente iz inostranstva, što je nastavak projekta Ministrastva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja o internacionalizaciji srpskog obrazovanja.

Radnu grupu, koju čine predstavnici triju ministarstava – prosvete, trgovine, turizma i telekomunikacija, te kulture i informisanja, na čijem čelu je ministar prosvete Mladen Šarčević, Vlada Srbije formirala je u oktobru da bi se pozabavila izradom novog zakona o Sremskim Karlovcima, koji treba da pruži osnovu za realizaciju pomenutog projekta. Kako je za „Dnevnik“ rekao ministar Šarčević, u sklopu priprema za taj zahtevan posao, konsultovani su Srpska pravoslavna crkva, Eparhija sremska i mnogi drugi, jer je u crkvenom vlasništvu najveći broj zgrada od istorijske važnosti u koji bi se obrazovni kampus smestio.       

– Pre više meseci, na sednici Vlade Srbije predloženo je da se formira tim u koji bi bili uključeni predstavnici  ministarstava kulture, turizma i obrazovanja. Svako je imao svoj deo posla. Ministarstvo prosvete je uradilo svoj deo posla oko zakona jer je moralo da se pođe od tog pravnog akta. Prethodni zakon iz 1991. godine je u mnogo čemu bio nedorečen, na koncu, ima samo deset članova. I Ministarstvo turizma je uradilo svoj deo posla, ali Ministarstvo kulture nije moglo ispuniti svoju obavezu. Problem je bio veći nego što se na početku mislilo jer je neko celu opštinu sa svim objektima stavio pod zaštitu. Pre više od 18 godina je trebalo da se uradi elaborat o tome koje su zgrade istorijski vredne – prvog, drugog i trećeg ranga.

To je posao koji sada mora da rade zavodi za zaštitu spomenika kulture Republike Srbije i Pokrajine Vojvodine. Ministarstvo je stupilo u kontakt sa zavodima i u toku je izrada tog elaborata. Prvo mora da se uradi ono što nije urađeno 1991. godine. Bez tog elaborata cela priča nema osnova. Mi ne možemo projektovati nijednu zgradu, ni nove delove kampusa, ni smeštaj studenata, dok se ne oslobode njive i livade, jer su i one stavljene pod zaštitu. Ni Ministarstvo turizma ne može da radi pristanište na Dunavu, jer je i obala pod zaštitom.

SPC podseća: „Sremski Karlovci su naša kolevka duhovnog razvoja i osnove karlovačke duhovnosti omogućile su ostvarenje njenog materijalnog izraza u vidu niza velelepnih baroknih zdanja, poput Patrijaršijskog dvora, Starog dvora, zgrade Crkveno-narodnih fondova, Saborne crkve, Stefanuema, Seminarijuma, Dvorske bašte...“ Crkva želi da ukaže Vladi Srbije na put kojim bi trebalo da ide radna grupa za izradu zakona da bi se na pravi način vrednovalo kulturno-istorijsko i nacionalno nasleđe srpskog naroda, te kroz pravilan razvoj grada dostojno predstavio današnji odnos prema slavnoj istoriji.

Uzimajući u obzir povoljan geografski položaj Karlovaca, koji se nalaze između prestonog Beograda i Novog Sada, Crkva predlaže da se učine zajednički napori i kroz odredbe tog zakona stvori moderan institucionalni okvir za razvoj nacionanih institucija, pre svega visokoškolskih, naučnih, kulturnih i slično. Crkva smatra da bi, ukoliko bi se pažljivo osmislila uloga Sremskih Karlovaca kao mesta susretanja s dijasporom, njenog okupljanja, uključivanja u razmatranje kulturnih, obrazovnih, socijalnih i drugih značajnih nacionalnih pitanja, mogao biti napravljen ispravan istorijski iskorak.

Odluku o kojoj ministar Šarečvić govori, a po kojoj su bezmalo celi Karlovci pod zaštitom, uključujući i potpuno bezvredne objekte, Narodna skupština Srbije usvojila  je u februaru 2016, uprkos upozorenjima stručnjaka i tadašnje lokalne vlasti da će to imati ograničavajući efekat, usložiti i usporiti proceduru prilikom gradnje i rekonstrukcije objekata, i vrlo moguće, umesto da spreči nelegalnu gradnju, podstaći je. Praksa protekle tri godine je upravo to dokazala. Broj izdatih građevinskih dozvola i odobrenja za gradnju zbog toga što su, zahvaljujući pomenutoj odluci ti poslovi od tada u nadležnosit pokrajinskih i republičkih institucija, a pri tom komplikovani i skupi, neprimereno je mali.

Ukoliko zadatak koji su Pokrajinski i Republički zavod za zaštitu spomenika kulture dobili, a to je valorizacija i rangiranje objekata po vrednosti, što je stručna javnost predlagala umesto ove odluke koja je kamen oko vrata za Sremske Karlovce, bude završen do jeseni, Šarčević očekuje da bi do kraja ove godine mogao biti okončan sav posao oko novog zakona.

– Srbija treba da ima jedan grad koji je istorijski važan i koji može privući veliki broj ne samo turista nego i stranih studenata, u čemu se ugled države najbolje oslikava, a kvalitet visokog obrazovanja postaje nešto što je vredno državi i što donosi zaradu – ističe Šarčević. – Time se takva vrsta centra pretvara u jedan grad-univerzitet, gde se najkvalitetniji akademski programi naših univerziteta, najpre Beogradskog i Novosadskog, mogu naći i na engleskom jeziku. Projektovanje takvog univerziteta za kratko vreme je nemoguće. Kembriy, Oksford, Hajdelberg i drugi univerzitetski gradovi širom Evrope i sveta su veliki državni projekti i govore o stabilnosti države i želji da svoje obrazovanje podigne na najviši nivo.

– Karlovci zaslužuju svu našu pažnju i brigu jer poseduju ogroman potencijal. To je bio moj motiv da kao episkop skupim ljude koji imaju znanja, volje, ljubavi, afiniteta i umeća, da mi budu savetnici u realizaciji nekih ideja, zajedno s lokalnom samoupravom. Molio sam Sabor i Sinod i oni su iskazali volju da nam pomognu da se, u prvom redu, donese ili vrati Zakon o Sremskim Karlovcima i da oni postanu mesto, grad, kutak od izuzetne važnosti. Oni su u prošlosti bili poznati kao takvi, i to treba da bude i u budućnosti. Ovaj odbor je moje savetodavno telo i podrška za saradnju s lokalnim pokrajinskim i republičkim organima vlasti i institucijama na realizaciji mnogih ideja koje bi trebalo da zažive u Karlovcima. Održano je nekoliko sastanaka i rezultat tih sednica je naklonost koju smo dobili od Sabora i njegovo zdušno prihvatanje naših odluka i stremljenja- smatra vladika Vasilije. 

Zorica Milosavljević