Вучић: Само у миру можемо да наставимо да уздижемо Србију

Он је истакао да Србија поред тога мора да уважава себе и поручио да је знала да оружјем брани своју слободу и да ће ту слободу, угрози ли је неко, и данас знати да је сачува и одбрани.



"Све ово што говорим, молим све друге, да не виде и разумеју као нашу слабост, јер као што смо и 1914, и 1915. и 1918. успели да бранимо и ослобађамо нашу Србију, успећемо увек и у будућности ако неко у нашу Србију дирне", истакао је председник Србије.



"После пробоја Солунског фронта Прва армија војводе Петра Бојоивића гонила је неприајтеља из чашса у час, из јуриша у јуриш, ослобађала у истом даху југ Србије од Врања, Владичиног Хана, Грделице И Лесковца до Ниша, из кога су окупаторске снаге истеране 12. октобра 1918.године, подсетио је Вучић и додао да је за само 46 дана српска војска у ослободилачком налету прешла 800 километара од Солуна до Београда, када су комите у рану зору на данашњи дан ушле у Беогард као prеthodnica Прве армије.

Вучић је истакао да су негде у овом граду, међу успоменама које су толико пута надзидане, у улицама које су прешле преко векова, у свом том превирању у историји магичној колико и сам град постоји још тај стари траг - Прва армија, новембар, Бојовић, слобода и Београд.



"Име које загрми као гром из ведра неба, тако га је описао Црњански. Непуних 37 месеци од херојске одбране Београда октобра 1915. године легендарна команда мајора Драгутина Гавриловића напокон је изрвшена ''образ Београда, наше престсонице'' има да буде светао''", рекао је Вучић.



Он је истакао да су пустош опљачканог град, ватру и дим запаљених магазина, у осветничком бесу срушену железничка станица, уз већ раније гранатиране најзначајније институције српског идентитета и културе, од Саборне цркве и САНУ, до Народног музеја, Народног позоришта, порушене цркве Ружице, школа и хотела, затекли ослободиоци Београда иза окупаторске војске која се повлачила.

Минутом ћутања за сваког погинулог, ћутали би 866 дана 



Када бисмо свакоме од наших предака који су своје животе изгубили у Великом рату одржали само један минут ћутања, ћутали бисмо непрекидно 866 дана, ћутали бисмо две године, четири месеца и 14 дана, рекао је председник Србије Александар Вучић на свечаној академији у Центру "Сава" поводом 100 година ослобођења Београда у Првом светском рату. 



"Толика је трагедија српског рода", истакао је Вучић.

"Али, затекли су и неуништиви слободарски дух грађана који су од Славије до Калемегдана пред победничким јединицама српске војске постављали тепихе од цвећа. Доћи до Београда значило је доћи до слободе, ући у Београд је било вратити Србију себи и својој деци. У Великом рату победили су мали људи, обични, без великих школа, често малени по стасу и годинама. Од осмогодишњег сирочета Момчила Гаврића, добровољца и најмлађег подофицира на свету, до 1.300 каплара прославлене јединице чије је гесло било ''Ни корака назад'', а чији је мањи број дочекао крај рата, заједно с редовном војском у једној мисли и осећању одазвали су се читавим својим бићем, наредби коју је пред Солунски фронт издао војвода Живојин Мишић с непокољебљивом вером и надом ''Јунаци, напред у отаџбини''. Нису они тада само на сандуке са муницијом исписали оно чувено ''Не штеди''. Мало је то било за њих, за Србију, за Београд који је чекао. Написали су то ''Не штеди'' сваки од њих на своје груди, своје животе, верујући да постоји оно што вреди баш толико да се живот да расипнички, без страха И икакве резерве. Београд је толико вредео, Србија је толико и још више вредела. Била је то цена слободе", казао је председник Србије.



Вучић је изнео податке са Конфереције мира у Паризу 1919.године да је Србија изгубила 1.247.435 људи, односно 28 одсто од целокупног становништва. 



"Погинуло или умрло од рана и епидемије 402.435 војника, приликом преласка преко Албаније умрло је 477.475 војника, у борбама на Солунском фронту од 1916. до 1918. године 36.477, побијено или умрло у заробљеништву 81.214, а 34.781 војник умро је од рана или болести на териториији Србије 1915.године. Губици међу цивилима били су језиви, готово 845.000. Од око 200.000 грађана који су пошли за војском преко Албаније погинуло или умрло је преко 140.000 људи. Епидемија пегавог тифуса однела је готово 360.000 људи", навео је председник Србије. 



Он је истакао да када би свакоме од предака који су своје животе изгубили у Великом рату грађани Србије одржали само један минут тишине, ћутали би непрекидно 866 дана, ћутали би две године, четири месеца и 14 дана. 



"Толика је трагедија српског рода", закључио је Вучић.

Академијом се завршава манифестације "Дани слободе" која је је обухватила низ догађаја којима је ове године, осим ослобођења Београда у Првом светском, обележено и 74 године од ослобођења главног града у Другом светском рату.



Академији у великој дворани Центра "Сава" присуствују и председница Народне скупштине Србије Маја Гојковић, министри у Влади Србије Зорана Михајловић, Синиша Мали, Нела Кубуровић, Бранко Ружић, Небојша Стефановић, Александар Вулин, Александар Антић, Зоран Ђорђевић, градоначелник Београда Зоран Радојичић, председник Покрајинске владе Игор Мировић, гувернерка НБС Јоргованка Табаковић, председник Републике Српске Милорад Додик, премијерка РС Жељка Цвијановић, као и представници војске, цркава, јавног и културног живота.



Свечана академија је почела интонирањем државне химне и кратким филмом о дешавањима у Србији за време Великог рата.



Након обраћања председника Вучића, уследиће премијера филма "Заспанка за војника".



Данас је у школама први час био посвећен овој теми, а на Новом гробљу на Спомен-кострурници бранилаца Београда одржан је помен и положено цвеће, док је на платоу испред Скупштне града приређен сценско-музички спектакл "Београдске сене".



Венце су на Француском војном гробљу и на Спомен костурници браниоцима Београда на Новом гробљу положили, градоначелник Београда Зоран Радојичић, изасланик председника Републике Никола Селаковић, државни секретар Министарства француске војске Женејев Даријесек и амерички амбасадор Кајл Скот.



Београд је током Првог светског рата претрпео велика разарања. Од офанзивних дејстава град је страдао у раздобљу од почетка рата до октобра 1915. године, када је освојен у заједничком нападу немачке и аустроугарске војске.



Само у једном дану на град је испаљено око 30.000 граната.